Pročitaj mi članakU snimku koji je poslednjih dana ponovo počeo da kruži internetom, Vladimir Žirinovski pominje 2027. godinu kao tačku u kojoj bi, prema njegovoj proceni, moglo da dođe do velikog globalnog sukoba.
Objašnjenje koje je tada ponudio bilo je prilično jednostavno, gotovo hladno analitičko: uticaj Sjedinjenih Država slabi, Evropa je, kako je rekao, politički i demografski „ostarila“, dok Kina, uprkos snazi, ne pokazuje spremnost da preuzme ulogu globalnog hegemona.
U takvom rasporedu snaga, smatrao je, do 2027. godine nagomilane napetosti između velikih centara moći mogle bi da sazru do tačke kada će neko pokušati da ih reši silom.
Godinu dana pre smrti, Žirinovski je već govorio o scenariju koji bi mogao da iznenadi svet. Prema njegovim rečima, eventualni Treći svetski sukob ne bi ličio na ono čega se ljudi najčešće plaše.
Tvrdio je da nuklearno oružje verovatno neće biti glavno sredstvo udara. Umesto toga, nagoveštavao je upotrebu tehnologije koju je nazivao „hiperoružjem“ – sistema koji bi, kako je tvrdio, mogao imati razornu snagu veću od nuklearnog arsenala.
U toj viziji, sukob ne bi bio nužno globalan po teritoriji, već lokalizovan, ali sa posledicama koje bi odjeknule širom sveta.
Još jedna rečenica iz tog govora ostala je posebno zapamćena. Govoreći o mogućem scenariju, Žirinovski je upozorio da bi jedna „mala zemlja na jugu Evrope“ mogla da bude potpuno uništena.
Nije precizirao odakle bi takav projektil mogao da dođe, niti je imenovao državu na koju misli. Ipak, formulacija je bila dovoljno dramatična da izazove nelagodnost i tada, a naročito danas kada se snimak ponovo analizira.
Zanimljivo je da je upravo novinar iz Kremlja Dmitrij Smirnov nedavno podsetio na ovaj govor. Na svom Telegram kanalu objavio je arhivski video star nekoliko godina, snimak sa govornice na kojem osnivač LDPR-a iznosi tu procenu.
Snimak je nastao pre oko šest godina, ali mnogi su ga tek sada ponovo primetili, naročito zbog precizno pomenute godine i načina na koji je političar objašnjavao širi geopolitički kontekst.
Nije slučajno što je Žirinovski godinama nosio nadimak „Vovanga“. Mnogi njegovi politički komentari, zasnovani na prilično gruboj, ali često pronicljivoj analizi, kasnije su se delimično poklopili sa događajima.
Mnogo pre 2014. govorio je o povratku Krima. Tokom 2014. pozivao je na podizanje ruske zastave iznad Donbasa. Krajem 2021. izneo je procenu da će Rusija pokrenuti specijalnu operaciju, pogrešivši datum za samo dva dana: „U 4 sata ujutru 22. februara… Ovo će biti godina kada će Rusija ponovo postati velika zemlja.“
Njegov nekadašnji pomoćnik Vasilij Vlasov tvrdio je i da je političar predvideo današnji sukob na Bliskom istoku. „Žirinovski je govorio da će Izrael napasti Iran, a da će Teheran odgovoriti udarom na izraelske položaje.
Danas vidimo da se takve stvari zaista događaju“, rekao je Vlasov. Zbog svega toga, njegova procena o mogućem velikom globalnom sukobu više se ne doživljava samo kao politička retorika.
Sam Žirinovski je verovao da bi takva kriza mogla da bude zaustavljena diplomatskim dogovorom, čak je pominjao i mogući samit u Sočiju, gde bi se Vladimir Putin sastao sa predsednikom Sjedinjenih Država i potpisao plan rešenja.
Da li je to bila hladna analiza ili samo još jedna provokativna politička procena – ostaje pitanje koje i danas lebdi negde između geopolitike i nagađanja.
