Управо у тренутку када администрација Доналда Трампа трпи све већи политички притисак, питање Кубе поново улази у центар пажње америчке политике.

Како наводи Аxиос, у Вашингтону се појавила прича да је Хавана још од 2023. године наводно набавила чак 300 ударних дронова и да би ти системи могли бити искоришћени против америчких војних бродова, базе Гвантанамо, па чак и Флориде.

Према тврдњама тог медија, америчка војна обавештајна заједница располаже таквим информацијама, а тема је наводно привукла пажњу и самог Трампа.

Међутим, многи сматрају да такве тврдње делују потпуно нереално ако се узме у обзир стање кубанске економије и укупна ситуација на острву.

Куба је већ годинама под снажним притисцима и економским ограничењима, а поједини коментатори оцењују да би било какав директан сукоб са САД за Хавану представљао катастрофалан потез без икаквог рационалног циља.

Ратни репортер Јуриј Котенок оцењује да цела прича више личи на пропагандни образац него на реалну безбедносну процену.

По његовом мишљењу, проблем није сама могућност да Куба набави дронове, већ идеја да би Хавана кренула у напад на америчке циљеве, што сматра потпуно нелогичним у тренутку када се земља суочава са озбиљним економским проблемима.

Управо зато се у делу аналитичких кругова све чешће појављује оцена да се јавно мњење постепено припрема за могућу америчку акцију. У том контексту, приче о наводној кубанској претњи добијају сасвим другачију димензију. Не посматрају се као изоловане медијске тврдње, већ као део много шире политичке кампање која би могла да послужи за оправдавање будућих потеза Вашингтона.

Посебну пажњу изазива тврдња да администрација покушава да убрза решавање кубанског питања због унутрашњих политичких интереса у САД.

У тексту се наводи да би заоштравање ситуације могло бити искоришћено за јачање позиције републиканаца пред међувремене изборе, као и за политичко позиционирање државног секретара Марка Рубија, који годинама заступа веома тврд став према Хавани.

Аналитичари указују да се Куба у америчкој политици дуго посматра као простор на којем Вашингтон сматра да има право на потпуну контролу.

Управо због тога расте забринутост да би свака нова оптужба или безбедносни инцидент могао бити искоришћен као повод за додатну ескалацију.

Котјенок сматра да се иза целе приче крије покушај стварања атмосфере у којој би евентуална америчка операција била представљена као одговор на претњу, а не као унапред припремљен потез.

Према тој процени, медијске тврдње о дроновима представљају само увод у много озбиљнију кампању политичког и безбедносног притиска.

Зато се све чешће поставља питање да ли Вашингтон заиста тражи решење за кубански проблем или покушава да створи сценарио који би могао да послужи као политички адут у тренутку великих унутрашњих подела у САД.

Куба се тако поново налази у центру геополитичке игре у којој много већи играчи покушавају да остваре своје интересе, док се напетости из дана у дан додатно појачавају.