По паду слободе Србија је на петом месту према извештају Фридом хауса, а ово „почасно“ место дели са Бугарском, САД-ом, Обалом Слоноваче, Непалом, Нигеријом.
Ове године наша држава је изгубила три поена након што су, како је наведено, антивладини протести наишли на прекомерну силу полиције и насиље присталица владајуће странке. У извештају је, између осталог, посебно указано и на дигитални надзор који је чешће резултирао већим ограничењима личног изражавања, што се обично догађало у слабијим демократијама.
Поред полицијске бруталности, као посебан пробем се издваја и то што су обавештајне службе наводно распоредиле разне шпијунске производе за надзор новинара, актера цивилног друштва и организатора протеста.
У извештају је као пример наведено да су најмање десетине, а можда и стотине личних уређаја били циљани јединственим шпијунским алатом „НовиСпy“, али да тачан број није познат, с обзиром на то да су га власти тајно инсталирале током хапшења, притварања и полицијских испитивања.
Иако овај пад вероватно није изненађујућ, узевши у обзир догађаје из претходне године – гажење студената по улици, нападе на новинаре, привођење политичких неистомишљеника – поставља се питање да ли наредне године постоји икаква могућност да Србија не буде поново у паду слободе, односно, да се у овом аспекту побољша.
Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове, каже за Данас да пад од три поена који бележи Фридом Хаус не делује као упозорење, већ као веран одраз стварности у којој грађани Србије већ годинама живе.
„Таква оцена није изненађење, већ наставак дугог тренда, и могла је изненадити само оне који то не желе да виде или свесно затварају очи. У последњих годину и по дана протеста видели смо огољену реакцију система на свако неслагање. Полиција није деловала као сервис грађана, већ као продужена рука политике, од прекомерне употребе силе на демонстрацијама до селективног привођења“, указује Бешири.
Сматра да су тужилаштво и судови пратили исти образац: брза и оштра реакција према студентима, активистима и опозиционим актерима, док у случајевима који воде ка ситним деликвантима из редова „ћација“ или ка врху власти влада тишина или бескрајно развлачење поступака.
„То није владавина права, то је управљање правдом. Погледајмо случај Бањске. Терористички напад на северу Косова, умешаност људи блиских власти, и име Милан Радоичић које се појављује као централна фигура. И шта смо добили? Политичке изјаве, али не и институционални расплет. Нема озбиљне одговорности, нема транспарентног поступка који би вратио минимум поверења. То је образац: када је криза велика, институције нестају“, подсећа Бешири.
Наводи да слично важи и за рад адвоката Чедомира Стојковића, који је због својих ставова и деловања постао мета континуираних притисака и кампања, док „чами“ већ месец дана у притвору иза решетака звог наводног угрожавања уставног поретка посредством свог Јутјуб канала, док је с друге стране Радоичић провео један дан у притвору.
„То се зове контролисано правосуђе. Уместо заштите слободе изражавања, имамо таргетирање, и то не само појединаца, већ читавог цивилног сектора. Активисти, организације за људска права, истраживачки новинари, сви су у режимским медијима представљени као страни плаћеници или непријатељи државе. То није политичка дебата, то је систематско блаћење“, указује.
Бешири оцењује да медији у томе играју кључну улогу – кампање против критичара нису инциденти, већ уређивачка политика, а када се томе дода економски притисак и контрола оглашавања, добијате простор у којем је слобода говора формална, али не и стварна.
„Истовремено, држава улаже огромне ресурсе у пројекте попут ЕXПО 2027, док се паралелно појављују озбиљне оптужбе о експлоатацији радника. Случајеви кинеских компанија у Зрењанину, где су радници живели и радили у условима који су описивани као модерни облик ропства, нису довели до системских промена. Напротив, реакције су биле споре и често релативизујуће. То говори о приоритетима: имиџ пре права“, наводи Бешири.
Истиче да се слобода окупљања додатно сужава кроз административне баријере, забране и сталне притиске.
„Протест више није само израз политичког става, већ носи правни, физички и егзистенцијални ризик. Када грађани морају да вагају да ли ће због изласка на улицу сносити последице по посао, као у случају државне компаније Аир Сербиа која јавно таргетира бивше запослене, или по личну безбедност, јасно је да говоримо о озбиљном демократском дефициту. Зато пад није изненађење. Ако ишта, делује као конзервативна процена. Јер проблем није у једној афери, једном инциденту или једној години. Проблем је што се репресија нормализује, а институције се користе селективно, против слабијих, уз заштиту моћних. Очекивати побољшање без промене тог обрасца било би наивно. Ово није тренутна криза. Ово је злочиначки модел управљања“, закључује.
Зоран Гавриловић, извршни директор БИРОДИ каже да је у Србији успостављен систем лицне власти, који се легитимисе преко индустрије популизма, а структурално одрзава заробљавањем дрзаве и друства путем корупције.
„Без темељите промене у области изврсне власти и законодавне власти било каква промена није могуца на ФХ листи. Пад је истоветан и на другим листама као сто је Транспаренцy Интетнатионал и Wорлд Пројецт фор Јустице“, увиђа.
Подсетимо, у извештају организације Фридом хаус о слободи интернета, који је објављен у новембру прошле године, Србија је означена као делимично слободна земља, што представља пад у односу на прошлу годину, када је била у категорији слободних земаља. До промене статуса, односно смањења слободе интернета у Србији, довео је одговор власти на вишемесечне протесте предвођене студентима, наводи Фридом хаус у извештају „Слобода на интернету 2025: Неизвесна будућност за глобалну мрежу“.
