Здравко Понош није трошио речи. На објаву која пита да ли ће странка Србија центар, после повлачења коалиције Народна Србија, променити курс и подржати студентску листу, бивши генерал је одговорио: „Неће.“ Једна реч, без услова и без накнадног објашњења. То је било довољно да се поново отвори најосетљивије питање опозиције: иде ли се против власти једном колоном или свако са својим печатом.

Народна Србија је до јуче изгледала као трећа опција између студената и власти. Савез Народног покрета Србије Мирослава Алексића, Еколошког устанка Александра Јовановића Ћуте и Новог лица Србије Милоша Парандиловића предао је Републичкој изборној комисији око 10.500 потписа, па истог дана листу повукао. Образложење је било политичко, не техничко. Алексић је рекао да се против Александра Вучића може само у „референдумској атмосфери“ и јединственом антирежимском фронту. Парандиловић је поручио да је повлачење заједничка одлука и подршка студентској борби. Ћута је студентима пожелео да победе и да земља буде „слободна и здрава“. РИК је исто вече потврдио листу „Студентска листа — Студенти побеђују“ са 250 кандидата и више од 69.000 потписа.

Притисак на СРЦЕ је зато био логичан. Градски одбори из Крушевца и Лесковца већ су тражили од руководства да преиспита излазак на изборе и стане иза студената. Питање је директно упућено Поношу. Одговор је стигао са његовог налога, не из саопштења странке. Ко год је очекивао заокрет после Алексића и Ћуте, добио је исту линију коју Понош вуче месецима: студенте је „тешко не волети“, али безусловна подршка листи коју нису договорили са остатком опозиције за њега је срљање.

Део јавности то чита као тврдоглавост лидера који неће да нестане са постера. Мапа опозиције после његовог „неће“ изгледа овако. Студентску листу већ подржавају Демократска странка, Зелено-леви фронт, Крени-промени Саве Манојловића, Двери, Доста је било, Покрет слободних грађана уз ограду, Лига социјалдемократа Војводине, покрети Мирослава Паровића и Немање Шаровића, као Српски национални форум са Косова и Метохије. Сада им се прикључује и дојучерашња Народна Србија, бар као логистика и контрола бирачких места.

Истраживачи већ оцењују да малим листама остаје све мање места јер студенти подижу ентузијазам и враћају бираче на биралиште. У таквом амбијенту сваки проценат испод цензуса није само пораз странке него и поклон листи власти. Избори су заказани за 25. октобар. Вучић најављује оставку на председничку функцију да би ушао у трку за премијера. Студенти траже да опозиција не краде њихов замах. Понош тражи да га нико не брише са сцене једним пленарним обавештењем. Између та три захтева стоји његово „неће“ — кратко као војна наредба и довољно да себе, Драгана Ђиласа, Маринику Тепић и Горана Весића заувек пошаље у политичку пензију.

(Србин инфо)