Predsednik Narodnog slobodarskog pokreta dr Miroslav Parović, doktor energetike, u razgovoru sa Dejanom Petrom Zlatanovićem za „Srbin.info – kanal Centar” govorio je o dve teme koje se, na prvi pogled, nalaze na različitim poljima: o opasnosti od energetskog poremećaja u Srbiji i o onome što, po njegovoj oceni, studentski pokret i opozicija moraju unapred da pripreme za izbornu noć.

Parović je objasnio da, prema njegovoj proceni, u ovom trenutku nije najizvesniji scenario uvođenje klasičnih restrikcija struje, ali da postoji ozbiljna opasnost od ispada većeg dela elektroenergetskog sistema. Ta opasnost, kako tvrdi, ne dolazi samo od suše i visokih temperatura, već i od dugogodišnjeg neulaganja, lošeg održavanja i partijskog preuzimanja sistema.

Prema njegovim rečima, Srbija ima trajnu „elementarnu nepogodu” u vidu vlasti Aleksandra Vučića i partijsko-kriminalne strukture koja je, kako ocenjuje, zaposela državu. Na to se sada nadovezala prirodna nepogoda — suša koja je pogodila celu Evropu, smanjila vodostaje reka i stvorila dodatni pritisak na energetske sisteme u regionu.

Kostolac, opasnost od ispada sistema i lažne informacije

Parović je govorio o problemu u bloku A2 u Kostolcu, za koji tvrdi da još nije vraćen u redovan rad, iako je Elektroprivreda Srbije, po njegovim rečima, saopštavala drugačije. On je naglasio da bi nova havarija ili neočekivani ispad važnog elementa sistema mogli da dovedu do mnogo težeg stanja od planirane štednje struje.

Kako je objasnio, „blackout”, odnosno potpuni ispad elektroenergetskog sistema, nije isto što i unapred planirana restrikcija. Restrikcije se mogu upravljati po grupama i rasporedu, dok se ispad sistema dešava naglo, usled preopterećenja, kvara ili pogrešnog upravljanja. Parović tvrdi da je prvi uzrok sadašnjeg rizika „nestručno vođenje” celog sistema — od proizvodnje, preko prenosa, do prodaje električne energije. Prema njegovoj oceni, stručni ljudi su ili potisnuti, ili su se sami povukli, dok su ključne položaje zauzeli partijski kadrovi.

– „Ćaciji su preuzeli potpuno sve pozicije. Normalni ljudi su se u sistemu povukli ili napustili sistem” – rekao je Parović.

Zašto su trafostanice i vodovi slaba tačka

Drugi veliki problem, prema Paroviću, jeste dugoročno neulaganje u elektroenergetsku mrežu. On je podsetio da je osnova srpskog elektroenergetskog sistema postavljena sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, a da od tada nije bilo ozbiljnog strateškog ulaganja.

Posebno je ukazao na prenosne i interkonektivne transformatore, transformatore na nižim naponskim nivoima i vodove koji su, kako kaže, u lošem stanju. Visoke temperature, preopterećenje i stara oprema mogu dovesti do požara u trafostanicama i ispada čitavih delova grada iz snabdevanja. Kao primer je naveo Beograd, gde su na mestima nekadašnjih desetak kuća nikle velike zgrade sa stotinama domaćinstava, dok je elektroenergetska infrastruktura ostala ona stara. U takvom sistemu, trafostanica projektovana za jedno opterećenje sada nosi višestruko veći teret.

– „Na našu trajnu elementarnu nepogodu, a to je ova vlast, nadovezala se i prirodna elementarna nepogoda sa sušom i toplotnim talasom” – ocenio je Parović.

Dunav, Sava i Tisa: suša u Evropi stigla i u Srbiju

Parović je objasnio da nizak vodostaj Dunava nije posledica samo stanja u Srbiji, već pre svega duge suše u zapadnoj Evropi, gde nije bilo dovoljno snega ni ozbiljnih padavina. Zbog toga, kako kaže, Dunav nosi manje vode nego što bi morao u ovom delu godine.

Situacija je, prema njegovom objašnjenju, nešto bolja sa Tisom i Savom. Tisa dolazi iz područja gde je bilo više padavina i snega na Karpatima, dok Sava nije pala u toliko kritičnu zonu kao Dunav. Upravo zato Srbija, za razliku od pojedinih suseda, još nije došla u položaj da mora da gasi termoblokove zbog nedostatka vode za hlađenje.

