Без обзира на обећања, млађи од 36 година неће добити ништа, а они који су постали пунолетни пре краја 2007. добиће између 2.318 и 5.705 динара, у зависности од тога да ли ће им Акционарски фонд, чији су они власници, исплатити нераспоређену добит или сав новац који је скупљао 16 година
Осим једнократне помоћи од 20.000 до 35.000 динара пензионерима, за то ненадлежни председник Александар Вучић најавио је прошле недеље за септембар нову, „мистериозну“ помоћ и за све пунолетне. Наредних дана ни он, ни његов први благајник, министар финансија Синиша Мали нису открили на колики новац грађани могу да рачунају и где су га „нашли“. Извори Радара блиски министарствима привреде и финансија, међутим, откривају да грађани баш неће бити претерано одушевљени кад им на рачуне легне уплата нешто мања од 20 евра.
Толика је, наиме, нераспоређена добит, коју је у протеклих 16 година успео да скупи Акционарски фонд, који је основан 2010. и управља са 15 одсто акција и удела у свим до тада неприватизованим друштвеним и државним предузећима. Фонд је прошле године остварио профит од милијарду и по динара и укупну нераспоређену добит повећао на 11,18 милијарди. Она ће, како сада стоје ствари, половином септембра, бити расподељена свим акционарима, а пошто их има нешто више од 4,8 милиона свако може да рачуна на око 2.318 динара или на 19,75 евра.
Право на новчану уплату од Акционарског фонда има 4,8 милиона грађана
Вредност целокупне имовине, којом Фонд располаже, на крају прошле године била је 35,2 милијарде динара, од чега је 27,5 милијарди, закључком Владе из октобра 2025, орочио, али се не зна у којим банкама и по којим каматним стопама. Чак и када би сав тај новац повукао из банака и поделио, сваки од акционара не би добио више од 5.705 динара или 48,5 евра. Евентуално на још понеки евро могли би да рачунају ако фонд по хитном поступку прода 15 одсто акција у Импол Севалу и 16,15 одсто у Фабрици дувана Ниш, чији је већински власник Филип Морис, али су шансе за то само теоретске.
Вредност целокупне имовине Акционарског фонда је 35,2 милијарде, од чега је 27,5 милијарди динара орочио код банака. Чак и да сав тај новац исплати акционарима, свако од грађана у септембру неће добити више од 48,5 евра
Притом, без обзира на обећања, млађи од 36 година неће добити ни динар, јер право на дивиденду имају само акционари Фонда, а услов за то је био да су 31. децембра 2007. били пунолетни. Таквих је око 4,8 милиона и биће то први новац који ће добити после давне 2010, када им је на рачуне легла уплата од 1.700 динара, и то непосредно након што је Фонд основан, у јулу те године.
Данима су и Вучић и Мали били прилично загонетни, у настојању да сакрију извор у ком су пронашли додатни новац. „Верујем да ћемо успети још нечим да обрадујемо грађане. Не могу до краја да кажем, али верујем да ћемо све пунолетне да обрадујемо, и то не средствима из буџета, да неко не би мислио да је то због избора. Још истражујемо“, био је загонетан Вучић на РТС-у 8. јула.
Дан касније Мали је на Фејсбуку написао да је нова помоћ „реална“ и да је „одраз економске снаге једне од пет најбрже растућих економија у Европи“. И потврдио да „неће бити финансирана новим задуживањем“. Његове речи сасвим се уклапају у сценарио који се своди на то да је власт схватила да на рачунима Акционарског фонда има новца, који би могла да подели – његовим акционарима. Та незванична сазнања Радара из Министарства привреде, које је и надлежно за пословање Фонда, нису желели званично ни да потврде, али нису ни демантовали.
едноставно нису одговорили на питања да ли постоји план да се приход од продаје акција или удела из портфолија Акционарског фонда, подели грађанима. Одговора није било ни на питање зашто у претходних 16 година није било ниједне исплате, иако је нераспоређена добит достигла 11,18 милијарди динара, код којих банака Фонд држи своје депозите и по којим каматним стопама.
