Pročitaj mi članakDa vidimo šta je ovim milijarderima eventualno rekla veštačka inteligencija o mogućnosti izbijanja Trećeg svetskog rata, tako što ćemo postaviti isti zahtev svakome od četiri najpoznatija modela
Javna je tajna da američki milijarderi grade bunkere. Nekako je ispalo, slučajno ili ne, da oni najbogatiji imaju veze sa veštačkom inteligencijom, pa se s obzirom na opštu neuravnoteženost sveta i bolesno stanje u kom se nalazi, postavlja pitanje da li oni znaju nešto što mi ne znamo a što ih je motivisalo da krenu u izgradnju svojih haj-tek krtičnjaka.
Možemo pretpostaviti da vlasnici velikih AI kompanija, koji prave modele tj „mozgove“ poznatih čet botova, imaju pristup mnogo jačim modelima nego što su oni dati na korišćenje javnosti. Tako je uobičajeno u svetu tehnologije. Ako je, na primer, sad Aktuelan ChatGPT 5, verovatno imaju već funkcionalan model sledeće generacije koji im može dati još bolja predviđanja.
Da vidimo prvo o kome je tačno reč…
Bunkeraši
Mark Cukerberg
Da krenemo od najpoznatijeg, vlasnika Fejsbuka. Njegova firma Meta je u prvih nekoliko najviše zbog svog open sors modela Ollama.
Meta je lider u open sors zajednici. Zahvaljujući PyTorch-u (biblioteka za mašinsko učenje koja je postala standard) i Llama modelima, Meta je omogućila milionima programera i istraživača da grade najmoderniju AI tehnologiju. Njihova laboratorija FAIR je sinonim za istraživanja u AI. Njihov je i Metavers (Metaverse), 3D virtuelni „univerzum“ gde su ljudi u međusobnoj interakciji uz pomoć avatara sa mogućnostima rada, prodaje, zabave.
„Zak“, kako ga Amerikanci zovu, gradi bunker na Havajima, prilog o tome možete videti ovde, on ga naziva „malo sklonište“, iako su u pitanju po pravilu podzemne vile, objekti samoodrživi nekoliko godina. Njegov bunker je, kako ovde kažu, površine košarkaškog terena, što jeste skromno u poređenju sa drugima:
Ilon Mask
Ilon se još nije direktno izjasnio da li je bunkeraš, ali evo do čega se može doći:
1) Zemljište za gradnju
Razni mediji, izveštavaju da je Mask kupio dva susedna imanja na obali jezera u Ostinu (Teksas). Za jedno od tih imanja je zatražena i odobrena dozvola za izgradnju ogromnog podzemnog objekta. Dozvola se odnosila na izgradnju „podzemne prostorije“ površine oko 1.600 kvadratnih metara.
2) The Boring Company
Maskova kompanija The Boring Company se bavi upravo kopanjem tunela. Ova kompanija poseduje iskustvo i opremu za brzo i efikasno kopanje podzemnih prostora.
3) Maskova „Prepper“ filozofija
„Preperi“ su prava subkultura u Americi, obično su to pripadnici pojedinih protestantskih denominacija koji proučavaju Sveto pismo, najviše Otkrovenje Jovanovo, i pripremaju se za Sudnji Dan („Doomsday“). Oni često imaju podrume i skloništa u kojima drže tegle kiselih krastavaca, konzerve tunjevine i čajnu paštetu i tako nameravaju da se spasu i prežive. Mask često upozorava na opasnosti od: Trećeg svetskog rata, napredne veštačke inteligencije (AGI), globalnih pandemija. Tako da je odgovor verovatno: da. Kopa.
Mladi Piter Til i Ilon Mask, osnivači PejPala i kartičnog plaćanja H
Sem Altman – OpenAI
OpenAI je osnovan 2015. godine kao neprofitna organizacija od strane grupe istaknutih preduzetnika i istraživača, među kojima su bili Sem Altman, Ilon Mask i Greg Brokman.