Parović je uporedio Srbiju sa Mađarskom i Rumunijom. Prema njegovim rečima, Mađarska je bila blizu opasnosti da ugasi nuklearnu elektranu, dok su Rumuni zbog potrebe za hlađenjem morali da preduzimaju vanredne mere na Dunavu. Ipak, najveći problem Srbije, po Paroviću, nije samo suša, već ćutanje države o njoj. On tvrdi da se o elementarnoj nepogodi ne govori zato što se ne uklapa u medijski plan Aleksandra Vučića.

Dunav–Tisa–Dunav: sistem koji je mogao da spase njive

Parović je posebno govorio o sistemu kanala Dunav–Tisa–Dunav, koji je, prema njegovoj oceni, mogao da posluži kao ogroman rezervoar vode u vremenu suše. Da su kanali očišćeni, brane popravljene, a crpne stanice dovedene u red, voda je mogla biti zadržana i korišćena za navodnjavanje stotina hiljada hektara.

On je naveo da je, dolazeći iz pravca Zrenjanina ka Beogradu, video veliki broj traktora koji skidaju silažni kukuruz. Po njegovoj oceni, ljudi sada „na zeleno” seku kukuruz jer procenjuju da će ga suša uništiti ako ostane na njivi. Posebno je kritikovao upotrebu zdravog kukuruza u biogasnim postrojenjima za proizvodnju struje. Kako je objasnio, u takva postrojenja trebalo bi da idu ostaci proizvodnje, stajsko đubrivo i otpadna biomasa, a ne zdrav usev koji je mogao biti hrana ili stočna hrana.

– „Da smo imali navodnjavanje, jer imamo sistem kanala koji su nam dedovi ostavili u amanet, ne bismo sada imali ovakvu štetu” – rekao je Parović.

Stadion kao simbol pogrešnih prioriteta

Kao simbol pogrešne politike režima, Parović je naveo izgradnju Nacionalnog stadiona. Prema njegovoj tvrdnji, ogroman novac uložen je u objekat na močvarnom i slatinastom zemljištu, dok sistemi za vodu, kanali i energetska infrastruktura nisu održavani. On tvrdi da je za trećinu novca koji je uložen u stadion mogao biti očišćen sistem Dunav–Tisa–Dunav, popravljene brane i crpne stanice, te stavljen u funkciju resurs koji već postoji i vredi mnogo više od bilo kog političkog spektakla.

Parović je istakao da se u 21. veku voda mora posmatrati kao strateško bogatstvo. Srbija, kako je rekao, nema naftu, ali ima vodu, i zato bi država morala da se okrene projektima koji obezbeđuju vodu, navodnjavanje, proizvodnju struje i rezervno vodosnabdevanje. Kao jedan od prioriteta posle smene režima naveo je i veliki sistem Lim–Zapadna Morava, sa akumulacijama u zapadnoj Srbiji i mogućnošću da se bujične vode prihvate, čuvaju i koriste u sušnim periodima.

Srpska mreža kao geopolitički dragulj

U drugom delu energetske analize Parović je govorio o EPS-u, Elektromreži Srbije i interesu američkih kompanija za srpski elektroenergetski sistem. Prema njegovoj oceni, ulazak u srpski elektroenergetski sistem znači zauzimanje centralne energetske pozicije u ovom delu Evrope.

On je objasnio da Srbija ima veoma važnu prenosnu mrežu, jer može da dobija struju iz više pravaca i da je, kada proizvodi viškove, plasira ka više strana. Ta „upetljanost” mreže, kako kaže, razlikuje Srbiju od nekih susednih zemalja i daje joj veliku geopolitičku vrednost. Parović tvrdi da je upravo ta vrednost ponuđena stranim centrima moći kao politički ulog za očuvanje Vučićeve vlasti.

– „On je ponudio stvar koja vredi najmanje deset milijardi evra, ali njena upotrebna vrednost u geopolitičkom smislu mnogo je veća” – ocenio je Parović.

Prema njegovim rečima, ako bi Amerikanci preuzeli ključne delove srpskog sistema, mogli bi preko Beograda da kontrolišu tokove snaga u širem prostoru bivše Jugoslavije i ovog dela Evrope.

