Председник Народног слободарског покрета др Мирослав Паровић, доктор енергетике, у разговору са Дејаном Петром Златановићем за „Србин.инфо – канал Центар” говорио је о две теме које се, на први поглед, налазе на различитим пољима: о опасности од енергетског поремећаја у Србији и о ономе што, по његовој оцени, студентски покрет и опозиција морају унапред да припреме за изборну ноћ.

Паровић је објаснио да, према његовој процени, у овом тренутку није најизвеснији сценарио увођење класичних рестрикција струје, али да постоји озбиљна опасност од испада већег дела електроенергетског система. Та опасност, како тврди, не долази само од суше и високих температура, већ и од дугогодишњег неулагања, лошег одржавања и партијског преузимања система.

Према његовим речима, Србија има трајну „елементарну непогоду” у виду власти Александра Вучића и партијско-криминалне структуре која је, како оцењује, запосела државу. На то се сада надовезала природна непогода — суша која је погодила целу Европу, смањила водостаје река и створила додатни притисак на енергетске системе у региону.

Костолац, опасност од испада система и лажне информације

Паровић је говорио о проблему у блоку А2 у Костолцу, за који тврди да још није враћен у редован рад, иако је Електропривреда Србије, по његовим речима, саопштавала другачије. Он је нагласио да би нова хаварија или неочекивани испад важног елемента система могли да доведу до много тежег стања од планиране штедње струје.

Како је објаснио, „блацкоут”, односно потпуни испад електроенергетског система, није исто што и унапред планирана рестрикција. Рестрикције се могу управљати по групама и распореду, док се испад система дешава нагло, услед преоптерећења, квара или погрешног управљања. Паровић тврди да је први узрок садашњег ризика „нестручно вођење” целог система — од производње, преко преноса, до продаје електричне енергије. Према његовој оцени, стручни људи су или потиснути, или су се сами повукли, док су кључне положаје заузели партијски кадрови.

– „Ћацији су преузели потпуно све позиције. Нормални људи су се у систему повукли или напустили систем” – рекао је Паровић.

Зашто су трафостанице и водови слаба тачка

Други велики проблем, према Паровићу, јесте дугорочно неулагање у електроенергетску мрежу. Он је подсетио да је основа српског електроенергетског система постављена седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а да од тада није било озбиљног стратешког улагања.

Посебно је указао на преносне и интерконективне трансформаторе, трансформаторе на нижим напонским нивоима и водове који су, како каже, у лошем стању. Високе температуре, преоптерећење и стара опрема могу довести до пожара у трафостаницама и испада читавих делова града из снабдевања. Као пример је навео Београд, где су на местима некадашњих десетак кућа никле велике зграде са стотинама домаћинстава, док је електроенергетска инфраструктура остала она стара. У таквом систему, трафостаница пројектована за једно оптерећење сада носи вишеструко већи терет.

– „На нашу трајну елементарну непогоду, а то је ова власт, надовезала се и природна елементарна непогода са сушом и топлотним таласом” – оценио је Паровић.

Дунав, Сава и Тиса: суша у Европи стигла и у Србију

Паровић је објаснио да низак водостај Дунава није последица само стања у Србији, већ пре свега дуге суше у западној Европи, где није било довољно снега ни озбиљних падавина. Због тога, како каже, Дунав носи мање воде него што би морао у овом делу године.

Ситуација је, према његовом објашњењу, нешто боља са Тисом и Савом. Тиса долази из подручја где је било више падавина и снега на Карпатима, док Сава није пала у толико критичну зону као Дунав. Управо зато Србија, за разлику од појединих суседа, још није дошла у положај да мора да гаси термоблокове због недостатка воде за хлађење.

Паровић је упоредио Србију са Мађарском и Румунијом. Према његовим речима, Мађарска је била близу опасности да угаси нуклеарну електрану, док су Румуни због потребе за хлађењем морали да предузимају ванредне мере на Дунаву. Ипак, највећи проблем Србије, по Паровићу, није само суша, већ ћутање државе о њој. Он тврди да се о елементарној непогоди не говори зато што се не уклапа у медијски план Александра Вучића.

Дунав–Тиса–Дунав: систем који је могао да спасе њиве

Паровић је посебно говорио о систему канала Дунав–Тиса–Дунав, који је, према његовој оцени, могао да послужи као огроман резервоар воде у времену суше. Да су канали очишћени, бране поправљене, а црпне станице доведене у ред, вода је могла бити задржана и коришћена за наводњавање стотина хиљада хектара.

