Прочитај ми чланакУочи новог изборног циклуса, Истиномер се бави озбиљним мањкавостима изборне процедуре које су током претходних ванредних парламентарних избора избиле у први план. Прва од тема коју покрећемо је неравномерна заступљеност учесника у медијима током кампање.
Уочи новог изборног циклуса, Истиномер се бави озбиљним мањкавостима изборне процедуре које су током претходних ванредних парламентарних избора избиле у први план. Прва од тема коју покрећемо је неравномерна заступљеност учесника у медијима током кампање.
Питали смо наше саговорнике шта мисле о „функционерској кампањи“, чињеници да се Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) које има своју законом предвиђену улогу у посматрању и контроли изборног процеса уздржало да ту своју законску обавезу и испуни. О ћутању државе. Свој став образлаже шеф посматрачке мисије „Грађани на стражи“ (ГнС) Раша Недељков.
„На предстојећим изборима 2017. године посматрачка мисија ГнС планира да систематично и прецизно бележи случајеве кршења изборних правила и прописа током предизборне кампање и о томе обавештава релевантне институције и јавност. Након избора, наставићемо са заговарањем унапређења прописа и правила којима би се обезбедио равноправнији приступ свих кандидата и изборних листа медијима, као и на спречавање појаве злоупотребе јавних ресурса у партијске сврхе“, најавио је у интервјуу за Истиномер Раша Недељков, шеф посматрачке мисије Грађани на стражи.
Ни скоро годину дана од прошлих ванредних избора јасно је да Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) неће објавити извештај о медијској заступљености странака у прошлогодишњој кампањи, а из овог тела саопштено је и да по новим медијским законима из 2014. они нису у законској обавези да раде мониторинг медија у предизборном периоду. Да ли је то тачно и уколико јесте – шта радити са таквим законским пропустом?
Члан 47 Закона о електронским медијима, у тачки 5 наводи да је пружалац медијске услуге обавезан да „поштује забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеди заступљеност без дискриминације“.
С друге стране, члан 22, којим се ближе одређује делокруг рада РЕМ-а, дословце налаже Регулатору да „контролише рад пружалаца медијских услуга и стара се о доследној примени одредаба овог закона“.
Чињеница је, дакле, да закон не прописује обавезу Регулатора да објави извештај о надзору над емитерима током предизборне кампање, али он свакако прописује његову дужност да надгледа спровођење свих тачака закона – па и оне која се односи на понашање у предизборној кампањи. Питање како ће РЕМ да нас обавести о резултатима свог рада, односно да ли ће то бити у извештају, усмено, путем саопштења, билтена или на неки други начин – само је питање форме. Регулатор је обавезан да контролише спровођење закона, као и да о томе обавести јавност. Тим пре што је овде реч о изузетном јавном интересу.
Уосталом, чак и сам РЕМ има Правилник о обавезама пружалаца медијских услуга током предизборне кампање, па се подразумева да је надлежан за спровођење сопствених докумената.
Подсећам да РЕМ де фацто има извештај који не објављује јер је током кампање Савет РЕМ разматрао пресеке за одређене периоде кампање и чак одбијао жалбе странака наводећи да ће ускоро бити објављен извештај о мониторингу. Само та чињеница захтева много одлучнију реакцију јавности, грађана и политичких странака. Није добро да као друштво жмуримо на чињенице да надзорна институција избегава да објави свој извештај, јер би њиме само указала на оно на шта су независни посматрачи медија још током кампање и одмах после ње скренули пажњу – да је било дискриминисања странака у медијима током кампање и није било равномерног представљања учесника током кампање у медијима – а то је законска обавеза медија.
Пошто РЕМ ни до данашњег дана није ни на један начин информисао јавност о контроли над радом електронских медија током предизборне кампање 2016. године, сматрамо да је у новој верзији Закона о електронским медијима неопходно да се још детаљније и ближе одреде надлежности и обавезе РЕМ-а, као и санкције за непоштовање закона.
Осим тога, Грађани на стражи (ГнС) ће скренути пажњу Одбору за културу и информисање Народне скупштине Србије, који има широке надлежности над РЕМ-ом, на пропуст РЕМ да објави извештај о мониторингу медија током предизборне кампање и упутити препоруку за уређивање ове области пре избора 2017. године.
Да ли су могући фер избори без чврстих правила и без организованог надзора равномерне заступљености учесника у медијима, током предизборне кампање?
По међународним стандардима, изостанак равноправног извештавања током предизборне кампање, као и неомогућавањем свим кандидатима једнак приступ медијима, сматра се озбиљним кршењем принципа слободних избора.
Без правовременог, професионалног и прецизног извештавања о изборним програмима и ставовима различитих кандидата као и догађајима у току изборне кампање, избори се не могу сматрати у потпуности правичним, а резултати се не могу тумачити као верна слика изборне воље бирача.
