НАТО структуре, поједине чланице ЕУ, Брисел у име свих њих, Американци, на бројне начине делују на уштрб Руса. Боре се против њихове – како је називају – дезинформативне кампање у вези са актуелним ратом са Украјином. Убеђују Србе да ће им бити боље без блиске сарадње са Москвом, те да је у нашем „интересу“ да јој уведемо санкције. Настоје да елиминишу руска енергетска упоришта у Србији, односно затворе врата за било какве нове српско-руске послове у тој па и свакој другој сфери.
На оно што предузима подељени али на нашим просторима на различите начине против Руса усмерени Запад, они одговарају испољавањем меке немоћи, са још погубнијим контрапродуктивним ефектима од свих оних које су плански до сада постизали њихови непријатељи.
То произлази из тога што Кремљ није инвестирао рад, ресурсе и поверење у било какву иоле озбиљну српску алтернативу садашњем режиму, па накарадно – револтирајући велики део националнр Србије – и даље игра на њега. Зна да му напредњачки режим није пријатељски те да без обзира на сва пригодна братска претварања, подмукло забија Русији нож у леђа. Но, у страху је да ће они који би га потенцијално заменили, радити то отвореније и брже, руски естаблишмент се држи СНС издајника као „пијан плота“.
Тако – упркос чињеници да је Вучић део свог прљавог механизма за медијско залуђивање грађана од фебруара 2022. још интензивније усмерио против Русије него што је то раније био случај (други део СНС пропагандног апарата и даље одржава у стању лажне русофилије због контроле „непоправљиво“ путинофилског сегмента свог бирачког тела), те томе да посредно продаје оружје Кијеву и молекуларно приближава Србију чланству у НАТО – Москва понижавајуће наставља да плаћа својеврсни рекет „нашем“ спин диктатору.
Кулминација тога је било њено сумануто учешће у превари око наводног организовања „обојене револуције“ против Алека без Косова од стране западних служби удружених са студентима и опозицијом. Та срамна бесмислица (да Запад као руши свог доказаног квислинга) – уз све остало што су вероватно и лично корумпиране структуре Руске Федерације које се нама баве до сада накарадно урадиле (нпр. упорно покривање косовске велеиздаје од стране Александра Боцан-Харченка и њему сличних) – Русији је анулирало много тога што је у Србији имала за џабе.
Услед свега злог што нам разни западни фактори деценијама чине, али и на основу укорењене представе о традиционално добрим руско-српским односима (у чему има претеривања али није баш без основа), у Срба је дуго цветала русофилија. Као резултат доследне западне русофобне (највећим делом преко овдашње од власти независне „пете колоне“) и асиметричне режимске пропаганде сличног типа, и уз то сопственог ирационалног понашања, Русија је од „сигурног направила вересију“. Велики део национално оријентисаних Срба почео је да сумња у њену спремност и способност да нам помогне, и у складу са тим је према Кремљу редефинисао став.
О томе говори и геополитички аспект недавног истраживања пулса јавности спроведеног од стране Нове српске политичке мисли (НСПМ), а ради се о организацији која је национално усмерена и несумњиво позитивно настројена према Русији, те нема разлога да се посумња да се ради о тенденциозном поткопавању њене позиције у Србији.
Укратко, Руска Федерација је дуго била најпозитивније оцењена земља у сличним испитивањима (између осталог и НСПМ-а), а сада грађани боље мишљење имају и о Мађарској (због аутентичног Орбановог геополитичког става али и Вучићеве пропаганде како би се китио „туђим перјем“), и о Кини (која се перципира као најозбиљнији конкурент омраженим Сједињеним Америчким Државама), него о наведеној словеско-православној сили. Према њој се и даље афирмативно односи око 40 посто грађана Србије, али је зато у односу на њу негативно већ око 30 процената њих (што је приметно више него што има наглашено евроатлантски настројених Срба).
Русију само „вади“ то што се и даље према водећим западним факторима, већ зависно како према ком, са ненаклоношћу односи 40-50 одсто становника Србије. Но, трендови не иду у прилог Москви. А развојне тенденције у (гео)политици често више значе него тренутно стање. Све тече, све се мења, али битан је правац у коме се то дешава.
