Pročitaj mi članakO otvorenom pitanju daljeg vojno-bezbednosnog statusa Srbije, poslednjih nedelja 2025. godine, u komandi NATO u Briselu raspravljalo se o vojno bezbednosnom stausu Srbije i o potpunoj paralizi armijskog vrha (planiranom izmenom Zakona o Vojsci Srbije). Ali, o tome kakav će profil vojske biti odlaskom ovog režima i ko će na kojoj strani biti u tom trenutku, raspravlja se i na nekim drugom mestima u Evropi i SAD, a sigurno i u Moskvi. Zašto je Vučić i po čijoj sugestiji odlučio da promeni Ustav i sebi dodeli titulu „Vrhovni komandant“, o kakvoj „modernizaciji vojske“ govori i hoće li povući poslednju kartu, da izvede na ulice oružane snage VS, saznaće se uskoro…Takva odluka, koštala bi ga znatno skuplje od mirne predaje vlasti, na koju očito nije spreman.
„Dok Srbija otkriva kineske rakete FK-3, njen zagrljaj prema autoritarnim režimima se učvršćuje, podstičući regionalnu nestabilnost i izazivajući pitanja o reakciji Evrope na geopolitičke provokacije Beograda.
Naime, početkom 2025. godine, Srbija je zvanično predstavila svoj novootvoreni sistem protivvazdušne odbrane FK-3, mada je plaćen Kini još 2021. godine. Ovo predstavlja značajnu prekretnicu u statusu navodne neutralnosti koju je Srbija formalno proglasila mada to suštinski nikada nije bila od raspada Jugoslavije…“
Ovu vest objavio je britanski vojni web magazin thegpc.uk <http://thegpc.uk/>, koji je inače u poslednjih sedam godina uredno pratio svaku kupovinu koju je Ministarstvo odbrane Srbije obavilo, što javno što van pogleda javnosti. Takođe, i svaku prodaju i isporuku.
Prvih dana decembra ove odlazeće 2025. godine, samo dva dana nakon usvajanja izmena Zakona o Vojsci Srbije, ministar odbrane Bratislav Gašić je razotkrio njegovu suštinu: Aleksandar Vučić (kao civil i diletant), odlučuje da se formira „radna grupa po smernicama vrhovnog komandanta i predsednika Republike Srbije“ (i, naravno, „Generalštaba“, setio se da kaže) te da je „formiranih više radnih grupa“ koje će o primeni tog zakona odlučivati. Zakon još pravno nije strupio na snagu, ali Gašiću to ne smeta da odmah promoviše „vrhovnog komandanta“ koji u Ustavu ne postoji.
Vučić se, naime, sprema za rat sa građanima Srbije, sprema ono poslednje što još može da se dogodi-građanski sukob u kome bi on izveo vojsku na ulice.
Ali, priča o tome kakav je ustvari vojno-bezbednosni status Vučićeve Srbije i šta je njegov paranoični režim radio dugih 13 godina na planu osposobljavanja odbrambenog štita ove centralne države Balkana, mogla bi da počne još u vreme kad je ovaj diktator neverovatnim čudom vršio dužnost ministra odbrane.
Nakon formiranja vlade (koalicija SNS-SPS-URS), jula 2012, postaje i podpredsednik Vlade zadužem za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane od 27. jula 2012. do rekonstrukcije Vlade Republike Srbije 2. septembra 2013., kad zadržava funkciju prvog potpredsednika Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije i kriminala.
Za nešto više od godinu dana na funkciji ministra odbrane, ekspresno je zadužio Srbiju za više stotina miliona dolara. Od prvog dana na toj funkciji, išao je na „službena putovanja“ navodno kako bi pronašao strateške partnere i kupce za proizvode namenske industrije.
Na tim putovanjima sklopio je ugovore sa Rusijom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), vrednim stotine miliona dolara. Tada je on lično dobio neke vrlo vredne poklone, jer Arapi znaju da cene kad se neko „otvori“ i krene da plaća. I Ministarstvo odbrane dobilo je vredne poklone „u znak prijateljstva prema Vučiću“ od UAE . Bila su tri blindirana Mercedesova džipa iz specijalne serije, praktično neuništiva, te dvadeset sanitetskih vozila iz Kine, četiri vozila tipa „Hamer“ od vlade SAD.
