Зима у канадској престоници Отави ни ове године не обазире се на календар по коме је пролеће већ почело. "Традиција" је да пролеће касни и на то су навикнути сви Канађани, а међу њима и досељеници српског порекла.

Специјално за СРБИН.инфо из Отаве:
Миломир Никетић, новинар

Зима у канадској престоници Отави ни ове године не обазире се на календар по коме је пролеће већ почело. „Традиција“ је да пролеће касни и на то су навикнути сви Канађани, а међу њима и досељеници српског порекла. За њих, међутим, карактеристична је манифестација јединствена у Канади, а можда и у целој српској дијаспори која сеу Отави одржава сваке зиме и постаје традиционална. Реч је о Српским винским свечаностима – Винском вишебоју, редовном годишњем такмичењу српских винских витезова реда Светог Трифуна.

Свети Трифун (око 232-250), заштитник виноградара и вина је светац-великомученик који се слави међу Србима. Живео је у доба Римског царства и пострадао за хришћанску веру.
Био је и исцелитељ и добротвор.

 

У свету постоји више од 500 винских витешких редова, а у Србији свга десетак. Први српски основан је на Палићу 2001, а Удружење винских витезова у Србији 2007. У Новом Саду је 2012. одржан 47. Светски конгрес винских витезова.

По легенди вино је пиће богова, а неки људи у славу вина постају вински витезови. Један од ретхих, можда и једини у српској дијаспори је баш ред винских витезова Светог Трифуна у Отави. Та непрофитна организација основана је у циљу „поштовања и слављења вина, оплемењивања културе пијења вина и непрестаног унапређења умећа прављења вина“. Зачетници винског реда су Никица Стегњаић и браћа Давор и Боривој Лакић, сви досељеници из Бенковца у Далмацији. Њима су се убзо придружили и Мишо Лакић и Личанин из Грачаца Жељко Зец, а затим и други досељеници српског
порекла у региону Отаве. Витешки ред Светог Трифуна просторно обухвата престоницу Отаву у Онтарију и град Гатино са квебечке стране реке Отаве. Кум винског реда и аутор печата је доктор наука, ранији професор Универзитета у Београду Никола Костић, а међу члановима већина је са факултетским или магистарским дипломама, сви припадници досељеничке „генерације“ из 90-их година 20. века.

Својим присуством Вински вишебој у Отави 2018. увеличали су амбасадор Србије Михаило Папазоглу и амбасадор Босне и Херцеговине Срђан Лалић.

Такмичарски вишебоји српских винских витезова одржавају се од 2010. године, а ово су резултати за 2018.

Прво место (прелазни пехар и златна медаља) – Александар Мићић и Крсте Митрић, вино „Јањанка“, Шљокића винарија. Друго место (сребрна медаља) – Жељко Зец, вино „Лички међед“, винарија Зеке шампиона са Лакића брда.Треће место (бронзана медаља) – Иван Новаковић из Беливила, Онтарио, вино „Јастребац“, Шљокића винарија.

Златна медаља за најбоље вино по оцени публике: Зоран Мрђанов, вино „Канадски кардинал“, Шљокића винарија.

Најбољи дегустатор: Саша Спасојевић, новопроглашени вински витез реда Светог Трифуна.

На Винском вишебоју 2018. учествовало је 27 такмичара, а 102 посетиоца и посетитељке били су дегустатори и дегустаторке, чланови и чланице жирија. На инсистирање такмичарске дружине са Лакића брда, ове године важила су нова правила – стручни жири који одлучује о најбољем вину чине само витезови, а сви заједно (витезови и посетиоци-публика) бирају најбоље вино по оцени публике. Такође, у квалификацијама по новом правилу, учествовали су такмичари из две групе. Прва група окупљена око Шљокића је имала 15 вина, а друга око Брђана презентирала је 12 вина. Прва је изабралa 6 вина у финале, а друга 5.

На почетку овогодишње винске церемоније, витешке заклетве положили су витезови приправници:
Бојан Шљукић, Зоран Мрђанов, Саша Спасојевић, Александар Ђокић и Бранислав Поповић.

Иако се због оштре климе у канадској престоници не гаји грожђе, вина из других подручја (Нијагарини водопади, Британска Колумбија, Калифорнија) врло су популарна међу Канађанима, а прављење вина српски досељеници уздижу на витешки ниво. На овогодишњем вишебоју први пут је представљено и вино прављено од грожђа из Аризоне тамошњег винара Бојана Шљукића који се такмичио вином „Имигрант“ претходно положивши витешку заклетву. Гост-такмичар из Аризоне са вином „Плива“ био је и Зоран Гајановић који је витез реда Светог Трифуна постао у Отави прошле године. Обојица су придружени чланови отавске винарије Шљокића. Назив породичне Шљокића винарије није шаљив већ је њен сувласник Крсте Митрић рођен у БиХ у засеоку баш тог имена. И данас се шума подно водопада у Јајцу зове Шљокића шума иако је продата пре више од једног века.

С лева на десно: Зоран Мрђанов, Мирков пријатељ Канађанин Бруно Кода, Мирко Кљајић, Александар Јелић, Иван Новаковић, Крсте Митрић, Никола Костић, Томислав Мастило, Марко Павасовић, Бранислав Поповић, Живко Билић, Марко Ерак, Саша Висушил, Саша Спасојевић, Драгомир Вукосављевић, Несиб Сивац, Жарко Ловреновић, Бобан Петровић, Жељко Зец, Давор Лакић, Александар Мићић и Милан Остојић (Снимио: Крсте Митрић)

У потпису ове слике, осим последње речи, могао би бити наслов чувене књиге немачког писца Хајнриха Бела или истоименог филма српског редитеља Александра Саше Петровића – „Групни портрет с дамом“, али, ово је, наравно, ГРУПНИ ПОРТРЕТ С ВИНОМ
(учесници квалификација отавског Винског вишебоја 2018)

Као и претходних година и овогодишње Српске свечаности у престоници Канаде приређене су
добровољним радом свих учесника укључујући и чланице Кола српских сестара. Њих је ове године
предводила Зринка Мастило.

Наступали су и локални музичари и витешки пријатељи: Ведран Анђић, Боривој Лакић, Саша Влајић,
Перица Ђукић, Младен Јоргић, Жељко Зец и изворна певачка група „Крила Завичаја“. Музички део
вечери завршен је наступом локалног гусларског војводе Ђорђа Самарџића.

Чист приход са винских свечаности намењен је за отплату кредита узетог за градњу цркве и Српског центра, првих оригинално пројектованих српских здања те врсте у канадској прeстоници која нису потпуно довршена, али су у функцији већ неколико година и служе свим припадницима српске заједнице и парохијанима црквено-школске општине Свети Стефан.

Објављена је и књига „Винослов са винопјевом витезова Светог Трифуна“ коју су приредили Никола Костић и професор српског језика и књижевности Драгомир Вукосављевић Вук. Књига је „својеврстан запис, и хроника, и дневник, збирка и сведочење о томе како вино својом чудесном моћи повезује људе“. Вукосављевић у уводу пише како вино својом ‘магијом’спаја људе из различитих крајева бивше домовине и како се из тих спојева у поднебесју туђине рађају нова познанства и пријатељства“.

На више од 120 страна објављена су и засебна поглавља о вину и здрављу, о винима из старе домовине, о слагању вина и јела. Под насловом „Чаша огроздине“ сакупљене су ‘песме разговоруше’ отавских винских витезова. У Ризници винословља објављени су стихови Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића и других песника о вину.

Извор: Србин.инфо

Ознаке: Канада, Миломир Никетић, Отава