Pročitaj mi članakOd početka iduće godine kamatne stope na sve stambene kredite - i nove i stare, i sa fiksnom i sa promenljivom kamatnom stopom - biće pet odsto. I na tom nivou će ostati sve do početka 2026. To znači da će najvećem broju zaduženih građana koji otplaćuju stambene zajmove, rate biti - veće. Međutim, biće i onih malobrojnih čije se rate neće menjati, kao i onih koji će - plaćati manje. Sve zavisi od toga kada su se zadužili i po kojoj ceni.
Грађани који су стамбени кредит подигли пре 31. јула 2022 – закључно са 30. јулом 2022 – од јануара идуће године плаћаће веће рате, пошто ће им каматне стопе порасти са 4,08 одсто на пет одсто. Они који су се задужили од 31. јула 2022. и касније, и већ отплаћују стамбене кредите по стопама изнад пет одсто, од Нове године могу да очекују – ниже рате. Јер, пет одсто биће јединствена каматна стопа на све стамбене кредите, пише Н1.
Задужени по фиксним каматним стопама настављају да отплаћују своје рате под условима које су закључили са банком – њима камате неће расти, али ће такође бити ограничене на максималних пет одсто током 2025.
Прво мера, онда закон
Када је, од октобра 2023. почела примена мере којом је Народна банка Србије привремено – до 31. децембра 2024 – ограничила висине каматних стопа на стамбене кредите, међу дужницима је било највише оних којима је каматна стопа пала на 4,08 одсто и на том нивоу остала до данас – и биће и до краја децембра.
Наиме, то су сви они који су свој кредит зајмили по променљивој каматној стопи пре 31. јула 2022. године. Овај датум је „гранична тачка“ на који је НБС израчунала да просечна пондерисана каматна стопа на стање стамбених кредита одобрених у Србији и увећана за 30 одсто износи управо поменутих 4,08 процената.
Те 2022. године су, подсетимо, каматне стопе почеле значајније да расту, што се аутоматски одразило и на раст рата кредита.
Раст шестомесечног еурибора, за који се везују стамбени кредити везани за евро, кренуо је из негативне вредности (-0,5 одсто у јануару 2022), преко 2,7 одсто на крају 2022, па до преко четири процента (4,12% у септембру 2023).
Мера коју је НБС донела требало је да ублажи удар раста каматних стопа на рате стамбених кредита грађана.
С обзиром на то да је тренутни ниво 6М еурибора 2,9 одсто (даљи раст се не очекује), а банкарске марже се (према уговорима) крећу око три, четири процента, по престанку примене ове мере каматне стопе би одједном порасле са мером ограничених максималних 4,08 одсто на око шест и више процената (еурибор+маржа банке).
Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга, чији је предлог тек у скупштинској процедури, предвиђа се да максимална каматна стопа на стамбене кредите буде пет одсто. Примена одредби о каматним стопама би кренула од 1. јануара 2025, практично се надовезујући на меру НБС која престаје да важи.
То значи да ће свима који тренутно отплаћују рате по стопи од 4,08 одсто, камата од јануара порасти за непун проценат.
Међутим, има и грађана који своје рате већ намирују по вишим стопама – од око пет одсто, па и више, па би они могли да очекују непромењене или чак – ниже рате.
Рачуница за пораст рате
На примеру кредита од 60.000 евра зајмљеног јуна 2019. године, у доба када је еурибор имао негативну вредност, по каматној стопи од 2,7 одсто (6М еурибор+3%), раст рате од јануара износиће нешто мање од 30 евра.
Са почетне рате од 242 евра, током 2022. године овај износ је, због раста каматне стопе премашивао и 300 евра.
Од почетка примене мере, од октобра 2023. рата се усталила на 281 евро.
Према крајње поједностављеној рачуници, уз помоћ НБС калкулатора претпостављене промене каматне стопе (при чему смо занемарили промене стопа које су биле у међувремену), уз претпоставку да је до промене каматне стопе дошло тек после 66 отплаћених рата – раст каматне стопе са првобитних 2,7 одсто на пет одсто колико ће бити од јануара 2025 – рата би, по новој, вишој стопи, била 305 евра.
То је, у односу на садашњих 281 евро, раст од 24 евра.
