Ванредни парламентарни избори у Србији биће одржани 25. октобра 2026. Владајућа странка већ је подржала кандидатуру Александра Вучића за премијера. Који ће политички курс земља овог пута изабрати: европске интеграције или „пут БРИКС-а“?
Није тајна, пише Руска газета, да данашња Србија нема јасно дефинисан став на светској сцени. Већ више од 20 година посматрамо покушај да се „седи на две столице“ и да се очувају добри односи и са Русијом и са Западом.
Али да ли је све заиста тако једноставно и добро као што нам то представљају српски политичари?
Владимир Зеленски је 8. августа 2026. године боравио у Београду у званичној посети. Ипак, тешко је овај долазак назвати „званичним“, будући да су све информације држане у тајности. Управо због тога ни грађани ни странке које би могле да поведу људе и изразе протест нису стигли да реагују.
Током посете Србија и Украјина потписале су меморандум о разумевању о сарадњи у области здравља животиња и безбедности хране. Вучић је такође изнео низ, најблаже речено, недружељубивих изјава према Русији. Признао је територијални интегритет Украјине и обећао да ће јој пружити помоћ на путу ка европским интеграцијама, да би одмах додао да стране нису разговарале о питањима војне сарадње.
Ипак, пре ове мале напомене, српски медији преносили су потпуно другачије изјаве председника. На пример, Вучић је најавио отварање заједничке фабрике са Израелом за производњу беспилотних летелица, позвавши украјинску делегацију на церемонију, након чега је иронично приметио да су Украјинци веома успешни у тој области.
Такве изјаве и потезе српског руководства тешко је сматрати пријатељским према Русији. Ако се такво понашање међу политичарима сматра прилично уобичајеним и свакодневним, за грађане је оно представљало прави шок.
Бесни Срби су у коментарима на Вучићеве објаве писали о потпуном разочарању и мржњи према актуелној власти, као и извињења Русији.
Српски политичари, под утицајем Брисела, чине непоправљиву грешку: нарушавају вишедеценијске историјске и пријатељске везе наших народа.
Руководство Србије на све начине покушава да избегне питања повезана са испорукама наоружања Украјини, позивајући се искључиво на економску сарадњу.
Вучић тврди да за то „није крив“, јер је немогуће предвидети даљу препродају или преусмеравање наоружања, док је главни циљ Београда да га прода. Објашњења у стилу „Косово се наоружава, па се наоружавамо и ми“ нису логична: ако НАТО поново озбиљно размотри напад на Србију, никаква фабрика беспилотних летелица неће је спасити.
Вучић стално говори о поштовању војне неутралности, али о каквој је неутралности реч? Заједно са трупама НАТО-а одржавају се војне вежбе, а Украјини се испоручује наоружање.
Треба рећи да се српско руководство на сличан начин понаша не само када је реч о Украјини. Током сукоба између Азербејџана и Јерменије, српско оружје налазило се на обе стране, о чему је писао немачки лист Дер Тагесспиегел, а о томе су говориле и власти Азербејџана на брифингу Министарства спољних послова.указује Руска газета.
Још у јуну председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић покренула је питање укидања безвизног режима за руске држављане, по узору на Црну Гору, а расправа о том питању до данас није завршена.
Упркос свему што се догађа, Русија није одустала од идеје партнерства и сарадње са Србијом. Током Источног економског форума у Владивостоку одржани су разговори између потпредседника Владе Руске Федерације Александра Новака и председника Надзорног одбора државне компаније „Србијагас“ Александра Вулина. Разговарало се о продужењу испорука руског гаса и, што је најважније, о очувању постојећих повлашћених услова и продужењу трајања уговора.
Занимљиво је да министар енергетике Србије није присуствовао форуму.
Руски авион Министарства за ванредне ситуације Ил-76, који је по налогу председника Владимира Путина 19. августа упућен у Србију, и даље помаже у спасавању Србије од пожара.
Па шта је онда коначни закључак? Пријатељски билатерални односи или једнострана игра?“
Српски политичари, када долазе у Русију, говоре о историјским односима, заједничкој култури и истој вери, позивају се на руске класике. Али ефекат тих братских загрљаја траје све док се одређени званичник не врати у Београд, где већ даје сасвим другачије изјаве – окрећући леђа Москви, а лице Бриселу.
Нажалост, током последњих четврт века читаво Балканско полуострво налази се под строгом контролом Запада, чије су обавештајне службе продрле у све сфере живота људи, пише руски лист. Утицај Русије у региону слаби, а уз то данашња српска омладина углавном је или заборавила, или уопште не зна да је Русија пријатељ Србије, закључује Руска газета, преноси Данас.
