Прочитај ми чланакДок председник Србије Александар Вучић помера датуме ванредних избора, студентски покрет и опозиција користе време за јачање логистике и теренски рад. Питање више није да ли ће избора бити, већ коме одлагање иде у корист
Србија је у 2026. ушла у предизборној атмосфери. После више од годину дана протеста, блокада и политичких тензија, председник Србије Александар Вучић наводно је прихватио изазов студената и грађана који траже ванредне изборе.
Када ће они бити расписани и даље је нејасно. Вучић је претходних месеци сужавао могуће датуме, од неодређеног „пре законског рока“, преко „краја 2026. или почетка 2027. године“, стигло се до најава да би избори могли бити одржани у октобру, новембру или децембру, пише Дојче веле.
Ако председник одржи реч, на тим изборима би могао да изгуби, верује професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић.
„Највећа снага студената и опозиције је промена коју смо видели у бирачком телу. Блок власти и блок опозиције су данас релативно равноправни и први пут ћемо имати изборе на којима власт не само да може да изгуби изборе, него би их вероватно изгубила“, оцењује Спасојевић за ДW.
„Али то не треба никога да уљуљука. Има веома много времена до избора и власт и даље има велике ресурсе. А више пута је показала способност да се извуче“, додаје Спасојевић.
Са блокада у свако село
Масовни протести су се крајем 2025. године углавном смирили, а студенти су се увелико вратили факултетским обавезама. Студентски покрет је тако дошао у фазу благог осипања и трансформације.
Уместо на протесте, фокус су померили на припрему за изборе. Након дуготрајног процеса избора кандидата за парламент, сада раде на формирају изборних штабова, обукама посматрача и обликовању програма.
Док један део студената обилази грађане у кампањи од врата до врата, други организује акције попут „Студент у сваком селу“. На штандовима нуде разговор, покушавају да промене слику коју су о противницима власти годинама градили провладини таблоиди, али и да чују примедбе грађана.
Студенти из Новог Сада Данило Ердељан и Соња Хајдуковић редовно су на терену. Циљ, кажу, није само мобилизација, већ и изградња поверења.
О изборним правилима и кампањама уче у ходу, али верују да одлагање избора иде више у прилог њима него властима, јер је њихова организација из дана у дан све снажнија, а свако учешће на локалним изборима доноси им ново искуство.
„Власт чека да види да ли ће се људи уморити и одустати, али у исто време нам даје више времена да се припремимо“, прича Ердељан за ДW. „Видели смо већ колико мука има владајућа коалиција да логистички обезбеди изборну превару на локалу, а биће им много теже да то спроведу на републичком нивоу. А ми смо дан за даном спремнији да се супротставимо било каквим нерегуларностима на тај дан.“
Расту шансе – али и изазови
Да подршка студентима не јењава показала је и акција организована 28. децембра, када су студенти у више од сто градова и општина, на више од 500 штандова, прикупљали потписе подршке. Према њиховим подацима, само тог дана прикупљено је готово 400.000 потписа грађана, при чему су многи оставили и контакт и изразили спремност да се укључе у наредне активности.
За студенте је то била јасна потврда да масовност није нестала, и да би расписивање избора могло да покрене коначни талас мобилизације.
Са таквом проценом слаже се и политиколог Душан Спасојевић, који сматра да имиџ и интегритет које је студентски покрет изградио могу делимично да надоместе и недостатак масовности у самој организацији.
Ипак, кључни изазов види у тренутку када покрет буде морао да се персонализује, јер студентску листу неће чинити студенти, већ појединци којима ће они поклонити поверење.
„Биће изазовно када се изађе са именима на листи и када се подршка коју покрет има пребаци на конкретне људе. О њима јавност већ има одређене ставове. Не мислим да је то нерешив проблем, али ће бити озбиљан тест“, оцењује Спасојевић.
Нејединство на опозиционом полу
У делу опозиционе јавности, међутим, и даље влада уверење да нема победе без јединства свих опозиционих актера. Дуго се идеалним сценаријом сматрало стварање „референдумске атмосфере“, у којој би се бирало између једне листе власти и једне опозиционе листе.
Међутим, како оцењује Спасојевић, такав расплет више није реалан. Извесно је да ће се на изборима, поред листе СНС-а и студентске листе, појавити и други.
То не искључује потребу за координацијом свих који се противе власти — од политичких странака, преко студентског покрета, до посматрачких мисија, сматра Спасојевић.
„Јер велика је шанса да ће изборни резултати бити оспоравани, а онда ће бити јако важно да постоји координација између тих делова побуњеног друштва“, оцењује он.
Опозиција се уједињује око евроинтеграција
Из Зелено-левог фронта поручују да су више пута позивали студенте и друге на окупљање и разговор, свесни улоге коју је студентски покрет имао у мобилизацији друштва. Тај позив није наишао на одговор.
„Вучићева је подметачина та конфронтација, тај сукоб који се изазива, и често он буде изазиван директно од људи који раде за СНС“, каже за ДW народни посланика ЗЛФ-а Радомир Лазовић.
Политиколог Спасојевић упозорава да ће на наредним изборима сваки глас бити пресудан и да је од кључне важности да опозиција буде организована тако да нико не остане испод цензуса.
Упркос међусобним несугласицама, пет опозиционих странака формирале су фронт који у први план истиче проевропску оријентацију. То је добра тактика, оцењује Спасојевић.
„Зато што долази до великих геополитичких промена и поново се отвара простор за европске интеграције“, каже Спасојевић. Потез је добар, додаје, и јер ће студента листа наступити без идеологије, покушавајући да захвати и грађане који су евроскептични или имају отворени антизападни сентимент.
Додатни фактор, додаје он, јесте све израженији заокрет власти ка националистичкој реторици, која ће вероватно доминирати кампањом. У таквом амбијенту, постојање листе која јасно артикулише европску алтернативу може постати пресудно за део бирачког тела.
Али са консолидацијом опозиције, консолидује се и власт. Притиснут проблемима с НИС-ом и губитком подршке некадашњих међународних партнера – од САД, преко Европске уније, до Русије – Александар Вучић чврсто у рукама држи карту датума избора.
Како оцењују саговорници ДW, Вучић ће зато изборе одлагати колико год може, чак и по цену продубљивања кризе. Паралелно с тим, све је видљивије дисциплиновање унутар система.
У претходним месецима забележене су стотине отказа у јавном сектору – не само онима који су учествовали у протестима, већ и онима чији су чланови породица били активни, па чак и онима који су остали неутрални.
Против бројних студената воде се поступци због наводног угрожавања уставног поретка, док се део њих и даље налази у егзилу. Притисци на универзитете попримају финансијску димензију, уз покушаје да се професори који су подржали студенте уклоне са факултета.
Година ће бити дуга, свесни су и студенти. „Али ако су људи истрајали до сада, издржаће још“, каже студент Данило Ердељан. „Од старта смо знали да ово није трка на кратке стазе него маратон и верујем да је могуће да истрајемо колико год је потребно.“
