Александар Вучић је синоћ на Инстаграму јавио да је до 21 час за листу „Александар Вучић – Уједињена Србија“ прикупљено више од 170.000 потписа. „За само три сата. Готово да сам заплакао. Хвала вам, дивни људи Србије! До коначне победе“, написао је. Режимски портали су број убрзо подигли на 200.000 за четири сата. За предају парламентарне листе закон тражи најмање 10.000 оверених потписа. Председник је, дакле, објавио да је праг пређен седамнаест пута пре него што је ноћ добро пала. Медији су уз то забележили да је прикупљање у просторијама СНС почело и пре него што је Републичка изборна комисија усвојила образац за подношење листа.
На мрежама је одмах кренула аритметика. Мирослав Паровић је набројао процедуру овере: бирач дође, преда личну карту, документ се очита и одштампа, подаци се унесу на образац, образац се штампа у два примерка, потписује га бирач, потписује оверивач и ставља печат, подаци се уписују у књигу овера, књигу потписују и бирач и оверивач. Десет корака. Ако је 170.000 људи прошло тај пут за пет сати, како у једној верзији пише Паровић, то је око десет потписа у секунди на нивоу целе земље. „Немогуће без обзира на колико локација да су радили“, закључује. Уз објаву је ставио и стих Влада Георгијева: „Ти лажеш сурово, претерујеш и у своје лажи верујеш.“
Драган Добрашиновић је ишао преко броја канцеларија. У Србији ради 231 јавни бележник – податак који се поклапа са скорашњим извештајима Коморе. Ако је 170.000 потписа за три сата, то је 945 у минуту. Кад би сваки нотар у држави истовремено радио само на томе, сваки би морао да заврши по четири овере у минуту, односно једног бирача за око 15 секунди. „А знате колико ћацији треба само да се потпише“, додаје. Рачуница намерно узима најповољнији сценарио за власт: сви нотари раде, нико не ради уговоре и оставе, нема реда, нема грешке на обрасцу. Чак и тада време не излази. А потписе за изборне листе не оверавају само нотари; могу и основни судови и општинске управе. Ни то не спасава бројку ако сваки човек мора да буде физички присутан са документом.
СНС може да каже да је реч о потписима прикупљеним на десетинама одбора, да су овериоци изашли на терен, да је машина странке спремна месецима. Може и да каже да је „170.000“ политичка порука, а не ревизорски извештај. Али онда не треба плакати у јавности као да је реч о чињеници која се мери на сат. Избори су 25. октобра. Потпис за листу није глас. Јесте, међутим, први тест колико власт верује да јавност више не проверава сат и печат. Ако се 170.000 овера у три сата прими без питања, исто ће се примити и бројање гласачких листића. Зато ова ноћ није само о Инстаграму. Она је о томе да ли процедура постоји кад власт слави, или само кад опозиција скупља потписе у реду.
Такође, Вучићу ће позлити када види колико ће студентска листа прикупити потписа наредних дана. Нема дилеме да ће покушати да режира нову фарсу.
(Србин инфо)


























