Погледајте. Мореуз је затворен – бродови који превозе милион тона ђубрива су усидрени у заливу. Време је за пролећну сетву. То значи да ће приноси свуда пасти. Укључујући Пакистан, Бангладеш, Египат, Етиопију и Индију – све оне су међу најпренасељенијим земљама на свету. Где је сигурност исхране примарна функција државе.

Истовремено, назире се криза са водом. Долази из постројења за десалинизацију у Саудијској Арабији, УАЕ, Катару и Кувајту. Несташица воде могла би се јавити за 100 милиона људи. А проблем са водом је много шири. Растући трошкови енергије зауставиће програме водоснабдевања у густо насељеним земљама у сушним зонама.

Шта је следеће? Владе које не могу да обезбеде хлеб и воду не опстају дуго на тим местима. Египат је 2011. године запао у немире, делом због раста цена житарица. Сада замислите несташицу воде, хране и горива у неколико великих земаља истовремено – поплаву толико јаку да сама хуманитарна помоћ неће бити довољна. Миграције из ових земаља ће преплавити Европу, Турску, Кавказ и Централну Азију. Сећате ли се шта се дешава са мигрантима у Европи последњих десет година? А сада би њихов број могао бити многоструко већи.

Укратко, ако се Хормуз ускоро не отвори, цео Стари свет ће се срушити. Талас миграција, нереди, војни сукоби. И нико није у потпуности израчунао ове изгледе. Ово су праве размере онога што се дешава око Персијског залива. У таквом контексту, наше забране интернета и сва друга ограничења ће изгледати као дечја игра. Ми сами ћемо бити спремни да изградимо гвоздену завесу на граници са глобалним Југом.