Он је навео да је, долазећи из правца Зрењанина ка Београду, видео велики број трактора који скидају силажни кукуруз. По његовој оцени, људи сада „на зелено” секу кукуруз јер процењују да ће га суша уништити ако остане на њиви. Посебно је критиковао употребу здравог кукуруза у биогасним постројењима за производњу струје. Како је објаснио, у таква постројења требало би да иду остаци производње, стајско ђубриво и отпадна биомаса, а не здрав усев који је могао бити храна или сточна храна.

– „Да смо имали наводњавање, јер имамо систем канала који су нам дедови оставили у аманет, не бисмо сада имали овакву штету” – рекао је Паровић.

Стадион као симбол погрешних приоритета

Као симбол погрешне политике режима, Паровић је навео изградњу Националног стадиона. Према његовој тврдњи, огроман новац уложен је у објекат на мочварном и слатинастом земљишту, док системи за воду, канали и енергетска инфраструктура нису одржавани. Он тврди да је за трећину новца који је уложен у стадион могао бити очишћен систем Дунав–Тиса–Дунав, поправљене бране и црпне станице, те стављен у функцију ресурс који већ постоји и вреди много више од било ког политичког спектакла.

Паровић је истакао да се у 21. веку вода мора посматрати као стратешко богатство. Србија, како је рекао, нема нафту, али има воду, и зато би држава морала да се окрене пројектима који обезбеђују воду, наводњавање, производњу струје и резервно водоснабдевање. Као један од приоритета после смене режима навео је и велики систем Лим–Западна Морава, са акумулацијама у западној Србији и могућношћу да се бујичне воде прихвате, чувају и користе у сушним периодима.

Српска мрежа као геополитички драгуљ

У другом делу енергетске анализе Паровић је говорио о ЕПС-у, Електромрежи Србије и интересу америчких компанија за српски електроенергетски систем. Према његовој оцени, улазак у српски електроенергетски систем значи заузимање централне енергетске позиције у овом делу Европе.

Он је објаснио да Србија има веома важну преносну мрежу, јер може да добија струју из више праваца и да је, када производи вишкове, пласира ка више страна. Та „упетљаност” мреже, како каже, разликује Србију од неких суседних земаља и даје јој велику геополитичку вредност. Паровић тврди да је управо та вредност понуђена страним центрима моћи као политички улог за очување Вучићеве власти.

– „Он је понудио ствар која вреди најмање десет милијарди евра, али њена употребна вредност у геополитичком смислу много је већа” – оценио је Паровић.

Према његовим речима, ако би Американци преузели кључне делове српског система, могли би преко Београда да контролишу токове снага у ширем простору бивше Југославије и овог дела Европе.

Како се, према Паровићу, краде на струји

На питање Дејана Петра Златановића ко конкретно зарађује на ЕПС-у и на губицима струје, Паровић је рекао да постоје две равни. Прва су технички губици због старе и неодржаване опреме, а друга је, како тврди, крађа и злоупотреба у трговини електричном енергијом. Он је објаснио да струја током дана мења цену: најскупља је када је најпотребнија, а најјефтинија у сатима мање потрошње. Према његовим речима, трговци електричном енергијом могу да праве уговоре у којима узимају струју када је скупа, продају је, а касније враћају исту количину када је јефтина, док разлику у цени задржавају као зараду.

Паровић је помињао и раније актере у трговини струјом, као и људе блиске режиму. Све те наводе изнео је као своју оцену и тврдњу, уз закључак да се у енергетици окреће новац већи чак и од новца у наркотрафикингу.

– „Енергетика је, глобално гледано, највеће место где се зарађује новац и где се врше разне малверзације” – рекао је.

Хакерски напад 2023. и питање ко је трговао струјом

Паровић је подсетио и на наводни хакерски напад на системе у ЕПС-у и Електромрежи Србије после изборне ноћи 2023. године. Како је рекао, та афера је представљена као највећи терористички хакерски напад у историји Србије, али јавност никада није добила јасан одговор шта се тачно догодило.

У том контексту помињао је и једну румунску фирму која је, по његовим речима, у Србији брзо добила лиценце за трговину електричном енергијом и направила велики промет. Паровић поставља питање чијом је струјом та фирма трговала и да ли је реч о реалној струји или о књиговодственим трансакцијама.

Он је навео да је више пута постављао питања тужилаштву, па и питања о томе да ли су испитани људи који су добављали софтвер за ЕПС и Електромрежу Србије. Према његовим речима, одговор је остајао у магли „интереса истраге”. Др Паровић из тога изводи закључак да су највећи послови у енергетици сакривени од очију јавности и да се управо у таквим трансакцијама окреће највећи новац.

