Илон Маск, власник Тесле и СпејсЕкс-а, поново је изазвао глобалну пажњу изјавом да ће вештачка интелигенција у року од пет година преузети готово све послове које људи данас обављају. Према његовим речима, рад ће постати добровољан, а не нужан. АИ ће прво заменити људе на пословима који се обављају преко рачунара и телефона, а затим ће хуманоидни роботи преузети физички рад у фабрикама, складиштима и услугама.
Маск тврди да ће човечанство ући у „еру невероватног обиља“ у којој ће свако моћи да има све што замисли. Медији широм света ову визију представљају као благу и оптимистичну будућност. Говори се о универзалном високом дохотку који би држава давала свим грађанима, о крају сиромаштва и о свету у којем машине раде, а људи уживају.
Међутим, иза приче о обиљу крије се далеко опаснији сценарио. Ако људи више неће морати да раде, а држава ће им давати новац, храну и лекове, онда ће управо држава – или они који њом управљају – одлучивати шта појединац сме, а шта не сме. Ко добија основна средства за живот, у чијим је рукама контрола над ресурсима.
Предлог да само централна власт одређује ко и колико добија није ослобођење, већ увод у потпуну зависност и контролу. Још важније је питање интереса. Они у чијим рукама су ресурси и незамисливо моћна технологија немају никакав интерес да деле ту моћ са осам или девет милијарди људи на планети.
Технолошка елита која развија АИ и роботе неће добровољно стварати систем у којем би милијарде обичних људи имале једнак приступ обиљу. Историја показује да концентрација моћи ретко води ка праведној расподели. Маск упоређује однос људи и супер-интелигентне АИ са односом људи и шимпанзи, истичући да је тешко замислити да шимпанза има контролу.
Та аналогија сама по себи открива суштину: ако АИ постане далеко моћнија од човека, питање није само шта ће радити машине, већ ко ће контролисати машине – и ко ће одлучивати о судбини оних који више нису потребни као радна снага.
Прича о „добру“ које АИ доноси мора се читати критички. Универзални доходак који долази искључиво од државе није слобода, већ нови облик зависности. Човечанство не сме дозволити да се будућност сведе на модел у којем елита поседује технологију и ресурсе, а остатак популације живи од дозвола и оброка које та елита одлучи да подели. То није доба обиља. То је доба контроле.
(Србин инфо)

























