Pročitaj mi članakNekakav ministar za javna ulaganja u Vučićevoj vladi koji se odaziva na ime Darko Glišić i smatra glavnim operativcem uz brata Andreja, za sve nezakonito što se sprovodi tokom izbornog procesa, poručio je roditeljima da ne upisuju decu na Univerzitet u Beogradu. Jer, kako kaže, vratiće vam decu u sanduku, kao studentkinju iz Šapca ili uvući u njihove sektaške i blokaderske akcije napadanja policije i kršenja javnog reda i mira.
Niko ovako brutalno i plastično nije skrenuo pažnju javnosti ko su zapravo perjanice Vučićevog režima i s čim se mi kao društvo i država suočavamo. Takva količina bahatosti i neznanja teško se bilo gde može videti osim u javnim istupima Ćacija koji svojom glupošću žele da pokažu kako Srbi samo njih takve zaslužuju.
Ovim postupkom je zapravo jedan ministar poništio trenutnog premijera, inače, univerzitetskog profesora, koji naravno kao i za sve što se događa ćuti, ponašajući se kao slučajni prolaznik. Uostalom, zbog toga ga je Vučić i izabrao, jer stepen poniženja koji je u stanju Macut da izdrži nijedna marva za to nije sposobna.
To Glišićevo vraćanje u sanduku je Vučić već upotrebio pre nego što je aktivno pokrenuo svoj odavno osmišljeni veleizdajnički proces priznavanja lažne države Kosovo. Tamo je Vučić praktično sve odradio.
Srbi su postali stranci u sopstvenoj zemlji, ostalo je još da im imena i prezimena poalbanče i da srpske crkve i manastire na Kosovu i Metohiji, prisvoje i pretvore u velika dostignuća albanske kulture i umetnosti. Kad već nisu sposobni da imaju sopstvenu kulturu i sagrade nešto po čemu će ih u svetu pamtiti i prepoznavati, onda je najlakše to oteti od drugih. A najbolje od Srba, jer oni ćute na sve, izabravši Vučića za vođu čiji su izdajnički kapaciteti neograničeni. Bez reči je SPC i država Srbija predala svoje crkve i manastire u Makedoniji, za čiju slobodu je previše Srba izgubilo živote, da bi se na ovakav način bagatelisalo sa njihovom žrtvom.
Ali o tome se ne govori, kao ni o činjenici koliko smo kao narod i društvo pogodni za ovakve izdaje i manipulacije, ne shvatajući da sve ono što se trenutno oko nas dešava vodi direktno u nestanak i države i svega onog što još nosi srspko ime. Ako ćutimo na izdaju Kosova i Metohije, kako mislimo da sačuvamo i odbranimo Univerzitet. Uklanjanjem KiM iz našeg fokusa još lakše će ukinuti Univerzitet i sve drugo što su zamislili pre nego što konačno ugase Srbiju.
Vučić je, uz svesrdnu pomoć svog koalicionog partnera Kurtija, praktično ukinuo Univerzitet u Prištini i sve drugo što ima bilo kakvih primesa sa Srbijom. Ugasivši Srbiju na Kosmetu stvorio je mogućnost da trajno zatarabi i ono što je još preteklo u ostatku države.
Nikad Srbija nije bila toliko ugrožena iznutra kao sa Vučićevom vlašću. I stiče se utisak da mnogima to odgovara i da imaju ozbiljne privilegije učestvujući u izdaji i samouništenju sopstvene države. Za sve to imaju široku podršku onih snaga sa Zapada koji su ih tu instalirali i rukopoložili, pa sve poprima odlike vrzinog kola u kojem svi čekamo nekakav rasplet, a zapravo smo svakim danom sve bliži sopstvenom kraju. To su, uostalom, potvrdili i nedavni lokalni izbori u deset opština.
Sve pobune i protesti koje su studenti jedno vreme uspešno oživeli i vodili pokazali su se kao nedovoljni u sudaru sa onima koji su čvrsto rešeni da ovom narodu i Srbiji trajno smrse konce.
Probudimo se, otreznimo se, preduzmimo nešto, što pre. Svakim danom sve će biti teže, a potom i prekasno. To nikako ne smemo dozvoliti. Po cenu svega.
