Савез еколошких организација Србије (СЕОС) вечерас у 18 часова на Теразијама зове грађане на скуп под паролом „сви на црвену линију“. Организатори поручују да Србија не сме да постане рударска колонија и да се противе ономе што називају неконтролисаном распродајом земље и природних ресурса. Позиву су се придружили РИС, „Не дамо Рогозну“, „Зајечар против рудника“, „Не дамо Бобију“ и локалне групе из унутрашњости, међу којима и збор грађана из Прокупља.

Председница СЕОС-а Љиљана Браловић протест везује за тврдњу да се „све што је зелено уништава да би се добила нека енергија“ и да се због тога народ расељава. СЕОС тражи обуставу геолошких истраживања на више од 200 локација, сматрајући да дозволе за истраживање нису невина техничка формалност, већ улазница за касније отварање рудника. У јавном позиву стоји да је циљ скупа да се упозори на мултинационалне компаније спремне да експлоатишу национална блага Србије.

Министарство рударства и енергетике није сачекало вечерасњи скуп. У саопштењу објављеном данас министарство каже да жели да верује како је захтев за обуставу свих геолошких истраживања само непромишљена идеја, изречена без сагледавања правних, економских и друштвених последица, а не озбиљан политички програм. „На таквој идеји сигурно се не може темељити политика одговорних људи који воде рачуна о радницима, њиховим породицама, развоју привреде и будућности Србије“, наводи се у тексту.

Власт тврди да су оцене о распродаји и расељавању паушалне и да због геолошких истраживања нико није расељен. Министарство подсећа да држава не закључује уговоре са компанијама о истраживањима, већ да се право стиче решењем надлежног органа у управном поступку. Понављају и стару формулу: одобрење за истраживање није одобрење за рудник. У последњих 25 година, кажу, отворен је само један рудник металичних сировина.

Захтев да се унапред зауставе истраживања на више од 200 локација, према министарству, значио би заустављање послова од значаја за снабдевање енергијом, водоснабдевање, изградњу путева и станова и коришћење геотермалних извора, пре него што се уопште утврди шта се на терену налази. Заговорници потпуног заустављања истраживања и рударства, поручују из ресора, дугују одговор да ли желе да угрозе више од 30.000 радних места, порезе, доприносе и накнаде за коришћење минералних сировина.

Спор није почео данас. СЕОС годинама везује борбу против Рио Тинта и пројекта „Јадар“ са отпором на Рогозни, у Бору, Мајданпеку и Зајечару. Браловић је раније говорила да би отварањем јадарског рудника било угрожено стотине река и да Србија не сме да постане „балкански Чернобиљ“. Режим те тврдње одбацује као панику. Еколози одговарају да је права паника продаја онога што се не враћа: воде, земље и здравља.

Вечерашњи скуп на Теразијама стога није само још један термин у календару протеста. То је сукоб две приче о истој земљи. Једна каже да без истраживања нема развоја и да 30.000 радних места не сме да буде жртва пароле. Друга каже да радна места која трују реке и села нису развој, већ рачун који ће платити они који после нас остану. Црвена линија коју СЕОС вуче вечерас управо је та граница.

Теразије су и раније биле место на којем се говорило о литијуму, Јадру и Рио Тинту. Разлика је што власт овог пута није чекала први транспарент да би одговорила. Саопштење је стигло пре скупа. То само по себи говори колико је тема осетљива у години избора и у години у којој се поново отвара питање ко у Србији одлучује шта се копа, а шта се чува.

Грађани који вечерас дођу на Теразије неће добити рудник, нити ће га укинути једним скупом. Добиће јавну мерну тачку: да ли је држава још увек власник онога што је испод ње, или је то већ постало предмет решења, дозволе и „стратешког партнерства“. Одговор на то питање неће пасти са бине. Пашће из онога што Вучићева власт уради после што се народ разиђе.

Извор: Србин.инфо
Аутор: Дејан Петар Златановић