Sve do 2012. godine, Srbije se vodila kao „demilitarizovana zona“. Jer, nakon poraza Miloševićeve armije u ratovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije, na prostoru privremene tvorevine (Savezne republike Jugoslavije), našla se ogromna količina naoružanja svih vrsta. NATO pakt je zahtevao njegovu „redukciju“, pa se krenulo u uništavanje i onoga što je bilo zastarelo i onoga što je još moglo da traje.
Dolaskom radikalsko-naprednjačke koalicije na vlast, Aleksandar Vučić sa pozicije na kojoj se našao, dobija priliku da preuzme sve komande nad vojno-bezbednosnim i obaveštajnim sektorom, što se spajanjem nikada ranije poznate funkcije (prvi potpredsednik vlade) i uloge ministra odbrane, ubrzo i desilo.
Procene zapadnih vojnih analitičara govore da je srpski diktator već od prvih meseci na vlasti „zavukao“ ruku u državni budžet i od te 2012. pa sve do ove 2025. godine, potrošio najmanje 15 milijardi evra i dolara na kupovinu naoružanja i vojne opreme, od koje najmanje polovinu Srbiji ne treba (a jednim mnjenim, sofisticiranim delom, nema ko ni da rukuje, u nedostatku vrhunskih kadrova). U ovo nije uračunata najnovija Vučićeva „poslovna akcija“ sa državom Francuskom i „njegovim prijateljem“, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.
Ta skandalozna kupovina 12 francuskih višenamenskih aviona „Rafal“ na osnovu ugovora koji je potpisan sa francuskim proizvođačem, a koji uključuje kompletan pomoćni logistički paket, rezervne motore i druge delove, vredan je oko 3 (tri) milijarde evra.
Ali, ugovor o kome je reč ima dodatnih jedanaest tačaka o kojima javnost u Srbiji ne zna ništa ili zna vrlo malo. Neki od njih su posebno zanimljivi i mogli bi da vode u zatvor sve potpisnike i njihove incijatore, kad se bude pretresao koruptivni temelj ove „francuske veze“…
Naime, Aneks 2 Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji koji su razmenili potpredsednik vlade i ministar finansija Siniša Mali i ambasador Francuske Republike u Beogradu Pjer Košar, govori o tome da je bez ikakve procedure određenim francuskim kompanijama dat monopol da biraju koje „prioritetne projekte“ dobiti od Srbije i koliko stotina miliona će na njima zaraditi.
Posebno je dodat svemu i ugovor o kreditnom aranžmanu između Akcionarskog društva Elektromreže Srbije Beograd i Francuske agencije za razvoj koji su razmenili direktor EMS Jelena Matejić i generalni direktor AFD Remi Riju. Ovaj eksperiment kriminalne Vučićeve vlade pokazao je kako se opljačkana imovina EPS-a može za veliki novac prodati jednoj od tri vodeće evropske države. I kako taj „kupac“ ne pita za poreklo te imovine, niti za mafijaša koji je prisvojio uz nesebičnu pomoć svog kuma Aleksandra Vučića.
Ono što se ne zna ni godinu dana nakog ovog „svečanog potpisivanja“ u Parizu, to je sporazum između Vlade Srbije i međuministarskog delegata za strateško snabdevanje rudama i metalima Francuske o partnerstvu i saradnji u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičnih i strateških mineralnih sirovina koji su razmenili ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović ex Negre- Handanović i međuresorni delegat za nabavku strateških metala i minerala Benžamen Galzo.
Svemu ovome je prododata i tačka o angažovanju za procenu potencijala za razvoj civilnog nuklearnog programa u Srbiji u okviru Memoranduma o razumevanju između EDF i Vlade Srbije razmenili su ministarka Đedović Handanović i izvršni direktor grupe EDF Gzavije Irsa.
Ukratko rečeno, na onih tri milijarde evra kojima je režim srpskog diktatora platio flotu supermodernih i super-skupih „Rafala“, dolaze još najmanje novih 15 milijardi troškova koji će biti stavljen na teret srpske sirotinje, već temeljno opljačkane. Pre svega, izgradnja Beogradskog metroa, posao koji je francuska država obezbedila sa više ugovora, koštaće dve trećine te cifre.
