Кинеска компанија Зиђин Мајнинг (Сербиа Зијин Мининг) припрема се да копа руде, бакар и злато у околини града Зајечара, у оквиру рудника “Малка Голаја”. Стручњаци упозоравају да ће копање ових руда угрозити изворе термалне и пијаће воде у Гамзиградској бањи јер се планира копање на дубини од чак 2.200 метара. Министарство рударства и енергетике засад је издало дозволе само за приступне путеве, али мештани тврде да је након илегалног крчења шуме, кренуло и копање.
На сајту општине Бор, 20 јула. ове године објављен је рани јавни увид поводом израде Просторног плана подручја посебне намене (ППППН) рударско-металуршког комплекса „Чукару Пеки“ и „Малка Голаја“. Овим планом се предвиђа даљи развој рударске производње у околини Бора и Зајечара, а увид ће трајати до 3. августа.
Као се види из приложене документације, рудник “Малка Голаја” је заправо продужетак “Чукару Пеки”. Кинеска компанија Зиђин Мајнинг, која је наручилац овог плана, намерава изградњу новог рудника, топионице и пратеће инфраструктуре.
У Плану такође пише да ће поменута компанија успоставити зоне у којима би, уколико стручне анализе покажу да није могуће обезбедити безбедне услове за живот, могло доћи до пресељења становништва.
Међутим, мештани Зајечара и околине, не желе да се селе.
“Све што сада раде по питању Голаје је на брзину, како грађани не би могли да реагују на њихове манипулације. Не желимо да се селимо одавде, нисмо ми исто што и Бор, град који је и подигнут у сврху рударења. Наш градоначелник каже како неће ништа копати, а они већ буше. Зиђин Мајнинг већ копа, иако за то нема дозволе. Министарство рударства им је одобрило само израду приступних путева, али они увелико обављају грађевинске радове и спремају бушотине. Ушли су на много већу површину него што пише на њиховим таблама”, каже за Нова.рс. инжењер шумарства Дејан Вучковић, из Центра за заштиту Биосфере.
Из овог Удружења пријавили су Србија Зиђин Мајнинг због незаконитог крчења шума и повећаног обима истражних радова на Малкој Голаји, након чега је донето Решење о забрани. Републичка шумарска и ловна инспекција је потом 12. јуна наложила компанији хитну обуставу коришћења шума на тој локацији, до усклађивања са одредбама Закона о шумама.
Незаконито крчење шуме
Против компаније Србија Зиђин Мајнинг и одговорног поднета је и пријава за привредни преступ ОЈТ у Зајечару на основу повреде члана 9. став 1. Закона о шумама, стоји у образложењу ловног инспектора.
“Послали смо пријаву јер су 11,5 хектара шуме раскрчили. Престали су са крчењем тек кад је стигла забрана, а сад ту врше грађевинске радове. Нико не зна шта раде, али за то сигурно немају дозволе. Реч је о шумском и пољопривредном земљишту, на којем није урађена пренамена и ту не би смело ништа да се гради. Угрожени су и извори термалне и пијаће воде Гамзиградске бање, која је удаљена само три километра од планираних бушотина, а о чему становништво нико не обавештава. Из компаније Зиђин Мајнинг раде бушотине до 2.200 метара, а како смо чули наишли су и на топлу воду, која иде 500 кубика на сат”, наглашава Вучковић.
Иначе, план за копање нових рудника обухвата делове територије градова Бор и Зајечар. У Зајечару катастарску општину Николичево и део катастарске општине Звездан. У Бору катастарске општине Слатина, Метовница, Доња Бела Река и Оштрељ, као и делове катастарских општина Брестовац и Шарбановац.
План предвиђа развој три кључне целине: подземног рудника Чукару Пеки (Доње лежиште), новог рудника бакра и злата Малка Голаја код Зајечара и нове металуршке топионице на подручју Бора, као и инфраструктурне коридоре који ће повезивати ова постројења. Планирани развој дефинисан је до 2050. године, док је прва фаза реализације предвиђена до 2035.
Део докумнта тиче се и зоне непосредног и посредног утицаја рударских активности.
“У тим подручјима биће, како се наводи, успостављен посебан режим мониторинга због могућег слегања земљишта, утицаја на подземне воде, ваздух, земљиште, као и због буке и прашине. Планска решења за ову зону представљати основ за утврђивање јавног интереса и решавање имовинско-правних односа, која укључују и пресељење становништва ако стручне анализе потврде да није могуће обезбедити прихватљиве услове за живот или безбедност”.