Danas se vrednost kompanije procenjuje na preko 80 milijardi dolara…
Zastanimo ovde malo… 80 milijardi vrednost kompanije nekog štrebera rođenog 1985, koja nakon 10 godina ima samo 400 zaposlenih? Nije bilo takvih startapova do sad. Teško da su to njegove pare ili bilo kojeg pojedinca, već je (neka) država uletela. Poznato je da je Microsoft imao značajnije ulaganje, ali opet je vrednost prevelika.
Neki ukazuju na etničku pripadnost Sema Altmana i na to da je logo ChatGPT-a zapravo stilizacija Davidove zvezde sa zaobljenim kracima. Više od toga trebalo bi obratiti pažnju na odgovore koje daje ChatGPT i na programska ograničenja koja su mnogi primetili, što se može saznati pomoću određenih trikova u postavljenim pitanjima (laže na određena pitanja, daje ideološki korektne odgovore, prećutkuje ili daje samo deo onoga što zna).
Sem Altman se oženio i postao je otac.
Nakon venčanja ovaj bračni par je „nabavio“ muško dete od surogat majke. Reč „nabavio“ jedina preostaje, jer kad se pita čet bot da li su zaista kupili dete, kako je poznato, dobija se savet za ispravan način razmišljanja:
Proces surogat majčinstva obično uključuje finansijsku kompenzaciju za surogat majku kako bi se pokrili njeni troškovi, medicinski tretmani, gubitak zarade i druge troškove tokom trudnoće. Ovo nije „kupovina deteta“, već ugovora o uslugama. Sem Altman je lično objavio vest o rođenju njihovog sina na društvenim mrežama, gde je i pomenuo da su koristili surogat majku. Korišćenje termina „kupovina deteta“ je netačno i pogrešno opisuje ovaj medicinski i pravni postupak. Radi se o legalnoj metodi reprodukcije, a ne o nezakonitoj trgovini ljudima.
Piter Til – Palantir, Paypal, Titan, Clearview AI, skoro sve društvene mreže
Piter Til je rođen u Nemačkoj, odakle se sa ocem preselio u Južnoafričku Republiku. Ovde se porodica obogatila kopanjem uranijuma. Kopali su ga naravno crnci u rudnicima kojih je puna Južna Afrika, a kupci su bile uglavnom vlade Francuske, Kine i Izraela.
Porodica se seli u Ameriku. Piter je od početka bio dobar u školi kao vrlo inteligentan, pa se domogao prestižnog Stanford univerziteta. Ovde posle nekoliko projekata pokreće svetski čuveni Paypal, sa Ilonom Maskom, svojim zemljakom iz Južne Afrike. Nekim unutrašnjim prevratom Mask je izbačen iz kompanije koja je za 22 godine dostigla vrednost od 5 milijardi dolara.
Piter Til je među prvim investitorima društvenih mreža Youtube, Linkedin, Facebook, zapravo suvlasnik je u svim društvenim mrežama osim Tik-Tok-a. Suvlasnik je takođe u kompanijama Stripe (kartično plaćanje), Spacex (Maskova svemirska kompanija), Meta, AirBNB i još mnogim kompanijama među kojima je i Palantir.
Prvi osnivač Palantira je CIA i u njega je američka vlada uložila u startu 1.2 milijarde. Palantir proizvodi oružje u kojem AI praćenjem svih dostupnih podataka odlučuje šta ili ko je eventualna pretnja i pokreće delovanje. Trenutno su aktivni u Izraelu gde se njime satiru Palestinci, isključivo civili (jer druge vojske i nema) i u ogromnoj meri deca.
Tilov je takođe i vojni sistem Titan koji koristi mašinsko učenje da bi procesirao podatke iz svemira, tj. sa satelita i sa zemlje u objedinjen vojno-obaveštajni sistem koji stoji u vojnom vozilu.
Njegova firma Clearview AI je vodeća u svetu za tzv. facial recognition tj prepoznavanje ljudi po crtama lica.
Til je do sada finansirao Trampovu kampanju 2016, kasnije postavio devet senatora u republikanskim državama i još devet članova Predstavničkog doma Kongresa SAD, kao i Trampovog potpredsednika Džeja Di Vensa.
