Прочитај ми чланакУ првим редовима испред редара, који обезбеђују студентске протесте стоје ратни ветерани као нека врста одбрамбеног штита. Држава не жели да зна за њих и најрадије бих заборавила; они је на себе подсећају на разне начине, што онда доводи до проблема. Суштина је дубља и тугаљива. Немају, дакле, полицајци никакво право да сада њима попују са висине свог штита. Они су одбрану студената и грађана, који протестују, схватили као грађанску дужност и утолико је садашњи однос полиције и режима према њима непоштен, а развој догађаја крајње непријатан.
Ратни ветерани је категорија која у Србији није до краја законски регулисана. Постоје неки термини, али они нису прецизни јер не обухватају све људе који су били на ратишту. Какве везе има неко ко се борио у Крајини и неко ко се борио на Косову? Какве везе има неко ко је био припадник ЈНА у тренутку када је почео рат и неко ко је био у парамилитарној јединици? Какве везе има неко ко долази из Босне или Хрватске и неко ко је био регрутован (приморан) у Србији? Апсолутно никакве.
Овако су обучени прави ветерани који су тренутно испред Правног факултета. https://t.co/DO5q1bcIzG pic.twitter.com/kTURzN1vko
— Правни у блокади (@blokadapravni) June 28, 2025
Огромна већина наших ветерана била је мобилисана мање-више силом. Мањи део отишао је из убеђења, замајан пропагандом и ратним хушкањем; неки из обичног фанатизма (ти су најбрже потрошени). Ова држава уписивала је људима у војне књижице да су били „на вежби“, а не у рату. Никада, осим 1999, није признала да је у рату. Свашта су они тамо научили, а као најважније то да војска без народа не вреди. Испало је да је то велика истина. Не иде то, међутим, тако лако, полицијски кордон је ту. Ту смо већ на моралном плану. Држава је дужна да им призна барем то да их је обманула и злоупотребила. Шта се сада дешава са полицијом?
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
У априлу је одржан протест испред РТС-а. На њему је говорио и један ратни ветеран. Горан Самарџић је рекао и да је почетком деведесетих, као двадесетогодишњак, поверовао у ратнохушкачку пропаганду против Бошњака у Босни и Херцеговини. За ту пропаганду оптужио је РТС, назвавши га „кухињом за ширење лажи и мржње“. Током мирног протеста одржаног 1. маја у центру Београда, ратни ветерани који су пружали логистичку подршку и обезбеђење студентима и грађанима, брутално су нападнути од стране групе мушкараца из Ћациленда. Напад су забележиле бројне камере и мобилни телефони, а видео снимци који круже друштвеним мрежама омогућили су широј јавности да јасно идентификује поједине учеснике напада.
Упркос томе што су идентитети више нападача сада практично неспорни, надлежне институције ни данима касније нису извршиле хапшења нити привеле осумњичене. Поливали су их и водом, а да ствар буде до краја апсурдна, ратним ветеранима су узвикивали и да су усташе.
Крајем јула у Новој Пазови је одржана још једна шетња и блокада кружног тока због понашања тренутне власти и насиља које спроводе над студентима и грађанима широм Србије. Протест је завршен тако што је полиција легитимисала грађане који су шетали и блокирали кружни ток. Дошло је до напете ситуације између командира полиције и ратних ветерана, рачунања година и да ли је неко могао да буде ветеран или не, а полицијски старешина је додао и да је мајор војске, што је посебно изазвало подозрење ратних ветерана.
Држава њих осећа као терет и само их више ставља на маргину. Људи у власти мисле да ако не виде и не чују ветеране – они неће постојати. Међутим, студенти су их вратили тамо где и треба да буду. У првим редовима, са народом.
