Vučićeva priča u kojoj je intervenisao da se izvesni čovek zaposli u državnom sektoru, na mestu sa platom pd 5.000 evra, ali da ga je on posle razočarao jer je izašao na studentski protest, izazvala je različite reakcije u javnosti.
Опозиционе странке упозориле су да је председник на јавном сервису, у свом обраћању, фактички признао кршење закона, и нормализовао страначко и запошљавање преко везе, за које очекује лојалност.
Сагласили су се саговорници Данаса и да се тако нешто није чуло из уста иједног високог функционера било које земље, те да је том изјавом Вучић осликао природу режима који је сам створио.
Правници са којима смо разговарали кажу да је сама прича, за коју не знамо ни да ли је истинита, суштински пуна непознаница, али да би теоретски, председников поступак, који је, како је сам обзнанио, завршио уз помоћ тадашњег премијера Милоша Вучевића, могао да садржи елементе трговине утицајем, те да би се, опет у теорији, тиме могло бавити Више тужилаштво у Београду, коруптивно одељење, у чијој је то надлежности.
Али исто тако, напомињу да је институт имунитета који штити високи функционери зид,преко кога је тешко прећ, јер су прекомпликоване процедуре за скидање имунитета за кривичну одговорност, и да је управо то разлог зашто се такве изјаве олако и дају. У случајевима оваквих прича, за које не знамо ни да ли су истините, ни који су детаљи, било би готово бесмислено и покушавати, поред много већих кривичних дела за која би носиоци овог режима требало да одговарају.
Ипак, не треба изоставити ни чињеницу да овакве приче више говоре о читавом систему корупције, непотизнам запошљавања преко везе.
Уосталом, ова председникова прича, могла би да се сврста у једну од многих популистичких порука упућених или гласачима, или коалиционим партнерима, а овог пута, по свему судећи, опомена онима који муд дугују лојалност због привилегија које им је обезбедио, и то у тренутку када су, чини се, и многи од њих почели да му окрећу леђа.
Драгомир Анђелковић: Вучић проба да консолидује своју интересну заједницу
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић подсећа нас на стару народну изреку „Чега се паметан стиди, тиме се луд поноси“. Иако, како каже, Вучић није луд, нагашава да је бескрупулозан.
– Он више и не крије да његов систем почива на корупцији, поткупљивању, везама разних врста. Он је свестан да може да рачуна само још на интересну заједницу, нико више није уз њега због идеала и убеђења, само због користи. И сада директно поручује својој интересној заједници да ко не буде уз њега, или ко размишља да тражи мост да пређе на неку другу страну, сносиће последице. Неће имати тих 5.000, 50.000 или милиона. Наравно, колико год мислим да је та прича срамна, да се преко везе и то председника Републике неко преко везе запошљава у Агенцији или на сличном месту, та прича ипак не одражава истину.
Он додаје да су студенти својим устанком учинили велику ствар, „да Вучићев систем преваре буде потпуно разголићен“.
– Мада се више ни он не прави да је то другачији систем и говори отворено о свему. Тако да овакве ствари су за њега важне јер проба да консолидује своју интересну заједницу, али истовремено и опасне, јер многи људи који имају неку, али много мању корист од њега, сада ће се запитати колико и како се дели плен, а они остају по страни, сматра Анђелковић.
Притом додаје да у историји наше државности није било случајева да председник или владар отворено говори о неком моделу поткупљивања, корупције и злоупотреба, као нечему у чему је сам учествовао и нечему што је нормално.
– Он нас је довео до тога да се нешто што је крајње ненормално третира као нормално. Али да смо ми демократска земља и да рецимо медији дођу до сазнања да је председник неког запослио, подразумевало би се да да оставку, Али, ми нисмо демократска земља, закључује Анђелковић.
Божо Прелевић: У клопци је коју је сам направио
Адвокат Божо Прелевић каже да му цела прича делује као „јадиковање над својом тужном судбином“.
– Један од његових терапеутских процеса јесте:“ јадан ја, жртва сам Срба“, зато вози аутобус, једе паризер, не спава, па ето и прешао га је тај ког је запослиио. Дакле, грађани су незахвални, а он чини велика дела и жртвује се за њих, објашњава Прелевић матрицу понашања..
– Е сад, да ли стварно постоји неко кога је он тако запослио, да ли је противзаконито да он ургира, то је питање од статута до статута. Ја мислим да се обично распише конкурс и да ту победи најбољи. Али ми имамо постављање председника УО Народног позоришта без конкурса, без ичега. Далеко смо ми од сопствених закона. Ми смо дошли до тога да наши закони не обавезују нашу власт, примећује саговорник Данаса.
Међутим, он скреће пажњу да то није централно питање које изискује толико пажње.- Кад погледате челне људе највиших државних тела, ви видите да они нису бирани по неким квалитетима. Мислим да је последњих 13 година њихов искључиви критеријум лојалност. Сви други нису значајни. И за министре и за амбасадоре, за било које важно место није критеријум знање него лојалност, и онда добијемо људе који јесу лојални али не умеју да ураде ништа. И оно што се Вучићу враћа као бумеранг, то је да сви чекају да он уради оно што треба, и онда се он чак и љути, па каже, „јел могуће да нико не може ништа док ја не урадим“ .Па да,могуће је, зато што си такве ставио на те позиције. Тако да ја мислим да је он у клопци коју је сам направио, закључује Прелевић.
Вучевић ћути
С обзиром да је председник испричао да му је у запошљавању тог извесног човека помогао тадашњи премијер а сада председник СНС Милош Вучевић, питали смо и њега да ли је ова прича истинита и да ли мисли да је тиме прекршио закон и могуће злоупотребио службени положај. Одговор, међутим, до закључења овог издања листа Данас, нисмо добили.