Не буди далеко од мене
(Чилеанска поезија и романса; стихови: Пабло Неруда; рецитује: Миле Васиљевић)

Не буди далеко од мене ни један дан,
јер, не знам како бих рекао, дан је дуг
и чекаћу те на некој станици
кад негде далеко усну валови.

Немој отићи, ни само један час, јер тада,
у том часу, споје се капи несанице
и можда ће сав дим што тражи своју кућу
доћи да убије и моје изгубљено срце.

Јао, нека се не разбије твој лик на песку,
јао, нека не лете твоје веђе у одсутности:
љубљена не иди од мене ни за тренутак,
јер у том отићи ћеш тако далеко,
да ћу обићи земљу испитујући
хоћеш ли се вратити или ме оставити да умрем.

Ознаке: Миле Васиљевић, Пабло Неруда, песма за лаку ноћ, Поезија, романса, чилеанска поезија