Подешавања / Settings

Неповратна песма(Српска поезија; стихови: Мирослав Мика Антић; рецитује: Миле Васиљевић) Никад немој да се враћаш кад већ једном у свет кренеш Немој да ми нешто петљаш Немој да ми хоћеш-нећеш. И ја безим без повратка. Никад нећу унатраг. Шта ти значи старо сунце, старе стазе, стари праг? Ту је оно за чим може да се […]

Жене које знају шта хоће(Српска поезија; стихови: Стефан Симић; рецитује: Миле Васиљевић) Плаше ме такве жене, а можда и привлаче… Сањају таман толико колико могу да остваре… Добро знају са ким треба да буду у вези, са ким пријатељи, а са ким на граници између пријатељства и љубави. Умеју да подиђу када треба, и коме […]

Изгубљена за оне који живе(Српска поезија; стихови: Бранко Миљковић; рецитује: Миле Васиљевић) Изгубљена за оне који живе на другим рекама. Када нема сунца слична је сунцу. У заборав слива ову воду која звезде бунца. Безуспешан јој труд да буде птица над празнином и свуд; само је водо-пад док птице падају у своју песму коју не […]

Бити срећан(Немачка поезија и песма; стихови: Херман Хесе; рецитује: Миле Васиљевић) У животу не постоји никаква дужност осим дужности: бити срећан. Само смо зато на свету, а са свим дужностима, свим моралом и свим заповедима ретко чинимо једно другога срећним, јер и себе тиме не чинимо срећнима. Ако човек може бити добар, може то само […]

Не буди далеко од мене(Чилеанска поезија и романса; стихови: Пабло Неруда; рецитује: Миле Васиљевић) Не буди далеко од мене ни један дан, јер, не знам како бих рекао, дан је дуг и чекаћу те на некој станици кад негде далеко усну валови. Немој отићи, ни само један час, јер тада, у том часу, споје се […]

Волим те (Српска поезија; стихови: Матија Бећковић; рецитује: Миле Васиљевић) Између два упоредника док провирујем главу Између две жишке у слепоочницама У паузама док радници пију чађаво млеко И прашњави маслачак лепи се за плућна крила Док црпем мед из језика и сипам у твоје уши Између два далека поређења Волим те. Бродови се љуљају […]

Пољубац(Српска поезија; стихови: Добрица Ерић; рецитује: Миле Васиљевић) Од свега што се у глави крије, од свих чуда што се ту множе, пољубац је најдивније чудо што ти се десити може. Кад се, кружећи овим свемиром безбројних срца, путањом дугом два срца озаре истим немиром и огледну се једно у другом. Тада и главе мало […]

Писмо Оњегина Татјани (Руска пезија; стихови: Александар Сергејевич Пушкин; рецитује: Миле Васиљевић) Знам, разјашњење тужне тајне  Дубоко ће вас увредити.  Какав ће презир племенити  Изрећи ваше очи сјајне!  Шта хоћу? С каквом жељом кобном  Отворићу вам срце своје?  Каквом ће сад весељу злобном  Повода дати писмо моје. Када је у вашем срцу чедном  Нежности искру […]

Ламент над Београдом (Српска поезија; стихови: Милош Црњански; рецитује: Петар Баничевић) ЈАН МАЈЕН и мој Срем, Парис, моји мртви другови, трешње у Кини, привиђају ми се још, док овде ћутим, бдим, и мрем и лежим, хладан, као на пепелу клада. Само, то више и нисмо ми, живот, а ни звезде, него нека чудовишта, полипи, делфини, […]

Велике ватре(Српска поезија; стихови: Душко Трифуновић; рецитује: Миле Васиљевић) Прво сам знао ко сам А онда кренуо свуда Где има и где нема Што усамљени траже Од свега дигао руке Кроз зверка на опрезу Кроз појас мртве стразе Кренуо у ту језу Што год сам горео дуже Мање сам грејао зна се Велике ватре служе […]

Наша љубав(Српска поезија; стихови: Раде Драинац; рецитује: Миле Васиљевић) Ноћ ме та у младости стиже, Па ми у срцу спава да не озебе! Видесте ли псето које човек тера од себе, А оно му и даље руке лиже? Са мном је тако: могу и не могу без ње. Када се осамим заогрне ме огртачем снова. […]

Не бира се љуба(Српска поезија; стихови: Перо Зубац; рецитује: Миле Васиљевић) Не бира се љубав као ни смрт. Све је у књигама дубоко под морем записано. Језиком незнаним нама, небесним писменима. Нити се одупријети можеш нити прескочити дан. Као што не можеш туђи сан уснити нити оком другим видети. Волио бих да ниси ти она […]

Слободанови родитељи Илија и Деса, под окриљем мрака, беже према Дрињачи, на сигурну територију. Међутим, после пар сати дечак се искрада и враћа назад јер није хтео да остави пса који је остао завезан на ланцу пред њиховом кућом. Тада му се губи сваки траг. Након годину дана, позвали су оца да препозна дете. Препознао […]

Лутајући светом земљом,
где одавно нема мира,
пратио сам уске стазе
ловаца и пастира.
Од људи сам склањао се,
да зликовци ме не би чули,
пут жеља доведе ме
у ходочашће караули.

Ако ти јаве да сам пао на разораним, слеђеним пољима Фландрије, да ме је покосио шрапнел – ти немој да будеш тужна и немој плакати пред свијетом…