Опет је дан аутобуског десанта на Нови Београд. Ове суботе (21. март) ће колоне аутобуса бити паркиране у тракама широких булевара око Арене, онде где је и заустављање строго забрањено, осим кад је митинг Српске напредне странке.
Тада саобраћајни полицајци слежу раменима и кажу да је „јављено“ да тако мора.
Ствар се не може отети малој иронији – баш режим Александра Вучића и његови гебелсовски папагаји у свакој прилици и свему хоће да прикаче придев „блокадерски“.
А баш они, недавним „шетњама против блокада“ којих нема – блокирају улице. Исто као и сада аутобусима.
Народ по квотама
Људи који изађу из аутобуса деле се на оне који зазиру од новинара и простодушне, причљиве. Ови други могу бити пензионери који обожавају председника, а одлазак на митинг виде као ретку прилику за бесплатну екскурзију и дружење.
Чешће су пак спаковани по „квотама“ и натерани да тамо буду. Током година, многи су овом репортеру причали какве су претње добијали у јавним предузећима где раде, у школама и болницама. На списковима су и социјални случајеви, који се боје да не изгубе цркавицу што примају.
Штавише, „Време“ је прво јавило да напредњаци спремају митинге у Арени и Врању (24. март). Како смо знали? Тако што нам је много извора из јавних предузећа дојавило да се праве спискови за присилан одлазак на скупове за те дане.
Али, како се код напредњака пропаганда свела на просто извртање света наглавачке – за нешто боље од тога више немају креативности нити живаца – тако је председник Вучић и сада изјавио: „Позивам грађане да не дође нико ко не жели. Ко год не жели да дође, ко Бога вас молим, немојте да дођете. То је ваша слободна воља.“
Па још: „Мене нико није могао да натера да будем за блокадерске странке. Они ће да вас терају, да вас лустрирају. Ја нудим план и програм.“
Кога Вучић лаже
Дакле, „блокадери“ би некога терали, лустрирали, вешали и гонили у хладни Дунав. А он, Вучић, нуди план „Србија 2030“ што звучи као претња да ће на власти, по сваку цену, остати још десетак година.
Виц је у томе што председник, тврдећи да је улазак у аутобус „слободна воља“, нема кога да слаже. Његови противници и критичари знају да то није истина, а његове номиналне присташе знају још боље – та они су у аутобусе корбачем утерани.
Уосталом, чему уопште режирани долазак у главни град? Зар нема моћна Српска напредна странка барем тих двадесетак хиљада да напуне Арену међу 367.000 гласача у Београду, који су последњи пут гласали за њу? Где су им ти људи?
Озбиљна логистика
Аутобуски десант је, истина, озбиљан логистички подухват што није без значаја. Ваља довести преко 30.000 људи јер, према проценама, око 20 одсто њих дезертира, разлегне се по кафићима, продавницама и ливадама Новог Београда и чека да дође време повратка.
До квоте дезертера – који радо причају са репортерима – дошао је Архив јавних скупова још 2019. године, када је Вучић довео руског председника Владимира Путина. Тада је пред Храмом Светог Саве било тридесетак хиљада људи, док је још десетак хиљада остало на Славији испред великог видео-зида.
„Али тада сам нашао неочекиван колатерални податак“, испричао је једном за „Време“ Александар Губаш из Архива. „Вучић је тада дотерао више људи у Београд. Неких педесетак хиљада је прошло поред нашег мерног пункта ка Славији – ишли су уканалисани, ограђени металним оградама и нису могли да утекну у бочне улице.“
Но, озбиљна логистика показује да машинерија и даље ради. Једино она може наћи толико аутобуса и наредити да се паркирају посред новобеоградских булевара.
Чему то све служи
Према сазнањима „Времена“, скуп ове суботе у Арени би могао бити приказ тобожње акламативне подршке народа и свих слојева. Копирају се баш оне групе које су се истакле у подршци студентима – тако ће Вучић, осим „омладине“, имати и своје „бајкере“ и „ратне ветеране“.
Цео тај циркус баш сада дугује се изборима у десет махом малених места идућег викенда (29. март). У нормалној земљи, избори у рецимо Кули били би избори у Кули и не би занимали много некога из Новог Сада или Ниша.
Овде је сам режим својим понашањем, асфалт-кампањама и притисцима подигао улог јер не жели да поштено препусти власт ни у једној месној заједници.
И ту стижемо до поента масовних аутобуских скупова. Она је мање у томе да се ободри сопствено бирачко тело, поготово не у томе да се представљају „програми и планови“. Поента је да се покаже да нема малих утакмица.
Кад председник Вучић све тако озбиљно схвата, кад се мора на митинг у Београд јер су избори у Севојну и Бајиној Башти, онда и партија и чланство по дубини имају пригрлити борбу као да им је последња.
Коме случајно није јасно, ту је плашење – ако дођу ти „блокадери“, има да лустрирају, вешају и гањају до вирова Дунава и Мораве. Испада да је боље код напредњака ући у аутобус, појести ланч-пакет, па макар после и дезертирати са митинга и избећи дежа ви док Вучић прича исте приче.