Знајући то руски опоненти посвећено раде. Не губе време, већ напротив дају гас. То можемо да видимо и на прилично баналан начин, анализирајући поступке најниже сорте интернет пропагандиста, оних које зовемо бот-коментаторима (тупави и полутупави „ресавских“ најамници, који по налогу координатора оних за које раде, испод текстова или јутјуб емисија пишу којешта, што наравно не треба помешати са самосвојним коментарима којих и те како има).
Болесно неписмено и конфузно када сами исказују од шефова додељене тврдње, или мало писменије и са зрном смислености када добију материјал који преписују, али у сваком случају форсирано, они последњих неколико месеци гдегод стигну и коликогод могу, гаде Русију и перспективе руско-српске сарадње.
Очито се ради о споља наређеној новој офанзиви, јер се види да у њој учествују како режимски (партијски и удбашко-полицијски) тако и разноврсни прозападни (њима блиских партија и других организација) „ботови“. С тим, што су први ипак много бројнији. Код нас је ипак доминантна унутрашња постмодерна окупација оних који за свој рачун продају Србију странцима, него директна њихова! Међутим, колико су „наши“ владајући мешетари прагматични толико су то и њихови инострани господари.
Циљ им је да се двостраном акцијом Вучићев досадашњи (гео)политички приступ продуби на начин који је универзално НАТО и ЕУ „френдли“, односно да се спреми терен да када СНС картел дефинитивно буде отписан од стране својих страних ментора због истрошености (као што се десило пре неколико година са Милом Ђукановићем и његово странком), Алекова спољна и антинационална политика добију нови замах, а не да се мењају!
У свему томе акценат је на другом, а не првом. Зато не треба да се у оправданом бесу на официјелну Москву залетимо и себи нанесемо додатну штету. До сада смо говорили о Русији, али се заправо у целој причи не ради примарно о њој. Евроатлантисти поступају у складу са нашом старом народном изреком: „Ћерку кара (грди), снаји приговара“. Русофобни бумеранг као главни циљ има Србе и наше националне интересе!
Русофобија је ту само друго лице србофобије. Тешко је већину Срба натерати да свесно раде против себе, укључујући и одрицање од Косова и Метохије. Поменуто НСПМ-ово истраживање јавног мнења показује да без обзира на све досадашње Вучићеве велеиздајничке радове те НАТО-ЕУ пропаганду, готово 80 посто испитаника је на позицији да је наша јужна покрајина неодвојив део Србије, односно да без обзира на то што је сада окупирана, пре или касније биће поново интегрисана у састав наше земље.
Срби и Српкиње очито нису спремни да прихвате фактичко а камоли де јуре признање лажне косовско-албанске „државе“. Зато се ради на томе да јабука која не може да се убере буде отресена те тако падне на земљу и ту иструни.
Ако се Србима убије дух, а у функцији тога је и русофобно (а доћи ће на ред и још агресивније антикинеско) стварање представе да не постоји било каква алтернатива НАТО и ЕУ (макар са потенцијалним статусом Србије у њеним редовима као трећеразредног получлана), онда ће посредно ипак бити окончана легализација отмице Косова те трасиран пут и за свођење Републике Српске на обичну федералну јединицу додатно централизоване Босне и Херцеговине, такође увучене у евроатлантски оквир.
О томе се ради. Зато се циља Русија и ударнички шири мржња, односно презир према њој. Све то је, да још једном напоменем, заправо намењено Србима, али се полази од тога да ћемо лакше прогутати отров ако на паковању пише „за Руску Федерацију“. Намера је да Срби, пре него што се глобална промене на уштрб евроатлантских сила неминовно пројектују и на наш регион, капитулирају и сврстају се против западу конкурентских сила (те се тако одрекнемо могућности да сачувамо бар оно што нам још није одузето, односно да у повољнијим околностима нешто повратимо од отетог).
Руси за Русе, али ми због себе не смемо да наседнемо на ту опскурну русофобно-србождерску превару. Морамо национално прагматично, у свом интересу, без било каквих „филија“ и „фобија“ према спољним факторима, да се поставимо и боримо за оно од чега зависи опстанак и боља будућност српских земаља. Косово и Републику Српску – не дај Боже ако непријатељи и њихове овдашње позиционе и неке опозиционе слуге постигну своје – неће изгубити руски већ спрски народ. Имајмо то увек у виду!
