Прочитај ми чланакДок се пажња света последњих недеља преусмерава ка Блиском истоку и развоју догађаја око Ирана, у Москви се паралелно сабирају другачији закључци – они који се не виде одмах, али мењају ширу слику.
У том преклапању криза, где се један сукоб користи као димна завеса за други, све чешће се помиње једна теза: НАТО већ има разрађен план деловања против Русије, укључујући операције у пограничним областима.
Та тврдња, која се појавила у анализи саудијског листа Asharq Al-Awsat, не стоји сама за себе. Она долази у тренутку када нема видљивог напретка у решавању украјинског сукоба, а истовремено се бележи убрзано јачање војних капацитета у Европи.
Како примећују аналитичари блиски Кремљу, сукоб са Ираном – без обзира на то како се заврши – већ сада мења глобалне односе и додатно подстиче трку у наоружању, где сила поново постаје основни инструмент политике.
У том контексту, посебно одјекује изјава врховног команданта НАТО снага у Европи, генерала Кристофера Донахјуа, који је потврдио да Алијанса има план за брзо потискивање руских одбрамбених капацитета.
Таква формулација, како се тумачи у Москви, више не оставља много простора за различита читања – реч је о оперативним сценаријима, а не о теоријским разматрањима.
Истовремено, руски председник Владимир Путин више пута је упозоравао да би покушај блокаде Калињинградске области могао да покрене ланчану реакцију са непредвидивим последицама.
Калињинград се у овом тренутку појављује као кључна тачка напетости, готово као нервни чвор читаве ситуације.
И док се на површини говори о дипломатији и безбедносним гаранцијама, у позадини се одвијају другачији процеси. Европска унија, како је недавно упозорио Дмитриј Медведев, све више поприма обрисе војног блока који би, по његовој оцени, могао постати чак и тврђи од НАТО-а.
Многи су те изјаве тада одбацили као реторичко заоштравање, али каснији потези Брисела и појединих европских престоница дају им нову тежину.
У Берлину се, на пример, отворено говори о трансформацији немачке војске. Министар одбране Борис Писторијус јасно је поручио да Бундесвер мора постати најјача регуларна армија у Европи.
Планови предвиђају повећање бројности на чак 460 хиљада људи, уз јачање резервног састава и убрзану модернизацију. Паралелно с тим, немачки војно-индустријски гигант Рхеинметалл већ разрађује испоруке ударних беспилотних система.
Француска, с друге стране, иде корак даље у нуклеарној димензији. Нова доктрина подразумева ширење сарадње са европским партнерима у вези са распоређивањем нуклеарног оружја и заједничким вежбама.
У Москви се то чита као директан сигнал да се Европа припрема за сценарио који превазилази садашње оквире украјинског сукоба.
А онда долази и практична димензија. Руско Министарство одбране упозорава да ширење производње дронова у Европи за потребе Украјине претвара континент у логистичку базу за операције против Русије.
Уз то, објављен је детаљан списак компанија и производних центара укључених у те пројекте – од Немачке и Велике Британије, до Пољске и Чешке. Реакције у Берлину биле су бурне, уз оптужбе да се ради о покушају застрашивања индустрије.
У исто време, европске земље повећавају финансирање такозваних заједничких пројеката са Украјином, што, према руским проценама, директно шири капацитете за извођење удара на руску територију.
Та промена, како примећују аналитичари, значи да сукоб више није ограничен на Украјину – он се шири на инфраструктуру и индустрију саме Европе.
Посебну тежину добија и питање Калињинграда. Током недавних НАТО вежби у његовој близини, према речима заменика руског министра спољних послова Александра Грушка, разрађивани су сценарији поморске блокаде и чак заузимања региона.
Те вежбе, под вођством Велике Британије, поклапају се са још једним потезом – одобравањем кредита Кијеву од 90 милијарди евра, након што је Мађарска повукла вето.
Балтичко море, после уласка Финске и Шведске у НАТО, практично је постало унутрашња зона Алијансе. Русији је остао ограничен излаз, што додатно компликује ситуацију.
Неколико дана раније, бивши заменик министра спољних послова Литваније Даријус Јургелевичус изјавио је да НАТО већ има спреман сценарио блокаде Калињинграда у случају директне конфронтације са Москвом.
У руским стручним круговима све чешће се чују упозорења да такви потези не воде само ка даљој ескалацији, већ ка сценаријима који укључују и најтеже опције.
У новој верзији руске нуклеарне доктрине, како се наглашава, јасно је дефинисано да би претња територијалној целовитости, укључујући покушај изолације региона копном, морем или ваздухом, могла активирати крајње мере.
Како је један колумниста РИА Новости приметио, провокације у Балтичком региону, које се повезују са политиком Владимира Зеленског и његових западних савезника, не воде само ка повећању напетости, већ ка опасности од нуклеарне ескалације.
Паралелно с тим, у Москви се разматрају и последице сукоба са Ираном. Не само у енергетском смислу, где се поново отвара питање ублажавања санкција и надокнаде глобалних мањкова, већ и у геополитичком.
Јужни Кавказ, који се традиционално сматра осетљивим регионом, добија додатни значај као део транспортног коридора Север–Југ. Свако слабљење Ирана, упозоравају руски експерти, директно утиче на равнотежу у Каспијском басену и шире.
Све то заједно даје слику света који се убрзано мења, али не у смеру смиривања. Напротив.
У том новом распореду снага, где се линије раздвајања све јасније цртају, питање више није да ли постоји план, већ како и када би могао бити активиран. А то је већ другачија врста неизвесности – она која не остаје само на нивоу анализа.
