Пола године од невиђене полицијске бруталности Ваљево се показало у пуном светлу солидарности и немира са ћутањем и немаром институција. Можда број присутних и није најважнији показатељ, али те суботе никад није било више омладине као и грађана, од којих су многи дошли из свих крајева Србије. Упечатљиво је било сведочење студента Владе Ђорђевића да су га поново полицајци малтретирали, баш као што у га претходног пута мучки и нељудски пребили. И за многе је било несхватљиво да су полицајци редом били маскирани као окорели криминалци, без трунке онога што би требало да представљају, чуваре реда и бранитеље грађана.
Студенткиња Софија Ненадовић подсетила је на заклетву који су положили тужиоци и судије, да ће бранити Устав и законе, да ће своју функцију вршити савесно, предано и непристрасно. Међутим, пола године од дивљачког насртаја полиције на студенте и грађане, где је то документовано на бројним видео записима, сведочењима, као и у филму „Преседан“, као и поднетим кривичним пријавама за 28 полицајаца, где се наводи дело злостављања и мучења, а код претученог дечака наводе се и елементи тешког убиства у покушају, тужилаштво још се није огласило.
За то време студенти и грађани давали су исказе по пријавама полицајаца да су нападнути и ометани током службене радње. И као у многим другим случајевима, где је хапшено и привођено више од хиљаду студената и грађана, још нема ниједног примера да се тужилаштво бавило бруталним насртајима полиције, мимо закона и овлашћења. Толико о непристраности.
У Крагујевцу, након годину дана од великог сусретања на Сретење, поново је јавност опоменута на значај Устава, као основног закона о правима грађана. И то у Дану државности Србије. Иако се Устав изучава и у оквиру средње школе, пред њим се заклињу су сви државни службеници и функционери, јасно је да се овде грубо крши Устав, па чак и од председника државе, а ни судије Уставног суда нису се показали као његови бранитељи.
Штавише, већина њих нити се оглашава нити се показала достојна функције коју обављају. Увече, у Орашцу, месту где је почело ослобађање Србије 1804. године, по ветру и снегу, показна је изузетна енергија да се оваква Србија промени. Поново се чуло: „Устанак!“, као оне давне године којом је Србија кренула путем слободе. У понедељак, У Новом Саду, обележена је 200 година од оснивања најстарије српске институције, Матице српске.
И уместо празника културе и српске традиције, на мирне протесте на делу је био брутални обрачун напредњачких батинаша са студентима и грађанима. За разлику од претходних обрачуна полиције са грађанима, овога пута полиција је мирно то посматрала и није спречила сукобе.
Заправо, полиција се отворено сврстала на страну батинаша и криминалаца, што је противно заклетви коју су положили и послу који би требало да раде. И као што су студенти подсетили да ниједан од почетних студентских захтева није испуњен након пада надстрешнице у Новом Саду, као ни онај потоњи о ванредним парламентарним изборима, ова борба за промену система се наставља. Показано је да енергија не јењава, нити се побуна стишава. А за месец дана ће и годишњица 15. марта, највећег протестног скупа у новијој историји Србије, и упитно је колико ће то променити политичку сцену.
Ни до данас нема одговора власти на употребу звучног топа, упркос захтевима међународних институција, чиме је тај скуп прекинут. Неки кажу да је то била прилика која би све променила, и да је требало остати до испуњења студентских захтева. Нови дани и нова суочења, „Србија се умирит не може“!