Никола Петровић и лекције из „енергетске мафије”

Први човек Народно слободарског покрета је подсетио да је Александар Вучић још 2004. године, као председник анкетног одбора Скупштине Србије, имао увид у податке о наводним крађама, малверзацијама и злоупотребама у ЕПС-у, Електромрежи Србије и тадашњем НИС-у. Према његовој оцени, Вучић је тада „изучио занат” и касније, када је дошао на власт, искористио податке и моделе који су му били доступни.

Мирослав Паровић је посебно истакао Николу Петровића, Вучићевог кума, који је после доласка СНС-а на власт постављен на чело Електромреже Србије. Према Паровићевој оцени, то место је било далеко важније од класичног директорског положаја, јер се преко Електромреже Србије управља стратешком мрежом државе. Он је помињао и Војина Лазаревића, Вука Хамовића, као и касније енергетске послове преко мађарских компанија, Орбановог окружења и фирми за одржавање електроенергетских система.

Газиводе као упозорење Србији

Један од најважнијих делова изјаве односио се на Газиводе. Паровић тврди да јавност у Србији готово не говори о водостају Газивода, нити о рушењу кућа у том подручју, иако је реч о хуманитарном, еколошком и енергетском питању од стратешког значаја.

Он је нагласио да Газиводе нису само језеро, већ велики хидроенергетски објекат, важан за север Косова и Метохије и за читаву Србију. Према његовој оцени, губитак контроле над Газиводама није само симболички пораз, већ губитак могућности управљања водним и енергетским токовима.

– „Газиводе су велики хидроенергетски објекат од стратешког значаја. То што смо изгубили не може се парама израчунати” – рекао је Паровић, додајући да модел који је примењен на Косову и Метохији сада се преноси на остатак Србије. Како је рекао, после Газивода на ред долазе Власина, Заовине, Ђердап, Увац, Дрина, Дунав, Сава и Јадар.

Удварање Трампу и енергетика као цена

Паровић је критиковао, како је навео, покушаје режима да се преко различитих канала приближи Доналду Трампу и људима из његовог окружења. У том контексту говорио је о УФЦ спектаклу у Београду, транспарентима за Трампа, бакљама у хали и покушајима да се преко спортско-медијских канала обезбеди политички контакт. Он је оценио да Србија од таквог удварања није добила ништа, док јој истовремено остају санкције НИС-у, проблеми у енергетици и отворена питања око Косова и Метохије.

У разговору је посебно указао на стратешки дијалог Србије и САД, где су, по њему, кључне теме биле енергетика и телекомуникације. Паровић тврди да Американци желе да уђу у те секторе тако што би се Србија задужила код њихових банака, купила њихову опрему, а њихове компаније постале стратешки партнери и сувласници. Према његовим речима, управо ту треба тражити цену очувања Вучићеве власти: у предаји стратешких система, а не у празним дипломатским саопштењима.

Изборна ноћ као Дан Д

Други велики блок разговора односио се на изборну ноћ. Паровић је оценио да су и Слободан Милошевић и Борис Тадић пали у постизборној кризи, а не у класичном директном политичком обрачуну. Зато, по његовим речима, изборна ноћ мора бити унапред схваћена као кључни тренутак. Он је предложио да се већ сада разговара о томе да грађани после затварања бирачких места буду на улицама, а као симболично зборно место навео је Славију. По његовој оцени, ако би се ту окупио број људи упоредив са 15. мартом, Вучић не би могао лако да „затвори” изборни процес.

Паровић сматра да ће Вучић покушати да у изборној ноћи прогласи победу, можда уз поруку да није задовољан, али да ће правити владу и „уједињавати Србију”. Управо тај тренутак, по његовој оцени, мора бити одбијен масовним, демократски дозвољеним притиском јавности.

– „Изборна ноћ је Дан Д. То ће бити кључни моменат” – поручио је Паровић.

Зашто Паровић инсистира на Славији

Паровић сматра да Славија већ има позитиван симболички набој и да људи тај простор везују за отпор, окупљање и заједничку енергију. Зато је види као почетну тачку постизборне кризе, али не као место насиља, већ као место политичког одбијања лажног резултата.

Према његовим речима, ако више стотина хиљада људи на улици одбије оно што Вучић прогласи као победу, криза више неће бити само друштвена, већ политичка. После трагедије у Новом Саду, како каже, Србија је доживела друштвену промену, али не и политичку. Изборна ноћ, по његовом мишљењу, може бити тренутак када се та промена прелива у политику.

