Подешавања / Settings

Ове године је поетско – музички програм посвећен Јохану Волфгангу Гетеу поводом 270 година од његовог  рођења и Вуку Стефановићу Караџићу. Овогодишњи добитник Повеље песничких ватри је писац Милован Витезовић, којем ће награда бити уручена у недељу. У програму ће традиционално наступити и учесници 56. Међународних сусрета писаца: песници из Азербејџана и Републике Српске и […]

Јован Дучић је био српски песник, писац и дипломата. Стваралаштво Јована Дучића унело је у српску поезију освежење и иновацију. Прву збирку песама Јован Дучић објавио је у Мостару 1901. године, затим другу у Београду 1908. године, као и две књиге у сопственом издању, стихови и песме у прози – „Плаве легенде“ и „Песме“. Најпознатије […]

Отаџбина(Српска родољубива поезија; стихови: Ђура Јакшић) И овај камен земље Србије, Што претећ сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама, О вековечности прича далекој, Показујући немом мимиком Образа свога бразде дубоке. Векова тавних то су трагови, Те црне боре, мрачне пећине; А камен овај, ко пирамида Што се из праха диже у небо, Костију […]

Жене које знају шта хоће(Српска поезија; стихови: Стефан Симић; рецитује: Миле Васиљевић) Плаше ме такве жене, а можда и привлаче… Сањају таман толико колико могу да остваре… Добро знају са ким треба да буду у вези, са ким пријатељи, а са ким на граници између пријатељства и љубави. Умеју да подиђу када треба, и коме […]

Изгубљена за оне који живе(Српска поезија; стихови: Бранко Миљковић; рецитује: Миле Васиљевић) Изгубљена за оне који живе на другим рекама. Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива ову воду која звезде бунца. Безуспешан јој труд да буде птица над празнином и свуд; само је водо-пад док птице падају у своју песму коју не […]

Не дозивам(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин) Не дозивам, не жалим, не плачем, Све ће проћи ко бехара кад. Сувим златом вењења означен, Никад више нећу бити млад. Нећеш више трептати ко птица, Срце лудо, опрљено мразом. Ни земља ме брезинога цица Босог неће намамити стазом. Душе скитње! Све је мање мена, Све ми ређе пламен […]

Ако ме заборавиш(Чилеанска (шпанска) поезија; стихови: Пабло Неруда; рецитује: Мадона Луиза Чикони) Хоћу да знаш једну ствар. Знаш како је то ако гледам кристални месец, црвену грану споре јесени у мом прозору, ако дотакнем уз ватру неопипљив пепео или изборано тело кладе, све ме одводи теби као да је све што постоји, мириси, светлост, метали […]

Како објашњавају у зрењанинској библиотеци, која је већ пуних пола века издавач овог часописа, на јавни позив одазвао се велики број аутора. На конкурс је стигло преко 2.000 радова из свих држава бивше Југославије, а стизали су и из Аустрије, Шведске, Немачке, Канаде. Награђени су се издвојили укупним утиском и целовитошћу израза. Овогодишњи конкурс разбио […]

Бити срећан(Немачка поезија и песма; стихови: Херман Хесе; рецитује: Миле Васиљевић) У животу не постоји никаква дужност осим дужности: бити срећан. Само смо зато на свету, а са свим дужностима, свим моралом и свим заповедима ретко чинимо једно другога срећним, јер и себе тиме не чинимо срећнима. Ако човек може бити добар, може то само […]

Не буди далеко од мене(Чилеанска поезија и романса; стихови: Пабло Неруда; рецитује: Миле Васиљевић) Не буди далеко од мене ни један дан, јер, не знам како бих рекао, дан је дуг и чекаћу те на некој станици кад негде далеко усну валови. Немој отићи, ни само један час, јер тада, у том часу, споје се […]

Иако на овогодишњем Сајму није имао нову књигу, мада је за многе прошлогодишња поема „Праху оца поезије“ с продуженим дејством нова, Матија Бећковић је, представљајући књигу Ранка Ђиновића, побудио пажњу као да је о његовим стиховима реч. Јер, када песник Бећковић говори о књизи чији је наслов „Са неба се све познаје“, не може а да не проговори о ономе о чему, рекло би […]

За тебе, моја љубави(Француска поезија; стихови: Жак Превер; музика: Фредерик Шопен) Отишао сам на пијацу птица И купио сам птице За тебе Моја љубави Отишао сам на пијацу цвијеће И купио сам цвијећа За тебе Моја љубави Отишао сам на пијацу гвожђа И купио сам ланце Тешке ланце За тебе Моја љубави И отишао сам […]

Одакле ти Боже ови друмови?(Циганска романса; свирају и певају: група Ођила) Одакле ти Боже ови друмови? Видиш да су слепи, проклети? Што их, брате луди такве измисли, кад ни један тамо не води? Тамо где смо зору чекали, тамо где смо росу испили, с’ ветровима коње јахали и уснула поља будили. Да ми подаш пола […]

Треба знати(Француска поезија; стихови: Шарл Азнавур; музика: Paul de Senneville, Olivier Toussaint; рецитује: Зринко Капетанић) Смешити се даље, да то треба знати када је најбоље устати од стола, кад пред нама стоје само празни сати у томе животу глупо ме до бола. Требало би знати, ма колико стоји, сачувати понос, онај што преоста, и упркос […]

До виђења, друже мој , до виђења… (Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Михаил Путинцев) До виђења, друже мој, до виђења, Тако ми је тешко живети с људима. Сваки мој корак доноси ми патњу, Ах, у овом животу среће нигде нема. До виђења, догореле су свеће, Тако ми је ужасно отићи у таму; Целог живота […]

Хулиган(Руска поезија; стихови: Сергеј Јесењин; пева: Сергеј Безруков) Видим сан. Црна цеста. Бео коњ. Корак тврд. И на томе коњу Драга јаше ка мени. Јаше, јаше, драга Само омражена. Ах, руска брезо! Пут-цеста је узак. Ту драгу, ко сан, Само за тог, у којега си заљубљен Држи гране, Ко руке ознаке. Месец сија. Плав и […]

Моје боје (Поп-рок песма; пева: Раде Шербеџија) Једном давно кад млад сам био волио сам жуте боје жуте ријеке поља жута и жуте косе драге своје а ја сам тада жут сав био жути жути жутокљунац Године давне ко вјетар носе моје драге жуте косе.. године давне ко вјетар носе моје драге жуте косе Једном […]

Облак (Попо-рок песма; стихови: Добриша Цесарић, музика, свирају и певају: Влада и Бајка) У предвечерје, изненада, Ни од ког из дубине гледан, Појавио се понад града Облак један. Вјетар висине га је њихо, И он је стао да се жари, Aли очи свију људи бјеху Упрте у земне ствари. И свак је ишо својим путем: […]

Ко сам? Шта сам?(Стихови: Сергеј Јесењин; рецитује: Раде Шербеџија) Ко сам? Шта сам? Ја сам само сањар,Чији поглед гасне у магли и мемли,Живио сам успут, ко да сањам,Као многи други људи на тој земљи. И тебе сад љубим по навици ,дете,Зато што сам многе љубио, болећив,Зато успут, ко што палим цигарете,Говорим и шапћем заљубљене речи. […]

Мика Антић је говорио о нежности, о љубави, а не о ратовима, страдањима, политици. Данас је политика постала предмет разговора за сваким столом, било да сте у кафани, било да сте у скупштини. Не можемо да се удаљимо од политике, а она је поље пролазног, тривијалног, живота од данас до сутра, каже у разговору за […]