Такође, План први пут обухвата и развој рудника Малка Голаја, који се налази административно на територији града Зајечара. Према документацији, ово налазиште поседује значајан потенцијал бакра и злата и биће функционално повезано са рударским системом Бора и будућом топионицом. На овом простору предвиђена је изградња рударских објеката, одлагалишта, инфраструктурних коридора и пратећих садржаја.
Пре поменутог Плана, у Београду је 18. јуна донета Одлука, коју је потписао потпредседник Владе Синиша Мали. По овој Одлуци дефинише се Нацрт просторног плана, а предвиђа и да се ради Стратешка процена утицаја на животну средину и Студија заштите непокрентих културних добара.
“Студија утицаја на средину требало је да буде одмах урађена, па тек ако се процени да нема могућности од угрожавања и негативних утицаја, да се ради Просторни план. То је, нажалост, све урађено обрнутим редом”, каже за Нова.рс проф. Зоран Стевановић, хидрогеолог са Рударско-геолошког факултета у Београду.
Међутим, забрињавајуће је то што је Одлука о изради ППППН за комплекс ,Чукару Пеки‘ и ,Малка Голаја‘ донета свега неколико дана након што је Републичка шумарска и ловна инспекција наложила компанији Сербиа Зиђин Мајнинг хитну обуставу коришћења шума на тој локацији.
“Инспекција је, према доступним информацијама, утврдила да на овом подручју недостаје 11,49 хектара дрвене масе, као и да је уклоњена дрвна маса гурана и затрпавана грађевинским машинама”, наводи се у саопштењу Удружења Еко Исток.
Министарство: Још није потребна Студија утицаја на животну средину
О намери кинеске компаније да копа руде у околини Зајечара из Миниситарства рударства и енергетике за Новса.рс кажу да још нису донете одлуке о отварању рудника.
„Сви поступци који се односе на израду и процедуре Просторног плана су у искључивој надлежности републичких органа за област просторног планирања. Покретање ове фазе од стране надлежних институција служи искључиво за сагледавање потенцијалних праваца развоја и стручне анализе, а не за представљање готових или одобрених рударских пројеката. Самим тим, у овом тренутку не може бити речи о донетим одлукама о отварању рудника“, кажу у Министарству.
Они потврђују да Студија о процени утицаја на животну средину за локалитет Малка Голаја још увек није израђена, али тврде да за тим још нема потребе.
„С обзиром на то да је реч о иницијалној фази анализе могућих решења, за Студијом још нема потребе јер се према закону овакве детаљне студије раде тек у каснијим фазама, након усвајања просторног плана и израде конкретних техничких пројеката. Уколико стручне анализе покажу оправданост развоја овог локалитета, заштита природних ресурса – укључујући термалне изворе Гамзиградске бање, подземне и површинске воде – биће апсолутни приоритет“, додају у Министарству.
Свако потенцијално решење, истичу они, мора проћи најстроже државне провере и задовољити највише еколошке стандарде како би се у потпуности искључио негативан утицај на животну средину и изворе воде.
„Пошто не постоје никакве одлуке о експлоатацији нити дефинисане зоне утицаја, у овом тренутку не постоје ни планови, нити локације за пресељење становништва. Све активности компаније, сада и у будућности, спроводе се и спроводиће се у потпуном складу са законима Републике Србије и у транспарентном дијалогу са локалном заједницом“, наглашавају у ресорном Министарству.
Подсећамо “Малка Голаја” је локалитет у источној Србији, у близини Зајечара, седам километара од рудника Чукару Пеки. Према почетним стручним анализама, ово налазиште садржи 92 тоне злата и скоро три милиона тона бакра.
Копање ових руда би, међутим, могло да угрози природна добра. Према саопштењима Удружења за заштиту биосфере и Еко Истока, околина Зајечара и Гамзиградске бање је подручје изузетно богато биодиверзитетом, па су озбиљне анализе и јавне расправе стурке неопходне пре било каквог копања.
Иначе, град Зајечар има око 40 јавних чесми дубинске питке воде, а налази се на око три километра од Гамзиградске Бање и термалних извора у Николичеву. У непосредној близини, на само шест километара налази се и археолошки комплекс Фелиx Ромулиана – Гамзиград, царска палата под заштитом УНЕСЦО-а, једно од најзначајнијих културних добара у овом делу Србије.
На простору “Малке Голаје” налази се и тврђава Краварник, чиме је ово и простор културног и историјског наслеђа.
На наша питања у планираном копању у околини Зајечара и изради Студије утицаја на животну средину, из компаније Србија Зиђин Мајнинг нису одговорили до објављивања овог текста.
(Нова)