Он је нагласио да у изборној ноћи власт више није у пуној снази, јер су институције у техничком стању. То, по њему, мења однос снага, јер тајкуни, криминалне структуре, ниже и средње структуре СНС-а, полиција и правосуђе почињу да гледају куда иде сила. Паровић тврди да ће највећи интерес да Вучић оде имати управо људи из средњег и нижег ешалона СНС-а, јер их, како каже, режим већ четрнаест година исцрпљује митинзима, притисцима, шаторима и сталним претњама изборима.

Две опције после проглашене победе

Паровић је рекао да ће, у случају избора, постојати само две могућности: прихватити оно што Вучић саопшти и што Републичка изборна комисија и Уставни суд накнадно верификују, или то одбити и отворити нову политичку кризу. У том контексту онј је упозорио да не треба очекивати да ће РИК сам од себе саопштити резултат који руши Вучића. Према његовој оцени, Вучић ће покушати да прво политички објави победу, а онда да институције сутрадан ту победу претворе у формалну чињеницу.

– „Ми имамо само две опције: да прихватимо оно што ће Вучић рећи или да то одбијемо. Трећи избор не постоји” – рекао је Паровић.

Он је нагласио да отпор мора бити у оквирима демократски дозвољеног протеста и да нема потребе за рушилачким нагоном. Поента је, како каже, да се не дозволи затварање изборног процеса, а за то постоји низ правних и политичких могућности.

Нова врста крађе: личне карте и унутрашња миграција гласова

У завршном делу разговора Паровић је говорио о томе како, према његовој процени, може изгледати нова изборна крађа. Он сматра да ће она бити мање видљива него довођење бирача у Арену и масовно пребацивање гласача пред камерама. Као могући модел навео је злоупотребу бирачких спискова у местима где је велики број људи формално уписан, али годинама живи у иностранству. Према његовој тврдњи, режим може знати да ти људи неће доћи да гласају, па на њихова имена издати личне карте људима који ће се појавити као „унутрашњи мигранти”.

Он је навео пример малих места у којима живи далеко мање људи него што их има у бирачком списку. Ако се на дан избора појаве људи са исправним личним картама, чланови бирачког одбора на лицу места не могу лако утврдити да ли је то стварно тај грађанин или његов двојник са важећим документом.

– „Његова кључна крађа избора биће сада другачија, мање видљива него до сада” – упозорио је Паровић.

Према његовој процени, тако се може добити неколико стотина хиљада гласова, нарочито у ободним и мање контролисаним срединама. Зато изборна ноћ, по његовом закључку, мора бити тренутак „надвлачења конопца” за судбину Србије.

Табела: две главне линије Паровићеве анализе

Тема	Паровићева оцена	Последица по Србију
Суша и низак водостај	Природна непогода се надовезала на нестручност власти	Ризик од испада система, штете у пољопривреди и несташице воде
ЕПС и Електромрежа Србије	Стратешки системи су претворени у простор корупције и трговине утицајем	Могућност предаје енергетске суверености странцима
Дунав–Тиса–Дунав	Канали нису очишћени и нису припремљени за сушу	Огромна штета на кукурузу, соји и сунцокрету
Газиводе	Модел предаје стратешких ресурса са Космета преноси се на остатак Србије	Опасност за Власину, Заовине, Ђердап, Увац, Дрину, Саву и Дунав
Изборна ноћ	Кључни тренутак у коме не сме бити прихваћена лажна победа	Славија и масовно присуство грађана као брана затварању крађе
Нова изборна крађа	Могућа злоупотреба личних карата и бирача који живе у иностранству	Мање видљива, али масовна „унутрашња миграција” гласова

Закључак: енергетика и избори су иста борба

Паровићева изјава спаја две теме које режим, према његовој оцени, намерно раздваја: енергетску безбедност и изборну крађу. У оба случаја, кључ је исти — контрола система. Онај ко контролише струју, воду, преносну мрежу, трафостанице, ЕПС, Газиводе и Ђердап, контролише државу. Онај ко контролише бирачки списак, личне карте, РИК и Уставни суд, контролише изборни исход.

Зато, по др Мирославу Паровићу, борба против корупције у енергетици није само економско питање, већ питање државног опстанка. И зато изборна ноћ није само тренутак бројања гласова, већ тренутак у коме се одлучује да ли ће Србија дозволити да се још једна политичка превара претвори у званичну стварност.

Његова порука студентима, опозицији и грађанима јесте да се ништа не сме чекати стихијски. Потребно је унапред знати шта се брани: изборна воља, енергетски суверенитет, вода, земља и држава. Ако се те тачке повежу, Паровић сматра да режим више неће имати простор да и енергетску кризу и изборну крађу претвори у још једну победу Александра Вучића.

Извор: Србин.инфо