И председник признао да најављена помоћ „није богзна шта“
Но, да је власт новац за још једну „помоћ“ грађанима пред изборе нашла баш у том скоро заборављеном фонду индиректно је, помало и неопрезно, потврдио и сам Вучић. „Паметно смо поступали и скупљали паре годинама. Већ 15 година се скупља тај новац кроз акцијске фондове, па ћемо да обрадујемо све пунолетне грађане. Не, није то богзна шта, али је то знак пажње, и то је показатељ како се држава домаћински односи“, рекао је у недељу, 12. јула, обилазећи једно домаћинство у Јадранској Лешници код Лознице у склопу предизборне кампање коју је увелико започео.
И он је, дакле, схватио да ни у Србији непуних 20 евра „и није богзна шта“, а остаје да се види да ли ће то грађани схватити као „знак пажње“. Неки сигурно неће. Економиста и консултант за стране инвестиције Милан Ковачевић истиче да ни Вучић, ни држава немају никакве везе са Акционарским фондом, осим што је Република Србија појединачно његов највећи акционар и то са уделом од само 1,35 одсто, док је лавовски део од 98,65 одсто у рукама грађана, од којих свако има по седам од укупно 34,2 милиона акција номиналне вредности од 550 динара.
Држава је, наиме, у тај фонд 28. јуна 2010. уплатила новчани улог од 5,2 милиона динара, а у децембру још 557.268,16 евра. Уз то, у акцијама и уделима у предузећима је исте године унела 17 милијарди динара и 16,24 милиона евра.
„Стварни власници Фонда су грађани и њима је део добити и до сада требало периодично да се уплаћује у виду дивиденди. Ово, дакле, није никакав поклон државе или било ког званичника, већ ће акционари само добити оно што им иначе по законима и припада“, објашњава Ковачевић, уз напомену је основна идеја тог фонда била да убрза и процес приватизације доведе до краја.
Складиште непродате робе
За економисту Божу Драшковића најава Вучића и Малог је део уобичајене процедуре пред сваке изборе. То није ништа ново и поменути двојац ће у име власти покушати да купи наклоност грађана новцем који им већ припада, категоричан је бивши директор Института економских наука. Уз опаску да нико званично није обелоданио извор средстава, већ само да се за то неће користити новац из буџета или додатног задуживања, он истиче да у финансијама не функционишу формуле из периода алхемије, па се намеће закључак да ће власт искористити новац кумулиран у Акционарском фонду. Тим пре што он ионако припада грађанима, само је тренутно на чувању код Министарства привреде, односно Акционарског фонда, закључује саговорник Радара.
Анализирајући „мистериозног“ даваоца новца, Драшковић подсећа да је 2001. успостављен нови модел приватизације или боље речено распродаје друштвених и државних предузећа по принципу „продај што пре, не питај за цену“.
„Како за многа предузећа није било тражње, основан је Акционарски фонд као складиште непродате робе (акција и удела) и новца који се кумулира од наредних продаја. Било би много боље да су те акције искоришћене као основа за формирање инвестиционог фонда. Уместо тога, овај фонд се свео на депо непродатих акција и удела бившег друштвеног капитала и рачун на коме се складишти новац добијен од продаја тих хартија“, објашњава Драшковић.
Мало ко се сећа да је пре више од годину дана и помоћник министра финансија Огњен Поповић на једном брифингу за новинаре изјавио да је Акционарски фонд у власништву грађана, да је законом „прописано да би све чиме располаже требало да се прода и да се новац понуди грађанима“ и да, како је рекао, нажалост није урађено онако како је иницијално било предвиђено. „Ми смо одлучили да и то, као и неке друге репове из прошлости, затворимо“, рекао је тада Поповић. Изгледа да је дошло време да се то и уради.
