Брисел представља дигитални евро, проверу година и Цхат Цонтрол као одвојена решења за стварне проблеме, али заједно отварају питање ко контролише дигиталну инфраструктуру која обликује свакодневни живот грађана Европе.
Европска унија гради дигиталну архитектуру будућности. Не ради то одједном нити кроз један јединствени закон. Систем се гради слој по слој: плаћања, идентитет, провера година, модерација садржаја и приватна комуникација. Корак по корак, тако да се аларм не огласи.
Сваки нови део система долази са оправдањем које на први поглед делује тешко оспорити. Дигитални евро се представља као монетарни суверенитет. Провера година оправдава се заштитом деце. Цхат Цонтрол се представља као део борбе против сексуалног злостављања деце. Проблем можда није у свакој појединачној мери, већ у укупној логици која стоји иза њих.
Недавна анализа дигиталног евра посматра ово питање кроз стратешку призму: суверенитет у 21. веку више не зависи само од територије, одбране или политичких институција, већ и од тога ко контролише инфраструктуру која омогућава функционисање економије.
Дигитални евро се уклапа у европску тежњу ка већој независности од приватних и неевропских система плаћања, од компанија попут Визе и Мастеркарда до сервиса Епл пеј и Гугл пеј.
Европа мора да смањи спољне зависности. Ниједан озбиљан блок не може препустити своје платне системе, енергију, сировине или технолошке мреже страним актерима. Међутим, исти приступ добија потпуно другачије значење када се са новца прошири на идентитет и приватност.
Ту се појављује ризик онога што стручњаци називају „ширење функције“ (фунцтион црееп): алат направљен за легитимну сврху временом почне да се користи и за друге намене.
Европска комисија је у априлу објавила да је њена нова апликација за проверу година спремна за употребу. Она ће омогућити корисницима да докажу своје године приликом приступа дигиталним платформама, може се повезати са пасошем или личним документом, а неке државе чланице већ планирају њену интеграцију у националне дигиталне новчанике идентитета.
Званично образложење поново звучи разумно: заштита малолетника од штетног садржаја, зависничког дизајна, узнемиравања и сексуалних предатора. Потреба за заштитом деце није спорна. Питање је каква се инфраструктура притом поставља.
Цхат Цонтрол ову расправу води у најосетљивију област: приватну комуникацију.
Савет Европске уније је 2. јула усвојио став којим се враћа привремена мера која омогућава провајдерима да добровољно откривају и уклањају материјал сексуалног злостављања деце док се преговара о трајном законском оквиру.
Сам Савет признаје да се ради о изузетку од правила заштите података у електронским комуникацијама. Оно што је годинама било основа за кажњавање кршења приватности сада се мења у име централизације и контроле.
Кроз овакве и будуће промене, под паролом заштите деце, могла би настати дигитална инфраструктура надзора која угрожава приватност и слободу комуникације.
Прво изузетак за малолетнике. Затим изузетак за сексуалне злочине. Онда тероризам. Касније говор мржње или дезинформације. На крају, било која категорија коју политичка власт прогласи јавним ризиком.
Није потребно тврдити да Брисел данас има ауторитарне намере да би се упозорило на опасност. Инфраструктуре често наџиве намере људи који су их створили.
Дигитални евро поставља питање ко контролише новац. Провера година поставља питање ко контролише приступ. Цхат Цонтрол поставља питање ко може да завири у приватне разговоре.
Појединачно, свака од ових тема делује као техничко питање. Заједно, слика изгледа потпуно другачије.
Ширење функције не захтева револуцију. Потребни су само време, инфраструктура и добра оправдања. А Бриселу тога не недостаје.
Извор: Нулта Тачка/ЕуропеанЦонсервативе