Kako se, prema Paroviću, krade na struji

Na pitanje Dejana Petra Zlatanovića ko konkretno zarađuje na EPS-u i na gubicima struje, Parović je rekao da postoje dve ravni. Prva su tehnički gubici zbog stare i neodržavane opreme, a druga je, kako tvrdi, krađa i zloupotreba u trgovini električnom energijom. On je objasnio da struja tokom dana menja cenu: najskuplja je kada je najpotrebnija, a najjeftinija u satima manje potrošnje. Prema njegovim rečima, trgovci električnom energijom mogu da prave ugovore u kojima uzimaju struju kada je skupa, prodaju je, a kasnije vraćaju istu količinu kada je jeftina, dok razliku u ceni zadržavaju kao zaradu.

Parović je pominjao i ranije aktere u trgovini strujom, kao i ljude bliske režimu. Sve te navode izneo je kao svoju ocenu i tvrdnju, uz zaključak da se u energetici okreće novac veći čak i od novca u narkotrafikingu.

– „Energetika je, globalno gledano, najveće mesto gde se zarađuje novac i gde se vrše razne malverzacije” – rekao je.

Hakerski napad 2023. i pitanje ko je trgovao strujom

Parović je podsetio i na navodni hakerski napad na sisteme u EPS-u i Elektromreži Srbije posle izborne noći 2023. godine. Kako je rekao, ta afera je predstavljena kao najveći teroristički hakerski napad u istoriji Srbije, ali javnost nikada nije dobila jasan odgovor šta se tačno dogodilo.

U tom kontekstu pominjao je i jednu rumunsku firmu koja je, po njegovim rečima, u Srbiji brzo dobila licence za trgovinu električnom energijom i napravila veliki promet. Parović postavlja pitanje čijom je strujom ta firma trgovala i da li je reč o realnoj struji ili o knjigovodstvenim transakcijama.

On je naveo da je više puta postavljao pitanja tužilaštvu, pa i pitanja o tome da li su ispitani ljudi koji su dobavljali softver za EPS i Elektromrežu Srbije. Prema njegovim rečima, odgovor je ostajao u magli „interesa istrage”. Dr Parović iz toga izvodi zaključak da su najveći poslovi u energetici sakriveni od očiju javnosti i da se upravo u takvim transakcijama okreće najveći novac.

Nikola Petrović i lekcije iz „energetske mafije”

Prvi čovek Narodno slobodarskog pokreta je podsetio da je Aleksandar Vučić još 2004. godine, kao predsednik anketnog odbora Skupštine Srbije, imao uvid u podatke o navodnim krađama, malverzacijama i zloupotrebama u EPS-u, Elektromreži Srbije i tadašnjem NIS-u. Prema njegovoj oceni, Vučić je tada „izučio zanat” i kasnije, kada je došao na vlast, iskoristio podatke i modele koji su mu bili dostupni.

Miroslav Parović je posebno istakao Nikolu Petrovića, Vučićevog kuma, koji je posle dolaska SNS-a na vlast postavljen na čelo Elektromreže Srbije. Prema Parovićevoj oceni, to mesto je bilo daleko važnije od klasičnog direktorskog položaja, jer se preko Elektromreže Srbije upravlja strateškom mrežom države. On je pominjao i Vojina Lazarevića, Vuka Hamovića, kao i kasnije energetske poslove preko mađarskih kompanija, Orbanovog okruženja i firmi za održavanje elektroenergetskih sistema.

Gazivode kao upozorenje Srbiji

Jedan od najvažnijih delova izjave odnosio se na Gazivode. Parović tvrdi da javnost u Srbiji gotovo ne govori o vodostaju Gazivoda, niti o rušenju kuća u tom području, iako je reč o humanitarnom, ekološkom i energetskom pitanju od strateškog značaja.

On je naglasio da Gazivode nisu samo jezero, već veliki hidroenergetski objekat, važan za sever Kosova i Metohije i za čitavu Srbiju. Prema njegovoj oceni, gubitak kontrole nad Gazivodama nije samo simbolički poraz, već gubitak mogućnosti upravljanja vodnim i energetskim tokovima.

– „Gazivode su veliki hidroenergetski objekat od strateškog značaja. To što smo izgubili ne može se parama izračunati” – rekao je Parović, dodajući da model koji je primenjen na Kosovu i Metohiji sada se prenosi na ostatak Srbije. Kako je rekao, posle Gazivoda na red dolaze Vlasina, Zaovine, Đerdap, Uvac, Drina, Dunav, Sava i Jadar.