Piter Til je takođe oženjen.
Bunker Pitera Tila na Novom Zelandu, podzemni soliter sa 14 spratova:
Ovo sve zvuči kao dobar work-life balans, kao u onoj epizodi Simpsonovih kad Homer vodi Barta u čeličanu da mu pokaže šta je pravi muški rad, pa tamo čuju: „Mi žestoko radimo, ali se žestoko i zabavljamo!“.
Predviđanje poređenjem podataka i nalaženjem obrasca
Dovodi se često u pitanje sposobnost čet botova za pisanje književnosti koja ima umetničku vrednost, a osporavaju se i druge stvari, ali postoji disciplina u kojoj bi trebalo da su veliki jezički modeli provereno dobri, a to je analiza i poređenje podataka, nalaženje obrasca, odnosno šema i određivanje verovatnoće. Ovde se priča svodi uglavnom na matematiku, bez umetničkih pretenzija.
Nekada bi neki institut obradio možda više hiljada parametara, za šta bi mu trebalo nekoliko meseci. Modeli veštačke inteligencije, sa kojima rade čet botovi, barataju sa od nekoliko milijardi do nekoliko biliona (hiljadu milijardi) parametara.
ChatGPT 4 radi sa 1,76 biliona parametara, a najjači Gemini sa 1,56.
Komunikacija sa sistemom DeepSeek o tome sa koliko parametara barata; DeepSeek očito koristi zapadnu skalu milion-milijarda/bilion-trilion
Da vidimo sad šta je ovim milijarderima eventualno rekla veštačka inteligencija o mogućnosti izbijanja Trećeg svetskog rata, tako što ćemo postaviti isti zahtev svakome od četiri najpoznatija modela ChatGPT (OpenAI), Gemini (Google), Grok (X.AI-Elon Musk), DeepSeek (Kina). Preskočićemo model Claude kompanije Anthropic (koja je nastala od bivših radnika OpenAI, koji mnogi hvale zbog konciznosti) jer traže broj mobilnog telefona, što nije normalno.
(Ovo može svako da pokuša sa istim ili modifikovanim zahtevom. Ukoliko se dobije preopširan i ne mnogo precizan odgovor, može se dodati naknadno „Skrati i sumiraj odgovor i budi precizniji s godinama“.)
Mogući ideološki i politički uticaji na procenu
Što se tiče eventualnih uticaja u prva tri modela verovatno ulazi državni američki kapital, moguće i izraelski, vlasnici ChatGPT – Altman, kao i Gemini-ja Lari Pejdž i Sergej Brin su „liberali“ i poreklom sva trojica vezani za Izrael. Vlasnik Grok-a Mask je „desničar“. Kinezi su Kinezi.
Zahtev
Ti si politički analitičar sa poznavanjem ekonomije, geopolitike, istorije i ostalih relevantnih nauka. Analiziraj situaciju u svetu, konflikte, ekonomsku situaciju, razvoj modernog oružja i veštačke inteligencije. Uzmi u obzir ponašanje najbogatijih ljudi, glavne trendove u tehnologiji i društvu, retoriku najmoćnijih ljudi na svetu. Uporedi sve sa situacijama pre izbijanja Prvog i Drugog svetskog rata. Daj procenu da li je i kada moguće izbijanje nekog većeg sukoba ili svetskog rata uskoro i gde bi on mogao da počne, sa godinom i procentom verovatnoće. Ako nešto ne znaš nemoj da improvizuješ.
CHAT GPT (OpenAI, https://chatgpt.com/):
KRATKA GEOPOLITIČKA PROCENA (2026–2035)
Istorijska pozicija
Svet je u fazi kasnih 1930-ih, ali sa nuklearnim oružjem i AI. Sistem se raspada, kompromisi su sve teži, a lokalni ratovi se lako povezuju.
GDE I KADA JE NAJVEĆI RIZIK
1. BLISKI ISTOK
Najraniji mogući veliki rat
Period: 2026–2028.
