Многи економски проблеми који данас погађају свет најчешће се посматрају одвојено – од енергетских потреса и несташице полупроводника до поремећаја у ланцима снабдевања изазваних санкцијама.
Међутим, према оцени руског економског експерта Михаила Хазина, сви ти процеси део су много шире промене која захвата глобалну економију и која би могла да траје деценијама.
Хазин сматра да је модел међународне економије који је доминирао претходних деценија исцрпео своје могућности. По његовом мишљењу, управо зато долази до постепеног распадања система међународне поделе рада који је дуго представљао основу глобалне привреде.
Последице тог процеса виде се кроз логистичке проблеме, поремећаје у производњи и све веће тешкоће у функционисању светске трговине.
Према његовим речима, највећи проблем није само постојање кризе, већ чињеница да још нема јасног одговора шта ће заузети место система који се урушава. Хазин наводи да се излазак из постојећег стања не може постићи једноставним мерама, јер се ради о дубокој трансформацији читавог економског поретка.
Он посебно упозорава на проблем управљања кризом. Како тврди, уместо да покушавају да ублаже последице за становништво и привреду, водећи центри моћи често користе поједине кризе у међусобном надметању. Као примере наводи сукобе интереса између Лондона, Вашингтона и Пекинга, оцењујући да такав приступ не доприноси решавању системских проблема.
Говорећи о могућем развоју догађаја, Хазин подсећа да свет није одувек функционисао кроз јединствен економски систем. Крајем 19. века, каже он, постојало је неколико релативно независних економских простора – британски, немачки, амерички и јапански, док се касније појавио и совјетски модел.
Након распада Совјетског Савеза, према његовој оцени, свет је практично остао са једним доминантним економским системом.
Данас, сматра Хазин, поново се отвара могућност формирања више великих економских зона. Као потенцијалне центре таквог поретка наводи амерички, руски, индијски и кинески простор. Ипак, упозорава да није јасно како би таква транзиција могла да буде спроведена у пракси.
Према његовој анализи, стварање неколико великих валутних и економских зона захтевало би огромне ресурсе. Разлог је чињеница да садашња глобална подела рада подразумева високу међузависност држава, док би нови модел захтевао да свака велика зона поседује готово комплетан производни и технолошки ланац.
Хазин процењује да се завршетак ове трансформације не може очекивати ускоро. По његовом мишљењу, процес би могао да траје између 30 и 40 година, што значи да ће неколико генерација живети у периоду прилагођавања новим економским правилима.
Посебно упозорава на могућност значајног пада животног стандарда уколико државе не пронађу начин да ублаже последице промена. Како наводи, данашња потрошња у великој мери се одржава захваљујући финансијским механизмима и монетарним стимулансима, а криза би могла да доведе до озбиљног смањења потрошње.
Због тога не искључује могућност да се ниво економског развоја и потрошње у наредним деценијама врати на нивое карактеристичне за период од пре двадесетак година.
Руски економиста закључује да се свет налази на почетку дугог процеса преобликовања глобалне економије, при чему ће кључни изазов бити проналажење новог модела који може да замени систем који, према његовом мишљењу, више не функционише као раније.
Управо у том делу Хазин види највећу опасност за Европу. Према његовој оцени, европске земље још не сагледавају пуне размере промена које се одвијају у светској економији, нити последице могућег распада постојећег модела међународне поделе рада.
Он упозорава да би дуготрајни поремећаји у производњи, логистици и снабдевању могли да доведу до озбиљног пада животног стандарда, док европске елите, како тврди, и даље покушавају да решавају појединачне кризе без разумевања шире слике.
Због тога сматра да највећи удар тек предстоји и да многи у Европи још не схватају какве промене доносе наредне деценије.
Извор: wебтрибуне