Председница Савета и директорка ЕМС-а, која је на том месту наследила Николу Петровића
Божо Драшковић, пак, не може да се начуди чињеници да новцем и имовином грађана, вредном 35 милијарди динара или скоро 300 милиона евра, управља једно лице у име Министарства привреде, „из једног стана на другом спрату у Београду“, те да Акционарски фонд нема ни управни, ни надзорни одбор. То, каже, потврђују и напомене уз финансијски извештај тог фонда за 2025.
И заиста, Фонд нема ниједног запосленог, а њиме формално управља Савет од пет чланова, које на пет година именује и разрешава Влада, на предлог министра привреде. Тим пре је врло чудно да ни на званичним интернет презентацијама ресорног министарства и Фонда нема података о томе ко су чланови Савета. Јавно је доступан само податак да је председница Савета, уједно и законска заступница Фонда Јелена Матејић, генерална директорка Електромрежа Србије, акционарског друштва у ком је држава власник свих 100 одсто акција.
Она је за председницу Савета постављена пре више од 11 година, 6. марта 2015. Осим са 300 милиона евра вредном имовином Акционарског фонда, Јелена Матејић је већ скоро деценију председница Одбора директора и генерална директорка ЕМС-а. На то место, најпре као в. д. директора постављена је крајем 2016, након што је Николи Петровићу, куму председника Вучића, истекао четворогодишњи мандат. У међувремену Влада јој је мандат продужила у децембру 2017, а четири године касније укинула в. д. стање и поставила за генералну директорку ЕМС-а.
Истовремено, годинама је, до јуна 2019, паралелно са те две веома важне и одговорне функције, била и председница Надзорног одбора Сепекса, берзе на којој се тргује електричном енергијом, а својеврсни куриозитет је да је и на том месту наследила Николу Петровића. Он је био председник Надзорног одбора Сепекса до маја 2017. Уз то, Матејић је од 2015. чланица Одбора директора, а тренутно је у Надзорном одбору Црногорског електропреносног система, јер је ЕМС 2015. купио 10 одсто, а пре пет година додатних пет процената акција тог предузећа из Црне Горе.
Осим председнице, не зна се ко су тренутно још чланови Савета, па је Радар од Министарства привреде, које је надлежно за пословање Фонда, затражио да нам доставе ту информацију, али нас нису удостојили одговора ни на то питање. Из јавно доступних података види се само да су још у марту 2017. Агенцији за борбу против корупције имовинске карте, као чланови тог Савета, поднели Миливоје Вујачић, Рајко Убипарип и Никола Узелац, али нема поузданих информација да су они још увек у том телу и ко је четврти члан Савета. Прилично необично за једно акционарско друштво.
Што се самих резултата фонда тиче, Драшковић примећује да се његови укупни приходи у 2025. од 1,55 милијарди динара или око 13 милиона евра своде само на камате на пласирани новац, да је корен проблема у регулативи и да се своди на недовољну заштиту права мањинских акционара.
Чињеница да је Акционарски фонд на крају 2025. располагао акцијама и уделима у 373 предузећа, од којих је 141 или свако треће у стечају или ликвидацији, не улива оптимизам да од њега грађани убудуће могу очекивати веће исплате него до сада. Поготово ако се има у виду да су 2024. у портфељу тог фонда биле 403 фирме, што значи да се прошле године њихов број смањио за 30, али у билансу успеха нема прихода од њихове продаје.
Све у свему, најављене уплате за септембар нису никакав поклон, како то режим покушава да представи, већ је то новац који свакако припада грађанима, а власт је одлучила да га подели пред изборе не би ли на тај начин купила наклоност бар дела гласача, закључује Божо Драшковић.
Чак и ако у септембру добију по 48,5 евра, са оних 16,5 евра, колико им је уплаћено пре 16 година, сваком од грађана држава ће остати дужна још 935 евра. Ако се још ико сећа да им је Млађан Динкић својевремено, баш уочи избора 2008, обећао да ће од бесплатних акција добити по 1.000 евра.
Извор: Радар