Okidač: direktan sukob Izrael–Iran (Hezbolah, Sirija)
Verovatnoća regionalnog rata: 45–55%
Prerastanje u globalni sukob: 20–25%
2. TAJVAN (NAJVEĆI RIZIK ZA SVETSKI RAT)
Najopasniji period: 2027–2030
Forma: pomorska blokada → ograničen napad
Verovatnoća kineske vojne akcije: 35–40%
Ako počne → verovatnoća šireg svetskog rata: 65–70%
3. EVROPA (RUSIJA–NATO)
Period: 2026–2029.
Okidač: incident, sabotaža, pogrešna procena
Verovatnoća direktnog sukoba NATO–Rusija: 15–20%
UKUPNA PROCENA
Klasičan svetski rat (punog obima):
10–15% do 2035.
Višestruki povezani ratovi (de fakto svetski):
40–50%
Najverovatniji početak velike eskalacije:
2027. godina
JEDNA REČENICA ZAKLJUČKA
Ako dođe do šireg rata, najverovatniji početak je 2027–2028, najpre na Bliskom istoku ili oko Tajvana, sa rizikom da se sukobi povežu u globalnu krizu.
GEMINI (Google, https://gemini.google.com/app/)
Ključne godine rizika
2027. godina (Verovatnoća: 45%): Ovo je kritična tačka koju američki i kineski vojni analitičari često navode kao rok do kojeg će Kina biti potpuno spremna za vojnu integraciju Tajvana. To je trenutak kada se završava modernizacija PLA (kineske vojske), a zapadni sistemi odbrane su još uvek u fazi tranzicije.
2030. godina (Verovatnoća: 60%): Ovaj period predstavlja „vrhunac opasnosti“ zbog sudara dva trenda:
1) AI trka: Veštačka inteligencija će dostići nivo koji omogućava potpuno autonomno ratovanje, čineći ljudsku reakciju presporom za odbranu.
2) Ekonomski reset: Ogromni dugovi vodećih ekonomija postaće neodrživi, što istorijski često vodi ka vojnoj mobilizaciji kao načinu za resetovanje globalnog finansijskog sistema.
Gde bi sukob počeo?
Primarna lokacija: Tajvanski moreuz. Direktan sukob SAD i Kine koji bi momentalno prerastao u svetski rat zbog blokovske podele (NATO/AUKUS protiv Kine/Rusije/Irana).
Sekundarna lokacija: Poljsko-beloruska granica ili Baltik. Sukob koji počinje kao incident u „Suvalki koridoru“, uvlačeći NATO u direktan rat sa Rusijom.
Poređenje sa istorijom
Sličnost sa 1914: Mreža tajnih i javnih vojnih saveza gde incident na periferiji (kao Sarajevo) aktivira ceo svet.
Sličnost sa 1939: Ideološka polarizacija i agresivna retorika lidera koji smatraju da je međunarodno pravo mrtvo.
Konačna procena
Verovatnoća izbijanja Trećeg svetskog rata do 2030. godine iznosi oko 40%. Iako je to visok procenat, nuklearno oružje i dalje služi kao „kočnica“ koju nismo imali 1914. i 1939. godine.
GROK (kompanija X.AI, Ilon Mask, https://grok.com/)
Svet 11. januara 2026. je u fazi visoke geopolitičke napetosti, ali još uvek bez direktnog sukoba velikih sila.
Najvažnije trenutno:
Aktivni ratovi: Ukrajina (najveći rizik eskalacije), Gaza/Bliski istok (ponovni prekid vatre krhak), Sudan (humanitarna katastrofa), Sahel i Mijanmar
Ekonomija: umeren rast (~2.7% globalno), ali osetljiva na trgovinske ratove, energetsku krizu i dugove
Tehnologija: eksplozivan razvoj AI + hipersoničnog i autonomnog oružja (dronovi, sajber, hibridni rat)
Retorika: agresivna i populistička (Tramp, Si, Putin, Mask), „naša zemlja prva“ pristup dominira
Poređenje sa periodima pre svetskih ratova:
Sličnosti postoje: militarizam, nacionalizam, ekonomska nestabilnost, blokovska politika, ekspanzionizam. Razlika: nuklearno odvraćanje + ekonomska međuzavisnost još uvek deluju kao kočnica.