Inače, ugovor o nabavci aviona „Rafal“ i „prateće robe i usluga“, koji su razmenili Vučićev ministar Bratislav Gašić i izvršni direktor i predsedavajući kompanije Dassault Aviation Erik Trapije, predviđa i dodatne ogromne troškove oko održavanja, servisiranja, skupih obuka i stalne kontrole tih letilica.
Ista ta Makronova vlada, jedva je dočekala da objavi (30.maja 2025) preko svoje državne novinske agencije AFP i američkog medijskog konverna AP saopštenje Ruske spoljna obaveštajne službe (SVR) o izvozu municije iz Srbije u Ukrajinu i ocenu te službe da je to „pucanj u leđa Moskvi“.
AFP je isticao u udarnim vestima da je SVR optužila kompanije iz Srbije za taj izvoz koji se obavlja „uprkos tome što je Moskva istorijska saveznica Beograda“, i navela da do toga dolazi „uprkos zvaničnoj ‘neutralnosti’ Beograda“ prema ratu u Ukrajini.
AFP je takođe objavila tada da SVR osuđuje „antiruske aktivnosti“ i navodi da je iz Srbije u Kijev poslato na stotine hiljada granata i milioni komada municije za automatsko oružje, te da je sve to obavljeno preko srpskih kompanija Jugoimport SDPR, Zenitprom, Krušik, Sofag, Rejer DTI, Sloboda i Prvi Partizan. Putinova Rusija mu, naravno, ni tada ali ni ranije nije verovala, bez obzira što ga je „car baćuška“ počastio visokim ordenom Aleksandra Nevskog, ali ga je koristila kao marionetu. I, takođe mu je prodala za veliki novac polovne helikoptere (za koje je Vojska Srbije čekala mesecima na isporuku odgovarajućih akumulatora), te starije avione tipa MIG.
Ali, ako se zna da je ovaj isti Aleksandar Vučić potpisao svaku saradnju sa NATO paktom i stavio Srbiju formalno i suštinski pod evroatlanski odbrambeni „kišobran“, mada je godinama unazad pričao laži u javnosti o vojnoj neutralnosti Srbije, zašto je pomislio da bi mogao da se igra sa Rusijom, a pre svega sa imovinom i životima 6,5 miliona građana Srbije, kao što se evroatlanska alijansa igra sa njim? Sve govori da je njegova neutaživa strast za pljačkom prevagnula, da je bila jača od svih geostrateških i ekonomskih pitanja i od svakog državnog nacionalnog interesa Srbije.
Profil manijaka kakav Aleksandar Vučić ima, bio je znanto ranije dobro proučen na mestima koja se bave globalnim pitanjima života i smrti. Samo jedan takav kompletan idiot, uveren u svoje nadprirodne moći, kao i svaki bolesno narcisiodni psihopata, mogao je da stupi u službu lihvarskih vlada, zelenaškog preduzetništva i političko-mafijaških saveza široim sveta.
Osetio je AV tu moć, dopala se njegovom uličarskom karakteru, njegovoj Eekonomiji kombinacija“, tako reći „prepozanili su se“ i on i oni koji upravljaju njime.
Ali, decenija njegove upotrebe je odavno istekla…
Prema onome čime raspolaže nadležna služba za kontrolu budžeta (koji se uredno „servisira“ iz fondova EU) u zemljama kandidatima za pridruživanje u Briselu, Vučić je, kako se tamo kaže „stvorio poslovni ambijent u vojnoj industriji Srbije koji ukazuje na stvarnu i potencijalnu korupciju velikih razmera“…Izvori MT znaju da postoje savršeno dobri dokazi za to, koji će ga izvesti na optuženičku klupu, mada je to tek jedna od njegovih kriminalnih aktivnosti koje je intenzivno sprovodio nedeljno, mesečno i godišnje…
Zato zvuči tragokomično kad se u njegovim biltenima i „glasilima“ pojavi vest kako su po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pripadnici Vojne policije uhapsili su dvojicu pripadnika Vojske Srbije i odgovorno lice privrednog društva „Energotok“ doo zbog sumnje da su u periodu do marta meseca prošle 2024. godine izvršili krivična dela u vezi sa realizacijom javne nabavke „Čišćenje, popravka i baždarenje rezervoara za lož ulje u TEP VMC Karaburma“.
