Непријатни мириси су уобичајена појава за летњи период, не третирају се као загађујуће материје, само нарушавају комфор суграђана.
Идем синоћ тако преко Трга републике, на песничко вече, са једном дамом. Одједном осетим, да простите, непријатан мирис. Све гледам да нисам можда угазио у псећи измет. Окрећем се око себе, дискретно подижем ногу и гледам у ђон, нема ништа. А оно – смрдииии. Црни Јоване, да нису можда дигестивни проблеми, питам себе унезверено. Кад, на прелазу покрај мене, док чекамо зелено на семафору, пролазница прича како на Тргу свако вече нешто језиво смрди. У налетима. И, ту ми лакне! Али, питам се шта то ветар доноси усред центра Београда.
Квалитет ваздуха – веома добар
Закон о заштити животне средине не препознаје непријатне мирисе у ваздуху као загађујуће материје. У Градском заводу за јавно здравље редовно прате ниво загађујућих материја, и то на више од 20 мерних места у престоници.
– Да се у ваздуху појави нека загађујућа компонента, нама то не би могло да промакне. Квалитет ваздуха у престоници је тренутно веома добар. Томе доприноси смањен интензитет саобраћаја у току лета, јер је он један од главних загађивача, али и пауза у грејању – истиче Андреј Шоштарић.
Ништа необично за балканску метрополу, поготово у јулу и августу. На удару непријатних мириса на првом месту је приобаље, а ту су и газдинства на ободу града. Каткад може да се „посрећи” и житељима централних градских општина, па се тако баш ових дана смрад осетио и у деловима Новог Београда, Старог града, Врачара… Да се нежељени мириси прошире још више потребно је само да дуне ветрић или почне да сипи киша.
– Непријатни мириси су уобичајена појава за летњи период, не третирају се као загађујуће материје, само нарушавају комфор грађана, али нису штетни по здравље. Настају због ниског водостаја река и мањка падавина. Реке се повлаче и долази до распада органских материја у приобаљу, што узрокује појаву тих непријатних мириса. То је посебно актуелно када су, као сада, високе температуре. Јер, тада се интензивирају испаравања органских једињења која су иначе носиоци непријатних мириса – објашњава Андреј Шоштарић, физикохемичар из Градског завода за јавно здравље.
И стајско ђубриво, штале, фарме, канализација… могу да утичу да јачину мириса у ваздуху. Реч је о природном процесу, поручују стручњаци, подсећајући да у околини Београда постоје бројна пољопривредна газдинства и фарме свиња и осталих домаћих животиња са којих редовно допире смрад.
– Отпад са таквих фарми се користи као стајско ђубриво на пољопривредном земљишту, па у комбинацији са ниским водостајем и не чуди када се по високој температури створе непријатни мириси. Још ако дуне ветрић, онда се не осећају само у приобаљу и на фармама са обода, већ и унутрашњем, централном делу града. Нивоу смрада делимично доприноси и канализациони систем јер низак ваздушни притисак потпомаже да се из канализационих отвора лакше ослобађају тешки мириси – истиче Шоштарић.
Да ли ће се мириси примирити или појачати највише зависи од ветра.
– Уколико се ваздушни притисак промени, киша спере ваздух, дуне јачи ветар, сви мириси из ваздуха могу да нестану. Али, каткад је могуће да се догоди и да сасвим мало кише стимулише додатни распад органских материја, због чега ће се непријатни мириси поново интензивирати у граду – напомиње Шоштарић.