Богојављање спада у један од највећих хришћанских празника, па сходно томе, развили су се многи народни обичаји везани како за сам тај дан, тако и за ноћ између Крстовдана и Богојављења.

Богојављење је један од петнаест највећих хришћанских празника, који представља објављивање Богочовека и увођење Христа у месијанску мисију. Тога дана се, после крштења Исуса Христа у реци Јордан, које је обавио Јован Крститељ, Свети Дух у виду голуба спустио на раме Исусово и зачуо се глас Бога Оца с Неба. Тако се Бог јавио у три личности: Оца, Сина и Светог Духа.

Богојављенска водица се увек пије у три гутљаја и при том се изговарају ове речи: У име Оца (уз први гутљај), и Сина (уз други гутљај) и Светога Духа (уз трећи гутљај).

Срби посебно верују у лековитост богојављенске водице која се из цркве носи кући и чува као чудотворна света течност. Пије се током целе године ради исцељења и заштите од свих болести, очишћења од злих страсти и ради опроштаја грехова, очишћења душе и тела.

Обичаји на Богојављење спадају у најлепше народне обичаје који и данас живе. Верници се, на Богојављење, поздрављају речима „Христос се јави“ или „Бог се јави“, а отпоздрављају са „Ваистину се јави“!

У поноћ 19. јануара, отварају се небеса и појављује се Бог и испуњава жеље оном ко, тај тренутак, сачека будан. Срби традиционално обележавају овај велики хришћански празник.

Обичај је негде да старије жене на Богојављење воде рачуна о временским приликама и тако предсказују каква ће година бити. Ако, рецимо, тај дан буде мраза и снега, верује се да ће година бити родна, а ведро време најављује сушну годину.

Зарад бољег здравља у реци се ритуално изводило купање пред само свануће на Богојављење. Овај ритуал могли су да изводе искључиво здрави људи. У реку се баца Часни Крст, а младићи се такмиче који ће први да стигне до њега. За оног младића који први доплива до њега верује се да ће имати среће током целе године.