Udvaranje Trampu i energetika kao cena

Parović je kritikovao, kako je naveo, pokušaje režima da se preko različitih kanala približi Donaldu Trampu i ljudima iz njegovog okruženja. U tom kontekstu govorio je o UFC spektaklu u Beogradu, transparentima za Trampa, bakljama u hali i pokušajima da se preko sportsko-medijskih kanala obezbedi politički kontakt. On je ocenio da Srbija od takvog udvaranja nije dobila ništa, dok joj istovremeno ostaju sankcije NIS-u, problemi u energetici i otvorena pitanja oko Kosova i Metohije.

U razgovoru je posebno ukazao na strateški dijalog Srbije i SAD, gde su, po njemu, ključne teme bile energetika i telekomunikacije. Parović tvrdi da Amerikanci žele da uđu u te sektore tako što bi se Srbija zadužila kod njihovih banaka, kupila njihovu opremu, a njihove kompanije postale strateški partneri i suvlasnici. Prema njegovim rečima, upravo tu treba tražiti cenu očuvanja Vučićeve vlasti: u predaji strateških sistema, a ne u praznim diplomatskim saopštenjima.

Izborna noć kao Dan D

Drugi veliki blok razgovora odnosio se na izbornu noć. Parović je ocenio da su i Slobodan Milošević i Boris Tadić pali u postizbornoj krizi, a ne u klasičnom direktnom političkom obračunu. Zato, po njegovim rečima, izborna noć mora biti unapred shvaćena kao ključni trenutak. On je predložio da se već sada razgovara o tome da građani posle zatvaranja biračkih mesta budu na ulicama, a kao simbolično zborno mesto naveo je Slaviju. Po njegovoj oceni, ako bi se tu okupio broj ljudi uporediv sa 15. martom, Vučić ne bi mogao lako da „zatvori” izborni proces.

Parović smatra da će Vučić pokušati da u izbornoj noći proglasi pobedu, možda uz poruku da nije zadovoljan, ali da će praviti vladu i „ujedinjavati Srbiju”. Upravo taj trenutak, po njegovoj oceni, mora biti odbijen masovnim, demokratski dozvoljenim pritiskom javnosti.

– „Izborna noć je Dan D. To će biti ključni momenat” – poručio je Parović.

Zašto Parović insistira na Slaviji

Parović smatra da Slavija već ima pozitivan simbolički naboj i da ljudi taj prostor vezuju za otpor, okupljanje i zajedničku energiju. Zato je vidi kao početnu tačku postizborne krize, ali ne kao mesto nasilja, već kao mesto političkog odbijanja lažnog rezultata.

Prema njegovim rečima, ako više stotina hiljada ljudi na ulici odbije ono što Vučić proglasi kao pobedu, kriza više neće biti samo društvena, već politička. Posle tragedije u Novom Sadu, kako kaže, Srbija je doživela društvenu promenu, ali ne i političku. Izborna noć, po njegovom mišljenju, može biti trenutak kada se ta promena preliva u politiku.

On je naglasio da u izbornoj noći vlast više nije u punoj snazi, jer su institucije u tehničkom stanju. To, po njemu, menja odnos snaga, jer tajkuni, kriminalne strukture, niže i srednje strukture SNS-a, policija i pravosuđe počinju da gledaju kuda ide sila. Parović tvrdi da će najveći interes da Vučić ode imati upravo ljudi iz srednjeg i nižeg ešalona SNS-a, jer ih, kako kaže, režim već četrnaest godina iscrpljuje mitinzima, pritiscima, šatorima i stalnim pretnjama izborima.

Dve opcije posle proglašene pobede

Parović je rekao da će, u slučaju izbora, postojati samo dve mogućnosti: prihvatiti ono što Vučić saopšti i što Republička izborna komisija i Ustavni sud naknadno verifikuju, ili to odbiti i otvoriti novu političku krizu. U tom kontekstu onj je upozorio da ne treba očekivati da će RIK sam od sebe saopštiti rezultat koji ruši Vučića. Prema njegovoj oceni, Vučić će pokušati da prvo politički objavi pobedu, a onda da institucije sutradan tu pobedu pretvore u formalnu činjenicu.