Tek nekih stotinak hiljada evra zarade od ove „mučeničke“ operacije. Šta je to naspram Vučićeve pljačke i milijardi bačenih iz budžeta (na šta i zbog čega?). Biće jednog dana zanimljivo kako je Vučić lično kontrolisao i rad vojnih tužilaštava.
Poslednji takav primer (29.maja 2025) desio se kao „nastavak akcije suzbijanja korupcije“, kad je njegov MUP (Odeljenja za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije), navodno u saradnji sa pripadnicima Vojne policije, a po nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Nišu, uhapsili zamenika Vojnog pravobranioca i još dve osobe pod sumnjom da su u dužem vremenskom periodu, u parničnim postupcima pred sudovima, u svojstvu službenih lica Vojnog pravobranilaštva, postupali suprotno propisima i interesima Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Kažu dobro upućeni, da su „postupali suprotno Vučićevoj volji i potrebama na terenu“.
Ipak, ono što Srbiju i Vojsku Srbije čeka ubrzo nakon pada Aleksandra Vučića, to je temeljni preobražaj, nova državna strategija, obrazovanje novih kadrova, modernizacija i stvaranje vojno diplomatske mreže u svetu na koju ova stara balkanska država može da računa. To bi bile osnoive nove vojno-beznednosne strategije. A, da bi se do nje došlo, trebaće i vremena i veštine i novih političkih doktrina.
Ali, kao da zna šta mu se sprema, pokrenuo je od počletka 2025. godine jednu sveoubuhvatnu akciju szper-kontrole nad Vojskom Srbije, kakva ranije nije viđena.
„Ići ćemo na to da napravimo ‘digitalnu armiju’. Videćete šta smo sve kupili, ne smem još sve ni da kažem. Snimali su nam dronovima iz okolnih zemalja, prelazili u našu teritoriju, NATO dronovi, ne možete to mnogo da krijete, ali nismo uključivali da ne bi mogli da znaju, i mali broj ljudi, najviše 5 zna šta smo doneli u našu zemlju“ pričlao je diktatoir kao u bunilu i groznici pred zgranutim stranim i domačim posmatračima i novinarima, pa je dodao pobednički: „Naša vojska time postaje strahovito ubojita!“
Bilo je to krajem juna meseca 2025., kad se „obratio“ govoreći da ćče
„Građani Srbije biti ponosni na svoju vojsku. Ljudi će videti velike promene. Imaćemo mnogo vrsta dronova koje ćemo da pokažemo. Srbija će biti neosvojiva i uvek nepokorena, a ni prema kome neće odapeti ni strelu! U ponedeljak ću imati zvanično kolegijum generalštaba gde ćemo razgovarati o svim neophodnim promenama. Ići ćemo na to da napravimo „digitalnu armiju program/platformu“. Kada to napravite svega 20 posto snage gubite na to. Svi dobijaju sliku koordinate, mete, pa onaj ko može najubitačnije da pogodi reaguje. Time vaša vojska postaje strahovito ubojita, nevezano za to koliko nas ima, a malo nas ima. Uopšte nije važno, i Izrael ima mali broj stanovnika, ali je jedna od pet najjačih sila sveta, možda čak i četiri.„
Ali, da bi bio ovoliko samouveren, nakon velikih šteta koje svakog dana nanosi državi i njenoj bezbednosti, morao je ipak da se pokloni NATO paktu, i poslednjeg dana maja meseca 2025., prihvati vojnu vežbu sa ovom vojnom alijansom. Bila je to Međunarodna helikopterska vežba „Fire Blade 2025″ na kojoj su učestvovali pripadnici Vojske Srbije i oružanih snaga šest evropskih zemalja koja je završnicu imala na terenu Mađarske.
Naime, pripadnici Vojske Srbije, koji su na vežbi učestvovali sa po jednim helikopterom H-145M i Mi-17, tokom dvonedeljnih aktivnosti sa kolegama iz Austrije, Belgije, Mađarske, Slovačke, Slovenije i Švajcarske uvežbavali su taktike i procedure u planiranju i izvršavanju združenih multinacionalnih helikopterskih operacija, gde je posada helikoptera Vojske Srbije H-145M „ostvarila je vatrena dejstva po ciljevima na poligonu nevođenim raketnim zrnima ostvarivši pritom odlične rezultate gađanja“.
