Прочитај ми чланакОд почетка 2024. чак 379 лекара узело је сертификат о “добром гласу” који им омогућава запослење у иностранству, а у последњих 10 година њих чак 6.000 добило је овај документ. Домови здравља широм Србије, за то време, све више вапе за специјалистма, који углавном раде као спољни сарадници и долазе на позив, док пацијенти недељама или месецима чекају на прегледе. Упркос очигледном проблему, председник државе АлександарВучић, као и министар здравља Златибор Лончар, хвале се “лекарима повратницима”, које нико, осим њих, не види.
У великим градовима наше земље, а нарочито у унутрашњости, домови здравља, последњих година служе пре свега за узимање упута, јер специјалиста има још само у траговима.
Пацијенти домова здравља Стари град, Палилула, Врачар, Вождовац, Нови Београд и других, упорно се жале да чекају прегледе код очног лекара, да нема интерниста, психијатара, гинеколога, педијатара…
У унутрашњости је ситуација још тежа.
Недавно су се грађани Инђије жалили да имају само једног гинеколога који ради четири сата дневно, а да у лабораторији нема никога ко би им извадио крв.
Међутим, директор тврди супротно, али опет признаје да је кадрове тешко наћи и да многи специјалисти, у свим примарним здравственим установама, долазе “на позив”, тачније раде као спољни сарадници.
Специјалисти долазе на позив
“Није тачно да имамо једног гинеколога. И ја сам по струци гинеколог и кад је гужва, а нема довољно колега, укључим се у прегледе и администрацију. Имамо поред мене још три гинеколога. Има међутим и жена које се сете једном у пет година да дођу на систематски, па ако одмах не добију преглед, праве драму”, каже за Нова.рс др Драган Ђорђевић, директор Дома здравља Инђија.
Он, међутим, истиче да овај дом здравља има чак 13 људи на специјализацији.
“Не знамо да ли ће се они вратити код нас. Ако би се вратили, имали бисмо све службе покривене, али то никад не знате, немају ту обавезу, нажалост. Имамо сад дерматолога, неуролога, три радиолога, два офталмолога, али они долазе као спољни сарадници. Сви пацијенти, увек буду примљени и прегледани, никога не враћамо, али нису сви специјалисти ту сваки дан. Имамо 12 спољних сарадника, а њих је тешко пронаћи, па морамо да се сналазимо”.
Систем одавно не препознаје поједине специјалистичке службе у домовима здравља.
“Некада смо имали хирурга, уролога, хематолога, кардиолога, психијатра, али систем их више не препознаје, тога више нема у примарним установама. Кадрови су свуда и увек проблем, ипак, ми се сналазимо са спољним сарадницима сасвим добро за сада”, уверава нас др Ђорђевић.
Додатни новац и стан за лекаре у селу
Наиме, о кадровском стању у домовима здравља можда најбоље говори податак да су из Општине Бачке Паланке најавили да ће у 2025. години обезбедити чак 30.000 динара месечног додатка на плату, лекарима који желе да раде у сеоским амбулантама, док ће медицинске сестре-техничари добијати стимулацију од 20.000 динара месечно.
Општина у сарадњи са Домом здравља „др Младен Стојановић“, лекарима обезбеђују и кадровске станове, односно плаћени стан, док је за оне који путују из Новог Сада обезбеђен и превоз од аутобуске станице у Бачкој Паланци до сеоских амбуланти.
Па иако здравствене власти упорно истичу како се нове болнице граде, а старе реновирају и опремају, у њима је све мање особља, јер лекара – повратника у односу на лекаре – исељенике – је забрињавајуће мало.
“У Србији је од почетка 2024. чак 379 лекара узело сертификат о ‘добром гласу’ који им омогућава запослење у иностранству. То значи да је у последњих 10 година укупно 6.000 лекара добило овај документ и отишло”, каже за Нова.рс др Горица Ђокић, председница Синдиката лекара и фармацеута Србије.
У сезони вируса педијатрима је најтеже
“У периодима када владају и стомачни и респираторни вируси, грип, ковид, алергије, у једној смени буде 40 и 50 малишана, а то је заиста страшно. Немамо довољно времена за сваки преглед, требало би да издвојимо бар 20 минута до пола сата по детету, али када су велике гужве то је неизводљиво, па једва да имамо и 10 минута за пацијента, јер нас је мало”, рекла је за наш портал др Милена Ђорђевић, педијатар у једном београдском дому здравља.
Подсетимо, министар здравља Златибор Лончар је пре два дана изјавио како се у Србију током једне недеље вратило чак 16 лекара из иностранства.
“Грађанима Србије бих поручио да је дошао тај дан, дошла је та година да ми у истој недељи имамо запошљавање наших најбољих дипломаца, скраћење листи чекања, истовремено враћамо наше људе из иностранства”, рекао је он, не обазирући се на чињеницу да стотине лекара годишње одлази, а свега пар десетина се врати.
Такође, председник Александар Вучић изјавио је средином децембра ове године, да се много лекара враћа у Србију и поручио да има план и програм за привлачење наших људи из дијаспоре, који ће, како је тада најавио, ускоро представити.
Александар Вучић присуствовао је свечаном пријему поводом доделе уговора о раду најбољим дипломцима медицинских факултета и средњих медицинских школа Фото:Александар Барда/ФоНет
Подсећамо и да у здравственим установама у Србији, према последњим статистикама, један лекар у просеку лечи готово 400 људи, док у ЕУ један доктор прегледа око 250 пацијената.
“На 100.000 становника у Србији имамо 283 лекара, што је знатно испод просека у односу на земље Европске уније, где на тај број људи постоји најмање 400 лекара”, изјавила је др Ђокић.
Наиме, резултати истраживања Републичког завода за статистику (РЗС), из 2023. године, показују да је у нашој земљи, однос лекара и пацијената у просеку један према 339.