– „Mi imamo samo dve opcije: da prihvatimo ono što će Vučić reći ili da to odbijemo. Treći izbor ne postoji” – rekao je Parović.

On je naglasio da otpor mora biti u okvirima demokratski dozvoljenog protesta i da nema potrebe za rušilačkim nagonom. Poenta je, kako kaže, da se ne dozvoli zatvaranje izbornog procesa, a za to postoji niz pravnih i političkih mogućnosti.

Nova vrsta krađe: lične karte i unutrašnja migracija glasova

U završnom delu razgovora Parović je govorio o tome kako, prema njegovoj proceni, može izgledati nova izborna krađa. On smatra da će ona biti manje vidljiva nego dovođenje birača u Arenu i masovno prebacivanje glasača pred kamerama. Kao mogući model naveo je zloupotrebu biračkih spiskova u mestima gde je veliki broj ljudi formalno upisan, ali godinama živi u inostranstvu. Prema njegovoj tvrdnji, režim može znati da ti ljudi neće doći da glasaju, pa na njihova imena izdati lične karte ljudima koji će se pojaviti kao „unutrašnji migranti”.

On je naveo primer malih mesta u kojima živi daleko manje ljudi nego što ih ima u biračkom spisku. Ako se na dan izbora pojave ljudi sa ispravnim ličnim kartama, članovi biračkog odbora na licu mesta ne mogu lako utvrditi da li je to stvarno taj građanin ili njegov dvojnik sa važećim dokumentom.

– „Njegova ključna krađa izbora biće sada drugačija, manje vidljiva nego do sada” – upozorio je Parović.

Prema njegovoj proceni, tako se može dobiti nekoliko stotina hiljada glasova, naročito u obodnim i manje kontrolisanim sredinama. Zato izborna noć, po njegovom zaključku, mora biti trenutak „nadvlačenja konopca” za sudbinu Srbije.

Tabela: dve glavne linije Parovićeve analize

Tema	Parovićeva ocena	Posledica po Srbiju
Suša i nizak vodostaj	Prirodna nepogoda se nadovezala na nestručnost vlasti	Rizik od ispada sistema, štete u poljoprivredi i nestašice vode
EPS i Elektromreža Srbije	Strateški sistemi su pretvoreni u prostor korupcije i trgovine uticajem	Mogućnost predaje energetske suverenosti strancima
Dunav–Tisa–Dunav	Kanali nisu očišćeni i nisu pripremljeni za sušu	Ogromna šteta na kukuruzu, soji i suncokretu
Gazivode	Model predaje strateških resursa sa Kosmeta prenosi se na ostatak Srbije	Opasnost za Vlasinu, Zaovine, Đerdap, Uvac, Drinu, Savu i Dunav
Izborna noć	Ključni trenutak u kome ne sme biti prihvaćena lažna pobeda	Slavija i masovno prisustvo građana kao brana zatvaranju krađe
Nova izborna krađa	Moguća zloupotreba ličnih karata i birača koji žive u inostranstvu	Manje vidljiva, ali masovna „unutrašnja migracija” glasova

Zaključak: energetika i izbori su ista borba

Parovićeva izjava spaja dve teme koje režim, prema njegovoj oceni, namerno razdvaja: energetsku bezbednost i izbornu krađu. U oba slučaja, ključ je isti — kontrola sistema. Onaj ko kontroliše struju, vodu, prenosnu mrežu, trafostanice, EPS, Gazivode i Đerdap, kontroliše državu. Onaj ko kontroliše birački spisak, lične karte, RIK i Ustavni sud, kontroliše izborni ishod.

Zato, po dr Miroslavu Paroviću, borba protiv korupcije u energetici nije samo ekonomsko pitanje, već pitanje državnog opstanka. I zato izborna noć nije samo trenutak brojanja glasova, već trenutak u kome se odlučuje da li će Srbija dozvoliti da se još jedna politička prevara pretvori u zvaničnu stvarnost.

Njegova poruka studentima, opoziciji i građanima jeste da se ništa ne sme čekati stihijski. Potrebno je unapred znati šta se brani: izborna volja, energetski suverenitet, voda, zemlja i država. Ako se te tačke povežu, Parović smatra da režim više neće imati prostor da i energetsku krizu i izbornu krađu pretvori u još jednu pobedu Aleksandra Vučića.

Izvor: Srbin.info