Pročitaj mi članakU radu devetog Istočnog ekonomskog foruma, koji se od trećeg do šestog septembra održava u Vladivostoku, učestvuje potpredsednik vlade Srbije, ministar bez portfelja Aleksandar Vulin.
Prema informaciji zvaničnog sajta organizatora foruma Roskongresa, Vulin je u dalekoistični ruski grad stigao danas, trećeg septembra, na dan otvaranja manifestacije, a sutra, u sredu četvrtog septembra on će se u kuloarima foruma sastati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Zaparavo, na sastanak sa Putinom u Vladivostok mogao bi da otputuje i sam predsednik Srbije, uzimajući u obzir da je saradnja sa Rusijom u spoljnopolitičkoj doktrini zemlje određena kao jedan od strateških prioriteta, jednako kao i saradnja sa Sjedinjenim Američkim Državama, Evropskom unijom i Kinom. Međutim, u Vladivostok je ovog puta otputovao Aleksandar Vulin.
Aleksandar Vulin, koji u važećem sastavu vlade zauzima dužnost ministra bez portfelja, slovi za „glavnog rusofila u okruženju presednika Aleksandra Vučića“, a njegova funkcija uglavnom se svodi na održavanje kontakata sa ruskim zvaničnicima, pa se zbog toga može reći da je on zapravo „ministar za Rusiju“. Zašto je on otputovao u Rusiju i šta bi mogao da bude sadržaj njegovog razgovora sa Vladimirom Putinom?
Vulinova poseta Istočnom ekonomskom forumu dolazi neposredno posle posete predsednika Francuske Emanuela Makrona Beogradu, a nakon koje se u ruskim medijima pojavio niz pitanja za srpsku stranu. Veliku pažnju ruske javnosti izazvala je vest da je Srbija dogovorila kupovinu 12 francuskih lovaca tipa Rafal za 2,7 milijardi evra. Odmah je iskrslo pitanje kakva će biti sudbina šest lovaca MiG 29, koje je Rusija 2017. godine poklonila Srbiji. Biće predati Ukrajini da bombarduju ruske gradove, zaključio je niz korisnika društvenih mreža i telegram-kanala.
Ovu mogućnost uzela je u obzir i predsednik Moskovske konfederacije industrijalaca i preduzimača Jelena Panina, koja je na svojoj stranici na društvenim mrežama podsetila da sertifikat konačnog korisnika u trgovini oružjem podrazumeva da treba da se dobije dozvola od strane koja je oružje predala.
«Ipak praksa pokazuje da u trgovini oružjem za Rusiju nema smisla da se oslanja na pravne norme. Ako to bude potrebno Zapadu, one će istog momenta biti prekršene“, – zaključila je Panjina.
«Kome od „braće“ Rusija može da prodaje svoje oružje bez rizika da ono posle neće opaliti po nama?“, – zapitala se ona.
Za sada nema potvrde da je to zaista tako i da će se ruski MiGovi poklonjeni Srbiji naći na ukrajinskoj strani. Međutim, i bez njih u srpsko-ruskim odnosima ima spornih momenata, vezanih za snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine srpskom municijom. Te teme dotakao se u Makron za vreme konferencije za štampu, održane u Beogradu posle pregovora sa Vučićem. On je podsetio da Srbija nije u Evropskoj uniji i da sama donosi suverene odluke, kao i to da je predsedik Vučić preduzeo neke vrlo hrabre odluke, između ostalog vezane za municiju i rat u Ukrajini.
Srpske granate se pojavljuju na ukrajinskom ratištu u rukama Oružanih snaga Ukrajine još od 2014. godine, kada je posle državnog prevrata u Kijevu započeo građanski rat na Donbasu.
Kako je ranije objasnila u intervjuu ruskom portalu Ukrajina.ru direktor Centra za geostrateška istraživanja iz Beograda Dragana Trifković, još pre početka konflikta u Ukrajini srpsko oružje bilo je primećeno u rukama terorista Islamske države u Srbiji i njenih ogranaka u Jemenu, o čemu su pisali arapski mediji.
Prema njenim rečima, svi su izgledi sa se Srbija našla u sistemu trgovine oružjem koju su organizovali i koju kontrolišu Amerikanci. To dokazuje prisustvo srpskog oružja kako u rukama islamističkih pokreta, tako i u rukama ukrajinskih snaga, smatra Trifković. Pri tome ona je podvukla da je taj trgovinski lanac smišljen tako da se maskira tačan put isporuka naoružanja.
Čak i u Srbiji teško je shvatiti kako je organizovana trgovina oružjem, pošto ga ne prodaju državne firme koje ga i proizvode, nego prodaja ide preko privatnih kompanija koje imaju licencu za obavljanje ovakve delatnosti, dodala je Trifković.
I novac dobijen od prodaje uglavnom zaobilazi državnu kasu, zato su i izjave srpskog rukovodstva da je prodaja oružja neophodna kako bi se narodu dala kora hleba upitne, istakla je ona. Teško je reći šta je ovde u pitanju – puka želja za zaradom ili potreba da se udovolji zapadnim partnerima. U svakom slučaju ni jedno ni drugo ne služi na čast ako se ostvaruje na račun predaje Kijevu sredstava za istrebljenje ruskih civila.
Dobro, dosta više sa tim Rusima, reći će neko od čitalaca. U redu, prihvatam. Ali da se vratimo onda fracuskim lovcima. Zašto Srbija kupuje lovce od Francuske, a ne od Kine? Zato što su tehnički savršeni ili zato što tu možda postoji neka skrivena potreba da se srpsko naoružanje uskladi sa NATO obrascima? Onda je tu već u igri dostizanje političkih ciljeva na račun istrebljenja sopstvenih civila, koje je ista ta Francuska bombardovala 1999. godine.
Nije isključeno da će Aleksandar Vulin u Vladivostoku imati prilike ne samo da se hvali neviđenim nivoom srpsko-ruske bilateralne saradnje, kao što je to bio slučaj za vreme njegove prethodne nedavne posete Moskvi, već i da odgovara na neka manje prijatna pitanja. O tome nećemo čuti iz izveštaja novinskih agencija, ali ćemo moći da sudimo posredno, čitajući između redova.
