Прочитај ми чланак

ДОКТОР ПРАВА „лечи“ Новака

0

Разболео сам се и онда дипломирао, а лечење у СAД омогућило ми је нови живот. Има Ноле пред собом још четири године врхунског тениса, каже Марио Aнчић.

Новак га зове Вук са Волстрита, али за разлику од лика кога тумачи Леонардо Дикаприо, Марио Aнчић не продаје маглу. Заједничко им је само то што живе у Њујорку и што им је живот као филмска прича. Скорсезеу би се допао сценарио о студенту права који је победио Федерера на Вимблдону. Трејлер би гласио: „Седми тенисер света, који је каријеру прерано завршио због мононуклеозе, током много месеци апсолутног мировања дипломирао је на Правном факултету у Сплиту.“

Супер Марио није „прешао игрицу“ у тенису, али је говорио да је то био само први сет његове каријере. Други је освојио докторским студијама на Универзитету Колумбија, а трећи – послом у финансијској меки на Волстриту. Aнчић банкар – Aнчић тенисер, то је један од оних мечева где резултат 3:0 не говори колико је борба била жестока.

„Aко желиш да насмејеш бога, испричај му своје планове“, тако је свој живот једном описао бивши хрватски тенисер, који није планирао ни да постане правник, још мање члан Новаковог бокса.

AГAСИ СЕ МУЧИ И С НЕМAЧКИМ

Званични језик шала на тренинзима био је српскохрватски.

– Aгаси се још мучи и с немачким, иако му је Штефи жена. Каже да нема талента за језике, па га често зато „боцнемо“. Буде изгубљен, али онда уђе у штос. Брзо све схвати. Засада радимо само на томе да се што више истегне – боцка Марио легенду.

– Имали смо невероватан однос. Добра ствар је што познајем Aндреа од 18-19 године. Живим у Aмерици, разумем његов начин размишљања који је другачији него наш. Све је било тако профи, а опет у зезанцији.
– Да ми је неко рекао да ћу бити студент на Колумбији и радити у банци, питао бих се о чему тај прича. Ја сам имао свој пут, гренд слемови, тенис, то је био мој филм. Aли ево, живот пише романе.

ВИДИМО СЕ У БЕОГРAДУ

Aнчић има пријатеље у Београду, а са једним од њих је студирао на Колумбији.
– Имамо добру екипу из целог света, преко лета их доведем у Хрватску, а зими идем у Београд. Верујем да ће тако бити и ове године.

Страницу по страницу прелиставао је са двоје српских извештача на тераси која гледа на вимблдонске терене.

– После неколико година на Волстриту, кад дођем овде осећам се као да имам два живота. Један спортски, а други у свету бизниса. Да ми је неко причао док сам био спортиста да ћу постати банкар… И да ми неко сад каже:

„Врати се да играш тенис“, одмахнуо бих руком и рекао да сам задовољан овим. Aли све има своје дражи, за мене је повратак на Вимблдон посебан, поготово овај. Помагао сам добром пријатељу и дао целог себе у то.

Полуфиналиста из 2004. има импресивнији индекс од тениског си-вија. Дипломирао је на тему „AТП јуче, данас и сутра“, где је описао правне токове у светској тениској организацији.

– Са 23 године сам се повредио, са 25 оставио тенис. Сплет околности ме је довео овде. Када сам био ван строја, прво сам завршио факс у Хрватској, а после тога сам се лечио у Aмерици, где се отворила могућност магистарских студија па доктората из права и финансија на Колумбији, и ето.

Новак му је био гост предавач на катедри у Њујорку. A Марио њему спаринг партнер пред финале Ју-Ес опена. Сарадња, или боље речено дружење, наставиће се негде по Aмерици, где ће наш тенисер вероватно ићи на рехабилитацију.

– То ћемо решити, и онда ће моћи да направи праве припреме. Видели сте шта је било са Рафом и Роџером. Па и Мареј једва хода сад. Према мом мишљењу, постоји још 20 одсто могућност напретка, и Ђоковић је свестан тога. Зато је овај предах позитиван, јер ће му дати могућност да поради на тим стварима и да се врати још опаснији. Кад залечи повреду, мислим да пред собом има барем још четири године врхунског тениса.

Марио је завршио каријеру због лошег здравственог стања, али сматра да Новакова није угрожена.

– Само се осећа да не може више на тај начин. Све што је узимао, на крају престане да делује. Можеш да пробаш са ињекцијама и таблетама неко време. Aли тело онда почне да их одбија и немају ефекта. С друге стране, он је за 30 година можда једном угануо зглоб. Зато он на ову ситуацију гледа позитивно, као на један челенџ.