Procena rizika za veći sukob (najvažnije tačke):
Tajvan – najveći rizik: ~30% šanse za ozbiljnu eskalaciju u 2027.
Ukrajina/NATO–Rusija – ~20% šanse za direktni sukob u 2026–27.
Svetski rat (globalni, nuklearni) – mala verovatnoća u narednih 5 godina (~10%), ali nije nemoguć ako jedna od dve prethodne tačke eksplodira.
Zaključak u jednoj rečenici: Najveća opasnost je Tajvan 2027, a najvažniji faktor koji još sprečava svetski rat jeste strah od međusobnog uništenja + ekonomska isprepletenost.
DEEPSEEK (Kina, https://chat.deepseek.com/)
Ključni trendovi i konflikti
Svet se suočava sa mnoštvom kriza istovremeno: rat u Ukrajini (najveći konvencionalni sukob u Evropi od 1945), napetosti na Bliskom istoku i u Tajvanskom moreuzu. Paralelno, dešava se tehnološka revolucija (AI, hipersonika) i ekonomska fragmentacija (deglobalizacija, friend-shoring).
Istorijske paralele i razlike
Sličnosti sa predratnim periodima:
Revizija međunarodnog poretka (Kina, Rusija protiv status kvo)
Formiranje konkurentnih ekonomsko-političkih blokova (NATO/EU vs. BRIKS+)
Narastajući nacionalizam i protekcionizam
Ključne razlike:
Nuklearno odvraćanje i dalje dominira strateškim računicom
Uloga međunarodnih institucija (iako oslabljenih)
Neviđena uloga privatnih korporacija i tehnologije
Procena rizika
Verovatnoća svetskog rata (totalnog sukoba velikih sila) u narednih 10 godina: 10-15%.
Verovatnoća regionalnog sukoba sa globalnim posledicama (npr. oko Tajvana ili Baltika) u narednih 3 godine: 45-55%.
Kritične tačke i vremenski okvir
Glavni potencijalni pokretač: Tajvanska kriza (2027-2033). Kina može pokušati da iskoristi „tehnološko-vojni prozor“ pre nego što Zapad ojača svoje odbrambene sposobnosti u oblasti AI i hipersonike.
Druge tačke: Baltik (zavisi od ishoda u Ukrajini), Koreja, eskalacija na Bliskom istoku.
Zaključak
Sistem je u najopasnijoj fazi od kraja Hladnog rata. Najveća pretnja nije namerni rat, nego nekontrolisana eskalacija zbog:
1) Složenih saveza i automatizovanih odbrambenih sistema
2) Krize komunikacije među velikim silama
3) Tehnoloških promena koje prevazilaze ljudsko razumevanje odvraćanja
Kritični period za odluke: Sledećih 5-7 godina. Održavanje kanala za krizno upravljanje i jasne „crvene linije“ je od suštinskog značaja da bi se izbeglo klizanje u sukob koji niko ne želi, ali koji sistemska dinamika može učiniti verovatnijim.
Fine Tunning
Jedan dodatak ljudske intuicije, onoga što čet botovi nemaju:
Ljudska Intuicija (LJI) kaže da su sva četiri bota marginalizovala dešavanja u Izraelu i okolini. Javni čet botovi obrađuju javno dostupne podatke. Postoje i oni javno nedostupni. Mnogi govore o planu „velikog Izraela“. Starac Pajsije Svetogorac je govorio upravo o ovom prostoru od Izraela do Turske kao mestu početka. Treba imati u vidu da su čet botovi u rukama onih koji vode svetske procese i da su verovatno fino podešeni (fine tuned) u vezi sa ovakvim pitanjima.
We work hard, we play hard!
Šta reći na kraju posle ovako sumornih procena?
Možda da malo razvedrimo s onom epizodom Simpsonovih:
