Прочитај ми чланакУ Ташмајданском парку, у самом центру града, налази се један од већих храмова у нашој земљи.
Реч је о Храму Светог Апостола и Евангелисте Марка, који је међу грађанима познатији као Црква Светог Марка. С обзиром на то да се налази у близини прометног Булевара краља Александра и парка који је увек пун људи, у овом храму ретко у ком тренутку се можете затећи, а да у њему нема ниједног верника.
Првобитно се на месту данашње цркве налазила стара, мања црква посвећена Светом Марку. Ова црква подигнута је око 1835. године, на месту на којем је неколико година раније прочитан и хатишериф о признавању аутономије Србији у оквиру турске царевине. Ово старо црквено здање било је смештено на некадашњем гробљу на Ташмајдану, што је било уобичајена појава у то време. Сматра се и да је на том месту, пре подизања храма, био постављен крст и сеница-шатор, где су обављане литије на Палилули.
Црква је саграђена по жељи кнеза Милоша Обреновића, а из заоставштине трговца Лазара Панче из Катранице. Првих година од изградње у њој је сахрањен кнежевић Милан Обреновић, син кнеза Милоша, а 1903. у овој верској грађевини сахрањени су били и краљ Александар Обреновић и краљица Драга без икаквих почасти. У току Првог светског рата, аустријски поробљивачи су је обновили 1917. Овај храм је, током немачког бомбардовања у Другом светском рату, запаљен и прилично оштећен, па су његови остаци убрзо били потпуно укљоњени.
Потреба за новим и већим храмом, услед ширења града и повећања броја становника, јавила се између два светска рата. Нова црква Светог Марка грађена је између 1931. и 1940. и једно време егзистирала је заједно са старом црквом. У духу српске средњевековне архитектуре, по угледу на манастир Грачаницу у Приштини, пројекат за цркву израдила су браћа Петар и Бранко Крстић.
У данашњој Цркви Светог Марка налази се саркофаг са моштима цара Душана, које су пренете из манастира Светих Архангела код Призрена. У њој је смештена и гробница патријарха Германа. У крипти цркве налази се и неколико гробова пренетих из старе цркве, међу којима су похрањени и краљ Александар и краљица Драга.
У овој импозантној црквеној грађевини чува се и једна од вреднијих збирки српских икона, дела наших познатих сликара и иконописаца. Иконостас храма рађен је према нацрту професора Зорана Петровића 1991/1992. Међутим, ни после више од 80 година унутрашњост цркве још није у потпуности завршена.
