Прочитај ми чланакУведени 2011. године, као „лек за ефикаснију наплату дугова грађана и растерећење судова у Србији“, извршитељи до данас изазивају велико незадовољство грађана, и све чешће сукобе због начина на који се спроводи наплата дугова.
Док извршитељи тврде да је њихова лоша репутација резултат „медијске хајке“, активисти за заштиту права на дом и поједине контролне институције указују на то да им је Закон дао превелика овлашћења и да највећу штету имају дужници, и то они најугроженији.
Иако задовољни ефикасношћу извршитеља, из Министарства правде после измена 2015. године најављују нове корекције Закона о извршењу.
Наводећи да су јавни извршитељи до данас решили више од два милиона старих предмета који су оптерећивали судове, из Министарства правде за Радио Слободна Европа (РСЕ) кажу да су пратећи примену прописа, уочили недостатке који утичу на ефикасно вођење поступка. Као једно од „најбитнијих и најосетљивијих“ питања, наводе сразмеру између дуга и имовине која се грађанима плени и продаје ради његове наплате. Ово је уједно и једна од главних критика независних институција, организација и грађана на рад извршитеља.
„За премали дуг се продаје веома вредна имовина. Извршитељи су обавезни да поштују начело сразмере, међутим начин на који је то дефинисано у Закону не прописује како се то тачно ради. То би морало да се прецизира, иначе ће они заобилазити то начело“, каже Иван Златић из Здружене акције „Кров над главом“, која окупља солидарне појединце и организације које се боре против присилних исељења и инвеститорског урбанизма.
Не наводећи како ће законским изменама ово питање бити решено, из Министарства правде кажу да се Радна група „узимајући у обзир пресуду Европског суда за људска права, водила циљем да се осигура што је мање неповољан положај за извршног дужника у поступку извршења“. Ресорна министарка Нела Кубуровић изјавила је недавно да се разматра лимит, односно износ потраживања на основу кога неће моћи да се спроводи извршење продајом непокретности.
Док у Комори јавних извршитеља наводе да „вредност непокретности утврђују ангажовањем стручног лица које“, како за РСЕ каже председница Коморе Александра Трешњев, „стручним знањем и печатом гарантује да је процењена вредност тржишна“, из Савета за борбу против корупције у извештају указују да највећа корупција произилази управо из „дилова између извршитеља и процењивача“.
„Наша препорука је да се од извршитеља изузме средство наплате из непокретности. Они узимају разне проценитеље. Када смо их питали да ли примењују Закон о проценитељима, они су рекли – не, примењујемо само Закон о извршном поступку. А у том Закону се каже да (у процени) може да учествује физичко лице, и не каже се детаљно ко може да врши процену“, наводи Јелисавета Василић из Савета за борбу против корупције.
Ко контролише извршитеље?
Комора јавних извршитеља и Министарство правде контролишу рад извршитеља кроз поступак по притужбама, али и надлежни судови. Према закону, контрола над радом извршитеља може бити редовна или по притужби грађана.
„Јавни извршитељи су у ових седам година поступали у близу три милиона предмета, донето је мање од 50 дисциплинских одлука од којих је највећи број за неке заиста маргиналне повреде. Занемарљив је број притужби на рад јавних извршитеља ако се има у виду број предмета у којима је поступано“, наводи председница Коморе извршитеља Александра Трешњев.
Са друге стране, Савет за борбу против корупције и активисти који се баве проблемом извршења наводе да права дужника практично не постоје. „Извршитељи су постали моћници који одлучују о целокупном поступку извршења, чак и о правним лековима“, наводи се у извештају Савета за борбу против корупције.
„Захтев за отклањање неправилности које је дужник уочио у раду извршитеља, подноси се самом извршитељу. Дакле, кадија те тужи, кадија ти суди. Уколико извршитељ одбије захтев или не одговори на њега, ја се онда жалим суду. Међутим, то више не одлаже извршење. Могу да се жалим колико год хоћу, ја излазим на улицу“, каже Иван Златић из организације „Кров над главом“.
Издате стан и останете без имовине
Ова су права, према оцени Савета за борбу против корупције, посебно ускраћена трећим лицима.
„Рецимо, имате треће лице које је издало свој стан и дође извршитељ, све попише, а то можда не припада оном ко ту живи и ко је дужник, него је власништво трећег лица. Том трећем лицу се каже – мораш да приговориш у року од толико и толико. За то време се извршење не обуставља, оно се завршава“, наводи Јелисавета Василић из Савета.
Једна од критика извршитељске професије је и то да су тарифе које наплаћују превелике, због чега се догађа да грађани плаћају вишеструко више новца него што су првобитно дуговали. Један од примера је, према речима Ивана Златића, исељење породице Петровић из стана у Његошевој улици у Београду, којој је за трошкове извршења стигао рачун од 11.000 евра.
„Било је у питању исељење коме се они јесу опирали, и то донекле подиже трошкове извршења, али нема ту ничега што је могло да кошта 11.000 евра“, каже Златић.
