Прочитај ми чланакДа измене закона служе Александру Вучићу као жетон за цењкање са Европом, грађанима, опозицијом, да избори неће бити ове већ следеће године, да ће председник онда „предложити“ прелазну владу, али и да у неком моменту планира да оде из Србије – те да се управо зато плаши масовне репресије над становништвом, уверен је историчар и политички аналитичар Драгомир Анђелковић.
Свестан да се већина људи, па и унутар система, охрабрила, Александар Вучић сада мења систем, каже Драгомир Анђелковић за Н1.
Лојалисте и полулојалисте заменио је људима који знају да ће, ако он падне, завршити у затвору, додао је Анђелковић.
„И пре него што је он покренуо разне квази-реформе, тј. антиреформе, он је већ показао да његови лојалисти у полицији и не пружају асистенцију. Тужилац нешто покрене, али се суочи са игнорисањем од стране полиције. То је једна врста полудржавног удара“, додао је он.
Вучић је успео да промени механизме силе и да паралелно функционише, да се не обазире на чињеницу да је већина грађана против њега.
„Он сада влада на основу страха људи да ће применити репресију. Али није њему баш лако да примени масовну репресију. Једна је ствар када је под ударом један човек, петоро или 20 људи, али кад би нам се поновио 15. март – овај пут са неким јасним, профилисаним вођством – Вучић би био у великом страху, јер његови механизми силе су лешинарски. Да ли су они спремни да масовно примене репресију и да иду до краја? То је велико питање. Друго, Вучић ипак размишља да у неком моменту оде из Србије. Ако ‘озбиљније’ пролије крв, многа ће му врата бити затворена, а његов капитал вероватно није у Северној Кореји“, рекао је он.
Уверен је да са „реформама“ правосуђа Вучић подиже улоге, да би се у неком моменту цењкао – са грађанима, политичарима, студнетима…
Такође мисли да ће избори бити 2027. године.
„‘Сетиће се’ он прелазне Владе. Он ће то да ‘предложи’, да би имао једну врсту меког постепеног одласка са својом интересном заједницом, уз неке гаранције“, казао је.
Анђелковић сматра да Вучић није ираниционалан, колико год био фасциниран Титом и желео да влада доживотно.
„Он се понекад понаша психолошки упадљиво, али зна шта може, шта не може. Он сада диже улоге. Нема диктатуре без неких спољњих леђа. Због ситуације у свету, сада је ослобођен мешања великих сила и он чека да види шта ће бити на међународном плану“, рекао је он.
Уместо Белорусије, Анђелковић сматра да је боље поређење са Јерменијом и побуном која је настала када је Серж Саргсјан покушао да пређе са места председника на место премијера.
„Сваки протест је пре тога разбио. Одједном те ноћи долази до такве бујице на улицама, да то не може да се замисли. Иста војска и полиција, која ради све што је он наредио, неће да иде на толики народ, јер схвата да је јако опасно и за њих. Тако да, Вучић зна да тај тренутак – кад буде покушао да пређе тек тако на место премијера, или да промени Устав – може да буде за њега опасан, а он није храбар човек“, рекао је он.
„Нема малог диктатора на Балкану…“
Слути да би и измене закона могле да буду спин – жетон да преговара са ЕУ, да покаже лажну добру вољу.
„Свестан је да нема опстанка малог аутократе на Балкану без било нечије подршке, макар жутог светла“, додао је.
Сматра да Вучић више нема ни респектабилну мањинску подршку, а на питање како му онда успева контрола над полицијом или сви поступци са правосуђем, Анђелковић подсећа на Мануела Норијегу.
„Норијега је у Панами, четири-пет година пре него што је пао с власти, имао је подршку од девет до 10 одсто. Владао је јер имао подршку у мафији, у полицијским структурама, државној безбедности и нико споља није био спреман да га руши. Оног момента кад се споља нашао ко је вољан да га руши, нико га није бранио“, навео је историчар.
Не треба се деморалистати, поручио је.
Инсистира да је тренутна ситуација у Србији сличнија Јерменији него Белорусији, јер Александар Лукашенко ипак има извесне плусеве и један део јавности га подржава.
„Велики део истока Белорусије је уз њега, тако да је Вучић сенка Лукашенка, он може само са оним несрећним Сержом да се пореди“, додао је.
Уверен је да избори неће бити ове, већ следеће године.
„Вучић више не може да намести изборе као раније. Раније смо знали да се муља, да се петља, да се краде. Али када имате 37 одсто, навучете на 45 или 60 одсто. А када имате много мање, теже је то све урадити. Друго, поверење грађанства је на нули, а спремност да се протестна енергија обнови и те како постоји. Сад су људи мало деморалисани, али замислите ту ноћ где он каже ‘победио сам на изборима’ – па то је експлозија широм Србије. И он зна да то можда не може да исконтролише. Можда може. Мислим да ће он пробати да нам прича у изборима и да то помера, помера, помера све до 2027. године. А тада ће вероватно да нађе неке своје играче у опозицији, у неком делу друштвеног спектра, да понуди неку нову прелазну владу… Видећемо да ли ће код страних сила то моћи“, закључио је.