Да би се имала јасна слика о раду медија током предизборне кампање и проценио степен демократичности, поред статистичког мониторинга, неопходна је квалитативна анализа медијских садржаја како би се забележиле и анализирале потенцијалне махинације, спиновања и други облици злоупотребе медија у политичке сврхе.
И током прошлих избора много се говорило о функционерској кампањи и злоупотреби медијског простора од стране представника власти. Како спречити да се то не понови и ове године?
ГнС је током ванредних парламентарних избора 2016. пратила интензивно у свим окрузима у Србији ток кампање, између осталих ствари и да ли и у којој мери су се користили јавни ресурси у сврхе кампање за поједине листе и да ли су сви актери у изборној кампањи имали равноправан приступ медијима. Након сумирања налаза, ГнС је изашла са детаљним извештајем (известај.градјанинастрази.рс) и конкретним препорукама.
Након објављивања препорука, ГнС је континуирано покушавала да о налазима и препорукама разговара са свим кључним актерима, укључујући и Републичку изборну комисију (РИК), РЕМ и Агенцију за борбу против корупције (АЦАС). До данашњег дана, нисмо добили одговор на наш захтев, што говори о тренутној спремности институција да се решавају уочени проблеми.
Агенција за борбу против корупције у односу на функционерску кампању и злоупотребу јавних ресурса у кампањи, као и РЕМ и Министарство културе и информисања, требало би да се активније укључе у реализацију својих надлежности. То, пре свега, значи да треба да се баве контролом спровођења закона који грађанима гарантују професионално обавештавање о току изборног процеса и равноправне шансе за учешће у изборној трци свим изборним листама и кандидатима.
Да би се у новом изборном процесу спречила функционерска кампања, потребно је да се прецизније одреди шта је јавним функционерима дозвољено, а шта није током кампање, али и да се успостави ефикасан механизам праћења и правовременог реаговања институција током саме кампање у случајевима уочених злоупотреба јавних ресурса. Без ревизије механизама контроле који већ постоје и санкционисања одговорних за неспровођење закона, напредак у овој области није могућ.
Прављење алтернативних извештаја о мониторингу медија и праћењу функционерских кампања, те обавештавање јавности о налазима и притисцима на независне контролне институције да спроводе своја овлашћења, требало би да буду приоритет организацијама цивилног друштва.
Шта Ваша посматрачка мисија намерава да учини тим поводом?
На предстојећим изборима 2017. године посматрачка мисија ГнС планира да систематично и прецизно бележи случајеве кршења изборних правила и прописа током предизборне кампање и о томе обавештава релевантне институције и јавност. Након избора, наставићемо са заговарањем унапређења прописа и правила којима би се обезбедио равноправнији приступ свих кандидата и изборних листа медијима, као и на спречавање појаве злоупотребе јавних ресурса у партијске сврхе.
Тужилаштво још увек није подигло оптужнице за случајеве у којима су странке ухваћене у масовном фалсификовању потписа грађана за своје изборне листе на претходним изборима. Какву то поруку шаље и учесницима избора и грађанима?
Поред фалсификовања потписа, на изборима 2016. године забележене су бројне злоупотребе права које етничким мањинама омогућава кандидовање под олакшаним околностима. Изостанак судског епилога у обе групе ових случајева озбиљно доприноси урушавању институција и смањењу поверења грађана у изборни процес. Пасивност институција које треба да спроводе закон и бране правни поредак можемо тумачити као уступак учиниоцима кривичних дела, тј. да ће се на ова кривична дела и убудуће “гледати кроз прсте”, што може значити и додатно погоршање владавине права у изборном процесу.
Поучени ранијим искуством, несанкционисање мањих неправилности води већим неправилностима. Уколико се нешто не измени, сигурно ћемо се опет срести са великим незадовољством неких од учесника у изборном процесу и изразито лошом атмосфером у кампањи која може додатно и озбиљније да наруши стабилност и мир у друштву.
Како ће држава организовати фер и поштене изборе, без учешћа надзорних тела и ако чак и у очитим случајевима правосудни систем не реагује на време и бескомпромисно? Избори су важили за једну од демократских лекција које смо савладали од 2000. до данас. Да ли овим односом према изборима угрожавамо основне демократске постулате?
Очигледно да смо све време имали привид да смо неке лекције научили. Да смо изградили институције које се постављају изнад политике. Очигледно се и даље налазимо на почетку процеса изградње институција, те да контролни механизми, попут АЦАС, РЕМ, или тела која непосредно спроводе изборе морају да се јачају. Уколико не постоји довољно снажан притисак јавности да се избори организују на фер и демократски начин, односно докле год подршка раду независним телима не буде јача од притисака којима су изложени од стране извршне власти, односно политичких партија, имаћемо привид демократије и владавине права.
Одговорност је сваког грађанина Србије да одбрани своје право да бира и буде биран на фер и слободним изборима, јер ако су избори недемократски и нелегитимни, све што проистиче из њих је нелегитимно. Што се грбо роди, време не исправи.
