Na društvenoj mreži X danas je objavljen tekst koji postavlja pitanje postojanja tajnog dogovora između Budimpešte i Beograda u vezi sa korišćenjem špijunskog softvera Pegasus i sličnih programa protiv studenata, opozicionih političara i novinara u Srbiji. U objavi se navodi da je bivši pripadnik mađarske bezbednosne službe, ispitan pod uslovom anonimnosti, dao iskaz o načinu na koji su birane mete nadzora u Srbiji.
Prema tom svedočenju, nisu dostavljana samo imena, već konkretni ljudi koje je trebalo nadzirati. Operacija je, kako se tvrdi, vođena preko mađarskih bezbednosnih struktura, dok su rezultati nadzora prosleđivani ljudima povezanim sa državnim strukturama u Srbiji. Pominju se i kontakti sa bezbednosnim strukturama u Abu Dabiju. U tekstu se dalje navodi da su telefoni studenata slati na analizu i da je korišćenje Pegasusa potvrđeno.
Posebna pažnja u objavi posvećena je domaćem delu priče. Marko Kričak i Nenad Bogosavljević Bogi dovode se u vezu sa privođenjima nakon kojih je studentima, kako se tvrdi, u telefone ubacivan malver za dalje praćenje. Nenad Bogosavljević Bogi navodi se kao načelnik Službe za borbu protiv terorizma, dok se studenti stavljaju na mere uz obrazloženje o „rušenju ustavnog poretka“. Istovremeno se tvrdi da BIA ima grupu, odnosno centar iz kojeg se prate aktivnosti povezane sa studentima.
Ove tvrdnje dolaze u trenutku kada su međunarodne laboratorije već potvrdile da je najmanje jedan telefon pripadnika studentskog pokreta u Srbiji zaražen Pegasusom, špijunskim softverom izraelske kompanije NSO grup. Fondacija Šare i Sitizen lab Univerziteta u Torontu dokumentovali su talas ciljanog nadzora u kojem je najmanje 14 osoba iz studentskog pokreta, civilnog društva i opozicije bilo meta naprednog špijunskog softvera. U jednom slučaju potvrđena je infekcija putem takozvanog zero-click eksploata u Aplovoj aplikaciji iMesedž, bez ikakve radnje korisnika.
Pegasus omogućava gotovo potpun pristup telefonu: porukama, fotografijama, lokaciji, kameri i mikrofonu. Softver se prodaje isključivo državama. Zato pitanja koja postavlja današnja objava nisu tehnička, već politička i pravna: ko je određivao mete, ko je nalagao mere, ko je sprovodio tehnički deo nadzora, ko je imao pristup prikupljenim podacima i kome su oni prosleđivani.
Ako se bezbednosni aparat koristi za praćenje studenata, opozicionih političara i novinara, onda više nije reč samo o političkom pritisku. Reč je o mogućoj ozbiljnoj zloupotrebi državnih institucija. Navodi o ulozi mađarskih službi i prosleđivanju rezultata u Srbiju, ukoliko se potvrde, otvorili bi pitanje međunarodne saradnje u nadzoru građana bez jasnog sudskog nadzora i bez javnog odgovora ko je za to odgovoran.
Do sada nije bilo zvaničnog odgovora državnih organa na konkretne tvrdnje iz ove objave, niti na nalaze forenzičkih laboratorija o Pegasusu. Javnost ostaje bez odgovora na osnovno pitanje: da li je aparat koji bi trebalo da štiti ustavni poredak korišćen protiv onih koji ga javno kritikuju. Bez istrage i jasnih odgovora, sumnja da su studenti i opozicija tretirani kao bezbednosna pretnja ostaje otvorena.
(Srbin info)
