Pročitaj mi članakUsudio se do nedavno kralj Juga svoje proklete avlije da poseti okoliš Niša i ohrabrio se da poruči da će tom gradu biti potrebno još njegovih trideset godina vlasti sa dostigne Beograd i Novi Sad.
Hrabro je u ranim jutarnjim satima ušao kao prva mušterija da daleko pre svitanja uživa u mirisu vrućih tepsija bureka. Posle nacionalnog doručka ušetao je u banjski prigradski autobus i hrabro poručio režimskim uspavanim novinarima:
„Naglasite moju odlučnost i hrabrost i tercirajte Ani Brnabić da se oglasi o hrabrosti i neustrašivosti svoga šefa.“
Ana, velika tuga naših dana, je odmah reagovala sa sva četiri pištolja.
Mahao je Vučić svojima, pa i onima najbližim njemu, Vesiću, Tomi Moni, Selakoviću, Vasiću, Jelači i co, koji sve više, preko pasa tonu u živo blato i nadaju se pomilovanju. Da, takvo pomilovanje možda stigne, ali da li je ono kompatibilno sa nastavkom života u Srbiji posle Vučića i njegovih za beg spremnih 40 hajduka?
Teško je sada poverovati da je sve „Predsednikove ljude“ uhvatilo pileće slepilo i da su se pozdravili sa mozgom u nadi da će se njihovo proleće vratiti. Neće.
Doći će vrelo, toplo leto, mešanje karata i dolazak demokratskog špila. Neće im više biti važno da li je kuglica na ruletu pala na crno ili crveno. Na njihovom talonu, sem crveno-crne političke čoje nema drugih boja. Za njih nema ni one druge igre, „ne ljuti se čoveče“, već su nas sve dobro naljutili. Može im dobro doći šah, ali u sledećem koraku/fazi, kada nadležni pročitaju važne papire u ime naroda.
Kruni se crno-crveni svet kao nekada, uz nadu da više nikada neće promiliti nos, a povratak bude nemoguća misija – ne u holivudskom žanru, već u životnom i realnom. Mnogo smo ovog naprednjačkog jada izdržali i jada njihovih koalicionih partnera, da bi dozvolili novi nastavak bede. Nikad više, nedragi, loši, ružni i zli.
Neka vas dolazeći vetrovi istorije odnesu na smetlište i ne vidimo se više. Pri tome nećemo žmuriti, držaćemo oči širom otvorene. Džaba vam bila kukavička šetnja po Nišu, ili još za kratko, po predgrađima nekog drugog grada. Mada vam ne bih savetovao ovakve jutarnje burek-šetnje u Novom Sadu, Užicu, mom Kraljevu ili bilo gde, naravno i u Kovačici. Vaše maske su pale, ostale su prazne i bezbroj puta izgovorene laži.
Oni koji se još uvek drže za sinjel svoga vođe imaće tvrd doskok. Ali verovatno im je teško da u ove sitne sate traže izlaz. Vreme su im pojeli skakavci.
