Прочитај ми чланакСви они који су због поскупљења струје и промене тарифа одлучили да пређу на пелет, а због хладноће потрошили залихе или га нису набавили на време, ових дана муку муче да дођу до овог енергента.
Ако га и нађу, принуђени су да га плаћају знатно скупље. И до 100 евра више у односу на прошлу годину.
Како кажу највећи произвођачи пелета, тренутно не могу да раде пуним капацитетом и производе потребне количине јер нема довољно сировина.
– Тренутно већина произвођача не може да ради пуним капацитетом зато што нема довољно сировина. Њих нема пре свега јер су у претходном периоду били лоши временски услови који су онемогућили вађење дрвета из шуме на основу чега би производња могла да функционише у пуном капацитету – потврђује за Forbes Srbija директор компаније Bio Energy Point Младен Стојадиновић.
Пелет и несташица
То је, како наводи, и главни разлог зашто тренутно фали пелета на тржишту.
– Других препрека нема, фабрике све што добију од сировина одмах прерађују и избацују на тржиште. С те стране ми дајемо свој максимум, али нажалост не радимо пуним капацитетима – додаје Стојадиновић.
Он се нада да ће се ускоро ситуација стабилизовати, а последњих дана има назнака да ће бити боље.
– Почиње више дрвета из шума да стиже, из приватних извора, Србијашума и свуда где је могуће набавити сировину… Очекујем стабилизацију јер ово је период када грађани само докупљују неке количине које су им потребне до краја сезоне – каже Стојадиновић.
Имајући то у виду, очекује да ће се за 10 до 15 дана ситуација стабилизовати ако сировина почне да стиже из шума.
Лоша припрема
Истиче да не зна како послују други произвођачи, али у Bio Energy Point су у јануару произвели 1.000 тона пелета, а могли би да произведу 6.500 тона.
– С те стране је производња веома лоша, али се надамо да ће већим приливом сировина бити боље и што се производње тиче – каже.
Стојадиновић додаје да је проблем био и то што се грађани који се греју на пелет нису на време припремали за сезону и огрев нису набављали с пролећа, када је време, већ тек од августа.
Како није било потражње тада, самим тим је и сировина мање набављана код већине произвођача, додаје.
– Имам утисак да се до августа нико није сетио да купује пелет, а како је доста људи прешло на овај вид грејања, многи су након уградње котлова одједном хтели да га набаве пред зиму и то је такође створило загушења на тржишту и нисмо могли да одреагујемо толиким захтевима и потребним количинама – појашњава Стојадиновић.
– Када није било потражње и цене су биле ниже, тако да смо тај период радили у минусу. Од августа је одједном дошла обрнута ситуација и настала је велика навала и није било могуће избацити толике количине на тржиште – додаје.
Трговци злоупотребљавају ситуацију и подижу цене за пелет
Крајњу цену, како каже, формира ситуација на тржишту, а они 90 одсто количина определе за велепродају, односно стовариштима.
– На стовариштима виде каква је ситуација и трговци је користе. Цене у малопродаји сада су неоправдано високе. Њихове зараде су огромне у односу на нас произвођаче који смо са овим капацитетима у минусима – указује.
Због мале количине, трговци користе ситуацију и поједини зарађују више. И до 100 евра више по тони, што је за стандарде пелета много. Зарада произвођача у најбољим временима није више од 20 евра по тони, каже саговорник Forbes.
– Не можемо да гарантујемо за то како ће се трговци понашати и како се понашају и да ли неко користи ситуацију – наглашава Стојадиновић.
Тешко до пелета на стовариштима
Редакцији Forbes Srbija јавила се суграђанка Љиљана Цветковић која каже да на три стоваришта у близини куће није успела да нађе пелет, а свакодневно је одлазила тамо или звала власнике.
Како каже, преостало јој је још 10 џакова пелета који јој нису довољни. Ових дана када је температура мало више у плусу, одлучила је да штеди на грејању и сачува га колико је могуће за хладније дане.
– Од октобра, када сам се вратила у Београд из викендице, кубурим са пелетом. Некако, на једвите јаде сам почетком децембра набавила две тоне, али недовољно за сезону. Потребно нам је за грејање куће дупло више. Свакодневно зовем стоваришта редом и нико нема, нити има идеју да ли ће и када имати – каже.
За тону пелета морала је да плати 44.000 динара у децембру. Прошле сезоне је исту количину платила не више од 32.000 динара.
– Одлазила сам ових дана на стоваришта и кажу ми да их зову људи. Кукају да не могу да се греју и питају када ће добити пелет, али они немају одговор. Један власник стоваришта ми је рекао да је толико неизвесно да је и сам почео да се греје на угаљ – каже Љиљана.
Цене скочиле
– Ових дана најављене су ниже температуре. Питам се шта ће се догодити кад сви укључимо електричне грејне уређаје и оптеретимо енергетски систем. А он је недавно показао како се носи са ситуацијом у зимском периоду и услед ниских температура и непогода – истиче саговорница.
Пелет, који је годинама важио за један од најекономичнијих начина грејања, изгледа да више то није. Од почетка 2026. године, цене овог енергента су драстично скочиле.
Forbes Srbija контактирао је неколико стоваришта. У већини су рекли да пелета немају и да не знају ни када ће га бити. У једном су нам рекли да га имају, да код њих нема несташице и да је цена 47.000 по тони.