Извршитељи не примају плату из буџета. Тарифом, коју доноси министар правде, прописана је накнада за њихов рад и за трошкове у извршном поступку. Висина накнаде за успешност се одређује према укупно наплаћеном износу потраживања. Према Закону, сви они би своје финансијске извештаје требало да достављају Министарству правде. Савет за борбу против корупције, међутим, наводи да се подаци о пословању и примањима извршитеља нигде не могу пронаћи.
Уз најчешће непоштовање принципа сразмере и неосновано дизање трошкова извршења, грађани су се институцији Заштитника грађана жалили и на манипулисање обавезом достављања решења о извршењу због чега за утужења сазнају тек када почне заплена имовине, плате или пензије.
Тако је пензионер из Београда, чији је идентитет познат редакцији, добио решење о заплени аутомобила због дуга за комуналне услуге од 951 динар (осам евра). За тај дуг сазнао је тек из наведеног решења о заплени, односно није знао нити да дуг има, нити да се око њега води спор. Читав случај завршен је тако што је дуг плаћен, али је услед „трошкова“ извршитеља, овај Београђанин морао да издвоји око 200 евра. Будући да је пензионер, омогућили су му да плати на рате.
Из Министарства правде најављују да ће изменама закона бити учињени јаснијим трошкови поступка.
„Пројекат ’Информациони систем за надзор правосудних професија’ има за циљ имплементацију јединственог система за складиштење статистике рада јавних извршитеља. Још једна од новина јесте увођење аларма за неблаговремено и незаконито поступање јавних извршитеља“, наводе из Министарства.
Такође, кажу да раде на превазилажењу проблема неуједначеног поступања извршитеља, што је, како наводе, последица неуједначене судске праксе, те проблема „цепања захтева“ када се на основу истог правног основа подноси неколико предлога за извршење.
Ко купује станове дужника?
Активисти за заштиту права на дом поздрављају најаву увођења електронских аукција које ће, како наводе из Министарства, поступак продаје покретне и непокретне имовине дужника учинити транспарентнијим, те омогућити свим заинтересованим странама да у њему учествују.
„Потпуно је јасно да на тим аукцијама учествује један затворен круг који иде од аукције до аукције, купује станове од несрећних људи који су у дугу и онда их препродаје. Мислим да је за то веома илустративан случај стана породице Аксентијевић који је продат сину извршитељке. Постоји једна клика која између себе дели те некретнине по јако ниским ценама захваљујући чињеници да поступак није транспарентан“, каже Иван Златић.
Породица Аксентијевић исељена је у марту 2019. из стана на Новом Београду због дуга у швајцарским францима, а након што су исплатили 87.000 евра од укупног износа од 103.000 евра. Стан је на аукцији купио син јавне извршитељке из Крагујевца Данице Чоловић, која је уједно и заменица председника Извршног одбора Коморе извршитеља.
„Законска норма не одређује немогућност на страни, у овом случају, сина јавне извршитељке која не води тај поступак. Она није била извршитељ у том предмету. Дакле, са аспекта законитости, ми не можемо говорити да је дошло до повреде“, каже председница Коморе извршитеља Србије Александра Трешњев.
Заштита јединог крова над главом
Тачан број људи у Србији који су принудно исељени није познат. Подаци које је РСЕ добио од Коморе извршитеља показују да је током 2018. године продаја непокретности одређена у 4.311 предмета, што, како наводе, не значи да је до те продаје и дошло. Тврде и да је тај број занемарив у односу на укупан број предмета.
Одбацују извештаје Савета за борбу против корупције и оцене активиста и грађана да је законски оквир превише наклоњен повериоцима, а да су највећу цену „ефикасности наплате“ платили најугроженији грађани, који су дуговали за комуналне услуге, али и грађани који су жртве превара са продајом и укњижбом станова.
„Јесте реч о социјално најугроженијима и то је доминантно макар у ситуацијама са којима се ми сусрећемо. Људи када се нама јаве, то су већ људи који заиста немају куд“, каже Иван Златић.
Зато је Здружена акција „Кров над главом“ у сарадњи са Удружењем потрошача и банкарских клијената „Ефектива“ прошле године доставила Министарству правде предлоге за измену Закона, међу којима је и заштита некретнине која има функцију јединог дома који дужник поседује.
„Ми смо организација која штити право на дом. Ми смо само нажалост постали најпознатији по супротстављању извршитељима зато што се они често испрече остварењу права на дом“, наводи Златић.
У овом захтеву позивају се, поред осталог, на Европску конвенцију о људским правима, чија је Србија потписница, а која каже да свако има право на дом.
„Дом је ако имате један стан у ком живите са вашом породицом. Ви то одузмете, избаците човека и целу породицу на улицу. Ако је он у ситуацији да има петоро деце, плату од 20 хиљада динара (око 170 евра), па шта да очекујете од њега? Држава треба то да среди, па тек онда да примењује капиталистичке прописе где повериоца није брига. Државу мора да буде брига“, поручује Јелисавета Василић.
Из Министарства правде нису одговорили на питање РСЕ да ли ће нове измене Закона укључити забрану продаје некретнине која има функцију јединог дома. Без одговора је остало и питање да ли се разматра могућност враћања извршења у потпуну надлежност суда. Пре усвајања измена и допуна Закона, предвиђена је јавна расправа „током које ће стручна и шира јавност имати прилику да да своје коментаре на предложена решења“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
