Затегнуту ситуацију на глобалном светском нивоу, Александар Вучић настоји да је јавно тумачи као суштинску препреку расписивању републичких избора. Јер, наводно разгоравање предизборних кампања уздрмавало би политичко јединство и подривали би снагу државе, дакле оно што је Србији најопходније како би она била спремна да се одбрани од спољашњих претњи њеној независности и суверености.

Стога нам је приоритет да се што боље наоружавамо и да кадровски оснажујемо безбедносне, полицијске и војне снаге из које треба одстрањивати колебљиве, нелојалне, антипатриотске елементе.

Но, историјски искуство сведочи да мале државе, самостално, не могу да утичу на глобални развој. У најбољем случају, оне могу у граничним ситуацијама ступити у савезе са оним земљама које су на правој страни историје. С тим у вези, ваља нагласити да је Вучићева ад хоц спољна политика, без икаквог стратешког циља, доживела дебакл, јер је Србију практично увела у изолованост – више му ниједан важни међународни фактор не верује.

Исто тако, његову тезу да би у садашњем светском контексту парламентарни избори били контрапродуктивни из изнетих разлога непобитно је демантовала Мађарска, јер је на њеним парламентарним изборима до ногу поражен нелегитимни аутократски систем, а победничка странка ће, пошто је победила двотрећинским већином, реконструисати ауторитарну у правну државу која ће стога постати јача, јер њу, пошто омогућава индивидуалне слободе и права, подржава огромна већина грађана.

Но, пошто наш харизмарх, суочен са стрмоглавом падом рејтинга, јасно види да његовој страховлади највише прети изнутра, унутар Србије, те он напету светску ситуација користи као основ за измишљање фиктивних непријатеља наше земље и за хипостазирање опасности од светског рата, како би оправдавао своје позиве на што веће наоружавање, увођење строгог реда и дисциплине, чега не може бити без „великог проветравања“ безбедносно-полицијских и војних комплекса како би што ефикасније извршавали своје патриотске задатке у одбрани отаџбине.

Не треба бити много проницљив, да би се ове позиве схватило као позиве да се унутрашња репресија подигне на највиши степен у циљу одбране постојећег режима чији је он архитекта. Наравно, пошто је послушност редовних апарата силе у контексту побуне већине друштва сумњива, онда перманентне чистке унутар њих имају за циљ симбиозу парамилитарне формације (не само батинаши, већ и јуришни одреди и преторијанска гарда) и регуларне апарате силе.

Недавно је уведена нова претња – полиција има право да их бије и убију – од које би требало да се онима којима је намењена заледи крв. Ова језива порука намењена је онима који су најсубверзнији и највећа опасност по режим – студентима и њиховој потенцијалној изборној листи. Пошто ће, по мишљењу врха власти, ректор Ђокић, чији је рејтинг вртоглаво порастао, сигурно бити предводник листе, већ се по граду налазе графити на којима пише да је он убица.

Неки коментари овај тренд тумаче као поуздан знак да је на делу фашизација земље, али њих ваља подсетити да је фашизам био оперета у односу на нацизам: не могу се по безобзирној свирепости поредити Мусолинијеви црнокошуљаши са нацистичким смеђекошуљаша (СА) и СС-овцима. С друге стране, далеко најјачи опозициони фронт не устукује пред монструозним застрашивањима, већ испољава неустрашивост и непоколебљиву одлучност.

Као да су привели к свести чињеницу да је једна ствар пендречити а сасвим друга ствар убијати. Евентуална примена овог последњега сигурно би активирала легитимно право народа на наоружану самоодбрану којем би му се у новом контексту придружио велики део припадника званичних апарата силе.

Са извесношћу се може и закључити да би се ова новостала ситуација интернационализовала. Стога би отварање паљбе на властити народ, а посебно на властиту младост, била „лабудова песма“ тиранске власти. Зато је реалније посматрати поменуту монструозну претњу као блеф паничном страхом захваћене архитекте који су, без савести и моралних скрупула, створили нешто налик на „чудовиште“ у цивилизованом свету.

Извор: danas

Ознаке: Александар Вучић, избори, рејтинг