Прочитај ми чланакМонроова доктрина из 1823. године је била порука европским силама да се не мешају у послове држава на западној хемисфери, коју САД сматрају својом интересном зоном, а да се заузврат САД неће мешати у послове европских држава.
Отмица председника Венецуеле Николаса Мадура нема никакве везе са овом доктрином, без обзира што привидно изгледа да САД овим потезом само желе да учврсте позицију у „свом дворишту“, одакле је Венецуела опасно кокетирала са стратешким ривалима САД – Русијом у сфери безбедности, куповином војне опреме, а Кином у сфери економије, продајом јефтине нафте и куповином различите врсте роба.
Након отмице Мадура, Трамп је недвосмислено поручио да је Монроова доктрина превазиђена. Отмицом Мадура и овом изјавом није могло јасније да се саопшти куда су кренуле САД и које ће начине и средства користити. Тзв. архитектуром безбедности која је настала након последњег великог рата, што се данас популарно зове међународно право, успостављен је систем колективне безбедности у коме се начелно поштују права победника у рату и гарантује њихова надмоћ у међународној арени, у којој „сила никада није извирала из права, него је право било засновано на сили“. Привремено је наступила пацификација у форми Pax Americana, док то њима буде одговарало.
Јачањем Русије на војном плану и отвореним непристајањем да их САД опколе и смртно угрозе пријемом Украјине у НАТО, а тиме и распоређивањем ракетних система у Украјини, привремено је заустављен експанзионизам САД на Русију ради преузимања њихових природних ресурса. Економским јачањем Кине угрожена је позиција САД као највеће економије на свету. Удруживањем Русије и Кине, као и њиховим повезивањем са преосталим ривалима САД (Индија, Бразил, Јужна Африка) формиран је савез БРИКС, коме су се придружили Иран и друге државе које желе да изађу испод америчког економског и финансијског „кишобрана“ који их најмање штити, а све више експлоатише. Деценијама су САД „извозиле демократију“ по свету преко USAID и Сорошевих плаћеника.
Околности су се промениле у међународном праву (rebus sic stantibus) и постојећа тзв. архитектура безбедности више не одговара најјачем играчу који је захваљујући њој достигао незапамћен привредни развој и утицај у свету (економски – контролом патената и глобалне трговине, финансијски преко петродолара, војни преко НАТО, дипломатско – обавештајни преко ЦИА и сарадњом са службама својих вазала, медијски преко глобалних медија, културни преко Холивуда и др.).
Трамп и стварни управљачи САД су увидели да опада моћ САД, а по закону Тукидидове замке мора се реаговати пре него што противник(ци) преузме(у) надмоћ. Тада би било прекасно.
Сви разлози за отмицу Мадура се у основи своде на венецуеланску нафту и настојања САД да остваре апсолутни утицај на њену продају, с обзиром да су тамошња налазишта највећа на свету: склањање некооперативног управљача Венецуелом, јер је упорно истрајавао на национализацији нафтних изворишта које је Венецуели вратио Уго Чавез протеравши америчке компаније, принуђивање Венецуеле да продаја њене нафте иде преко америчких компанија (како би се контролисала продаја, остварила енормна зарада и покушао извршити утицај на глобалном тржишту цена нафте, а тиме и евентуално угрозити Русија која је у великој мери зависна од продаје енергената, а посебно да се контролише како Венецуела троши зараду од продаје нафте – да више не купује руско оружје), Венецуела спречила да Кини продаје нафту за јуане (што директно угрожава петродолар и сигурно убрзава тзв. дедоларизацију у свету).
Истовремено, овим нападом на Венецуелу због нафте, САД настоје да из „свог дворишта“ потпуно избаце Русију и Кину. То је само део мозаика Трампове доктрине.
Следећа коцкица у овом мозаику је стављање Гренланда под потпуну контролу, ради изградње ракетног штита од руских ракета којима је најкраћи пут преко северног Атлантика и Гренланда.
У исто време, сада када су скинули „демократску маску“, САД желе да дисциплинују и остале непослушне државе на својој хемисфери, пре свега Кубу, Колумбију, Мексико, а потенцијално и Никарагву, како би осигурале стратешку позадину пред следећу фазу реализације Трампове доктрине наступа према Русији и Кини.
У том мозаику је и покушај смене власти и стављање под контролу Ирана, такође једног од већих произвођача нафте који је већ продаје Кини за јуане (опет тзв. дедоларизација), а са Русијом интензивно сарађује у сфери производње и продаје оружја.
Жртвовање ЕУ је за Трампа само колатерална штета у овом мозаику његове доктрине.
Ако успе у свему овоме, Трамп планира да оствари тактичко прегруписавање своје позадине (хемисфере), ради стратешког напредовања према Русији и Кини, за које сматра да ће ослабити губитком позиција и утицаја у Венецуели, али и у остатку Јужне Америке. Зато је Трамп изјавио да је Монроова доктрина превазиђена, јер у плану има реализацију своје доктрине која гађа много даље.
Иницирање преговора око рата у Украјини је само маска да се Русија привремено успори у напредовању на украјинском ратишту и евентуално приволи на примирје под неповољним условима, иако је Трамп унапред знао да Русија неће пристати на све америчке услове.
Једна од кључних коцкица овог мозаика у Трамповој доктрини је покушај да се макар заустави тзв. дедоларизација, која све више напредује и прети да сломи петродолар као један од стубова америчке послератне доминације. Удео долара у светској трговини је опасно пао на око 40% (пре око 40 година је био преко 95%). Русија се ратосиљала долара, Кина то ради постепено како не би угрозила своје девизне резерве и приходе од америчких обвезница (Русија и Кина тргују у својим валутама по курсу на дан плаћања), а Јапан је био принуђен да се ослободи већег дела долара у виду обвезница у настојању да спасе јен који посустаје.
Глобални дугови генерисани од стране америчке ФЕД се опасно гомилају на виртуелним финансијским тржиштима и 35 пута су премашили вредност реалних добара (минерали, енергенти, земљиште, патенти, фабрике, инфраструктура…). Ради се о виртуелном финансијском капиталу, зато што постоји виртуелно, на берзама и у дигиталним финансијским активама, на којима у једном дану у великој мери може нестати услед глобалних економских и финансијских поремећаја, великог рата, разорних климатских несрећа и сл.
Управо због тога Трамп настоји да спроведе своју доктрину, ради припреме за ново позиционирање према Русији и Кини у контексту неминовних геополитичких ресетовања. Зато је Трамп изјавио да је Монроова доктрина превазиђена.
Трампова доктрина није везана само за западну хемисферу. Он циља на цео свет, али прво жели да среди своје „двориште“, да ослаби Русију и Кину, и да након завршне „рунде“ са својим противницима (евентуално без нуклеарки), на свом „острву“ између два океана сачека „ново доба“, са ресетованим доларом и новом безбедносном архитектуром, у којој ће САД опет бити на врху „ланца исхране“ међу осталим предаторима који се боре за своје територије.
Ми остали бићемо ловине, па ко преживи.
