Прочитај ми чланакИзјава Александра Вучића да ће се „врло брзо“ променити закони о тужилаштвима, уз поруку да га „не интересује шта ко има да каже против тога“, представља отворено признање политичке намере да се правосуђе стави под директну контролу извршне власти. То више није ни прикривени притисак, већ јавно саопштавање силе.
Оптужбе које је председник упутио на рачун Јавног тужилаштва за организовани криминал, називајући његове запослене „боговима“ који „руше суверене државе“, класичан су пример дискредитације институције која се усудила да покрене поступке у политички осетљивим предметима. Уместо да о евентуалним злоупотребама одлучују надлежни органи и судови, Вучић преузима улогу тужиоца, судије и законодавца у једном лицу.
Посебно је опасна логика по којој ће се закони мењати зато што је тужилаштво „додирнуло“ људе за које власт тврди да су невини. У правној држави, невиност се утврђује на суду, а не у Дневнику РТС-а. Овде, међутим, сведочимо покушају да се закони прилагоде конкретним случајевима и конкретним интересима.
Приче о „коčницама и равнотежи“ звуче празно у тренутку када се јавно најављује да критике нису релевантне. Праве коčнице и равнотежа подразумевају независно тужилаштво, а не тужилаштво које ће бити „додирљиво“ онда када се замери власти.
Истовремено, Вучић наставља да користи тему Генералштаба као политичко оружје, представљајући противљење грађана и стручне јавности као „антидржавну и антинародну политику“. По тој логици, држава је једнако власт, а народ су они који аплаудирају пројектима договореним иза затворених врата.
Најава да Србија неће учествовати на самиту ЕУ–Западни Балкан, уз истовремено понављање да „европски пут остаје стратешко опредељење“, још је један пример двоструког говора: према унутра – сукоб и демонстрација снаге, према споља – уверавање да ће све остати под контролом.
Ова изјава није порука о реформи, већ сигнал да власт улази у фазу отвореног обрачуна са институцијама које јој више нису послушне. Када председник каже да га „не интересује шта ко мисли“, он у ствари поручује да га не интересују ни Устав, ни подела власти, ни јавност – већ искључиво очување сопствене моћи.
