Редакцији Данаса обратили су се неки од њих, наводећи да им неизвесност са листама чекања и брига кад ће доћи на ред за операцију још више отежавају ионако тешко здравствено стање.
Старија госпођа из унутрашњости Србије пожалила се да скоро две године чека на операцију колена у једној болници у западном делу наше земље.
И не само што толико дуго чека на операцију, јер како нам објашњава, свесна је како функционишу листе чекања у Србији, него се недавно десило још нешто што ју је додатно узнемирило.
Наиме, пре неколико дана коначно је угледала своје податке на врху листе чекања, да би онда дан-два након ажурирања листе нагло назадовала, па је сада међу последњим пацијентима (листа има скоро 400 места).
Нашој читатељки није јасно како се то догодило, нити због чега с обзиром на то да су јој оба колена у јако лошем стању и да тешко хода. Додаје да никакво објашњење или позив од надлежних није добила.
Исту муку има и Милан Стојановић из Београда, који је на операцију колена у Институту Бањица чека девет месеци и нема наду да ће ускоро доћи на ред.
“24. јануара на листи чекања био сам 4.498. по реду од 6.500 пријављених пацијената. Последње две недеље дошло је до неких тектонских померања на листи, и у понедељак 2. фебруара „волшебно“ сам узнапредовао за 1.000 места. Претходних дана још неких 500,600 места, тако да сам 5. фебруара био 2.670. од 2.990 који чекају операцију колена на Бањици, што је потпуно нелогично и необјашњиво. Где су нестали сви ти људи са листе чекања, то није мали број. Мало подсећа на лажне бирачке спискове“, каже наш саговорник.
Стојановић напомиње да је на листи чекања од маја прошле године и да ако би се гледала проходност за ових девет месеци испада да је дневно оперисан свега 1,7 пацијент, што је, како каже, ван сваке памети.
„На старој листи кад је било 6.500 пацијената прешао сам 30 одсто, на овој новој 10 одсто и то као приоритетни пацијент са дијагнозом гонартоза оба колена. Како ли тек пролазе пацијенти који нису приоритетни? Данас ми је било више и мука да уопште улазим на листу да видим који сам по реду. Имам сликане све те листе. Много њих који су касније били пријављени већ су оперисани и ходају а ја нисам био те среће. Немам одговарајућа познанства и финансије које би ме лансирале на врх листе иако сам радио 40 година и за све то време ми је од дохотка издвајано за здравствено осигурање. Рецимо, ако погледате пријављене из 2025., неко ко је пријављен у јулу биће оперисан за 15, 20 дана – по ком критеријуму? Не жалим се ја што ће он бити, него што ја нема шансе у скорије време да будем оперисан“, наводи Стојановић. Све му ово, како каже, личи на корупцију.
„Просечно се чека три године, иако ми је усмено ортопед саопштио „биће за једно годину дана“, што нема благе везе. Мислим, можда је и могло за годину дана, али на неки други начин“, каже Милан Стојановић.
Због листи чекања обраћао се три пута Кабинету председника Србије, улагао приговор на листу, указивао на неправилности Министарству здравља дописом од 24. децембра прошле године, али одговоре није добио. Чак је, каже он, у домену фантастике и доћи до информације преко телефона у Министарству здравља који нон стоп звони и на који се нико не јавља.
„Писао сам молбе РФЗО да ми одобре преусмерење у УКЦ Ниш јер тамо не постоје листе чекања. Три пута су ме одбијали из само њима знаних разлога иако имам сву потребну медицинску документацију. Они су мешетари са том листом и то је разлог што одбијају. Био сам и у Нишу да се распитам, где су ми рекли „морате само да добијете из ваше матичне филијале оверу и специјалистички преглед као доказ“. То сам урадио, предао – одбили су ме. Појашњење у првом моменту је било да је погрешан упут, јер ми је лекар опште праксе дао упут за специјалистички преглед, а они то не шаљу на специјалистичке прегледе. Сутрадан сам им однео упут за стационарно лечење као што и треба, а онда су објаснили да ја прво морам да се скинем са листе на Бањици па да они разматрају. Питао сам „па добро, није мени проблем да се тамо скинем са листе, хоћете ли ми онда одобрити Ниш“? Рекли су – „па то нико не зна“. Значи ако платим, буквално тако у преводу. А по закону, колико сам упознат јер ме је мука натерала, они су дужни по службеној дужности да ако одобре преусмерење пацијенту за другу болницу сами га скину са листе чекања у оној болници на чијем списку је био, а не ја да идем по канцеларијама тамо да јурим, да молим у овом стању у ком сам. Највише ми је криво што се грађанину ове земље онемогућава слање у Ниш, где нема листе и то се нигде не помиње“, наводи Стојановић.
Закључује да му се овако ускраћују основна права на адекватно лечење у разумном року, што му је као грађанину Србије законом загарантовано.
