Претходни тромесечни уговор Србија је договорила у последњем тренутку крајем прошле године у условима високе напетости између две земље пре свега због ситуације у којој се нашла Нафтна индустрија Србије (НИС) у којој је већински власник руски Газпром, а због санкција којој су тој компанији наметнуле САД.
Држава је имала дугорочан уговор о набавци гаса са Русијом на 10 година који је истекао у мају прошле године и од тада снабдевање осигурава краткорочним уговорима без назнака да ће нови дугорочни уговор бити потписан.
Председник Србије Александар Вучић оценио је у октобру прошле године да је одлука Русије да се Србији понуди само краткорочни уговор од три месеца до краја 2025 – изузетно лоша порука.
Каква је тренутна порука Русије на ову тему још није познато али је тешко веровати да званична Москва неће покушати да бар донекле искористи ситуацију да у условима растућих цена гаса не повећа цену и за Србију.
Политички и економски аналитичар Александар Ђокић каже да се то што је Русија у последње време више пута прибегла краткорочним продужењима уговора са Србијом уместо дугорочног аранжмана може тумачити као облик притиска и у вези је примарно са ситуацијом око НИС-а, односно везивањем руку Србији да врати ту компанију себи.
Његово мишљење је да ће доћи до још једног краткорочног продужења.
“Кључни фактор је ситуација око НИС-а. Америчка администрација захтева од Србије да у потпуности уклони руски капитал из НИС-а. Русија, с друге стране, јасно је ставила до знања да сматра да Србија има обавезе према руским инвестицијама”, сматра саговорник.
Што се тиче цена, Србија у оквиру актуелног уговора плаћа око 290 евра за 1.000 кубних метара, док је тржишна европска цена била око 360 евра.
Терминска цена гаса на холандској берзи се од почетка сукоба на Блиском истоку креће на нивоима који су око 70 одсто скупљи уз повремене пикове и на двоструко већу цену.
Да ценом евидентно управља несигурност показује податак да се у среду ујутру кретала нешто испод 51 евра по МWх, што је нешто више од 500 евра за 1.000 кубних метара гаса али је већ у чевтртак скочила на око 70 евра, односно око 700 евра због напада на кључну енергетску структуру. Јасно је да ће нови уговор са Русијом морати да садржи и додатну премију на ризик.
“У новим околностима, с обзиром на скокове цена гаса услед сукоба на Блиском истоку и смањену преговарачку позицију Србије, може се очекивати притисак ка вишим ценама, цене ТТФ гаса скоро су се удвостручиле након првих удара на Иран 28. фебруара 2026. Ако се тај раст цена на тржишту настави, Русија има мање разлога да нуди попусте”, сматра Ђокић.
Компанија Гаспром објавила је прошле недеље да се у претходне две недеље догодила серија напада оружаних снага Украјине на гасну инфраструктуру која снабдева гасоводе Плави ток и Турски ток, одакле и Србија добија гас, што је унело додатну несигурност у гасну једначину због могућности да дође до обуставе снабдевања из техничких разлога.
Свакако је чињеница да би се Србија у случају да Русија било из техничких било из политичких разлога ускрати гас била у изузетно рањивом положају јер се снабдева руским гасом искључиво путем гасовода Турски ток, кроз Турску и Бугарску, а скоро целокупна потрошња гаса потиче од Русије.
Актуелни уговор са Русијом покрива више од 80 одсто годишњих потреба Србије за гасом. Алтернативни извори постоје, али су ограничени. Србија делимично увози гас из Азербејџана, а теоријски може да приступи и ЛНГ гасу кроз бугарске терминале.
