Иза Трампових наизглед скандалозних изјава почиње да се назире јасна геополитичка нит. А могла би се назвати „новим глобализмом“.

Много економски утемељенији од досадашње глобализације иако је и она била американоцентрична.

Трампов нови глобализам је конструисан од три логички интегрисане компоненте:

• на бази новог тумачења Монроове доктрине (узгред, да ли Трамп укључује Филипине у своју „Велику Америку“?);

• на трансформацији Сједињених Држава у енергетску суперсилу која монополише и диктира правила игре на тржишту угљоводоника;

• и на убрзаној трансформацији Сједињених Држава у арктичку суперсилу (САД су биле само номинално суперсила када се Доналд Трамп вратио у Белу кућу).

Редослед потеза америчког председника је такође сасвим логичан: без демонтаже Мадуровог режима, било би немогуће претворити ресурсе Латинске Америке у извор краткорочне економске стабилности Сједињених Држава.

Ово је „улазница“ без које је улазак у нови глобални свет Доналда Трампа немогућ.

Без контроле над венецуеланском нафтом (и, потенцијално, Бразилом и Ираном такође), и елиминације „флоте у сенци“, статус Америке као енергетске суперсиле је незамислив.

А без стицања пуне контроле над Гренландом, укључујући и правну, немогуће је обезбедити статус Сједињених Држава као арктичке силе. Без тога, мало је вероватно да ће САД моћи да остану конкурентне после 2030. године, чак и као енергетска суперсила.