Komično zvuči, ali, zamišljeni protivnik dolazio je iz pravca Rusije…Organizator vežbe bio je Međunarodni helikopterski centar za obuku, čiji je osnivač, uz još 13 članica Evropske unije i partnerskih država, i Republika Srbija. Srbija sa NATO paktom inače već godinama zvanično obavlja letačke zadatke maršrutnog letenja, helikopterskog transporta, desantiranja ljudstva i sredstava, zatim zadatke u okviru helikopterskih operacija u urbanoj sredini, borbenog traganja i spasavanja, neposredne vazdušne podrške kopnenim jedinicama, pratnje i zaštite konvoja, a uvežbavani su i manevri prilikom dejstva neprijateljske lovačke avijacije i jedinica za protivvazduhoplovna
Zvaničan stav Vojske Srbije kaže da se „učešćem u radu Međunarodnog helikopterskog centra za obuku i u vežbama pod njegovim okriljem, unapređuje se interoperabilnost i obučenost helikopterskih posada Vojske Srbije i njihova sposobnost za angažovanje u helikopterskim operacijama u savremenom operativnom okruženju“. Eto, ta dva helikoptera, predstavljaju uglavnom ono na šta se računa kad je Srbija u pitanju. Možda još poneko „oruđe“, ali ništa preveliko i glomazno.
A, kome će ti „rafali“ kad jednog dana dođu da služe, ako ne sasvim drugim državama i njihovim potrebama, ako dođe do nesrećenih ratnih dejstava. Jer, Srbija je svoje ratove završila u poslednjih dva veka, a danas nije više ni materijalno ni po položaju koji zauzima, ovako opljačkana i ponižena, nikome potrebna. Osvojena je bez ispaljenog metka u poslednjih dve decenije, posebno u poslednjih 13 godina koliko je crna radikalsko naprednčalka koalicija gazi. Prodata Srbija može da se otkupi tek padom zločinačkog režima Aleksandra Vučića, i to narod dobro zna. Zna i diktator, zato poteže zadnji argument, vojnu silu.
A 1.
Kako je Aleksandar Vučić u leto 2025 godine izložio Srbiju mogućem bombardovanju
Za manje od pet radnih dana, tokom letošnjeg rata Izraela na terenu Palestine i sukoba sa Iranom zbog tog rata, politika Aleksandra Vučića oko prodaje srpskog oružja i municije doživela je potpunu katastrofu. Samo tih nekoliko dana je trebalo od početka izraelsko-iranskog sukoba i pretnje Teherana da svako ko trguje sa njihovim neprijateljem postaje legitimna meta, do odluke da Srbija stavlja tačku na izvoz oružja. Do daljnjeg i zvanično.
Nezvanično, izraelski avioni svega osam sati kasnije sleteo je na beogradski aerodrom. A, konačni udar na Vučićevu višegodišnju taktiku prevare, u kojoj malo trguje sa Zapadom, a malo se druži sa Istokom, stigao je iz Moskve. U intervjuu za najčitaniji izraelski list „Jerusalem Post“ rekao da je on jedini u Evropi koji trguje municijom sa Izraelom i da ga zbog toga „kolege često kritikuju“. „Jerusalem post“ je tada pisao da je Srbija u Izrael izvezla vojnu robu vrednu 42,3 miliona evra u 2024. godini, a Vučić se hvalio da je to „značajni skok u odnosu na 2023. godinu, kada smo izvezli vrednost od samo 1,4 miliona evra“. U međuvremenu je Izrael ušao u otvoreni sukob sa Iranom i stvari su se promenile. Tada je Teheran oštro zapretio, a iranska diplomatija mu je „uputila notu“ u kjojoj je pisalo da svako ko pomaže Izraelu, postaje i njihova legitimna meta. Tako je Vučić doveo građane Srbije u neposrednu opasnost da se umeša u težak i opasan konflikt na Bliskom Istoku.
Iranski diplomatija tih dana je otvoreno poslala Ministarstvu spoljnih poslova Srbije poruku u kojoj je pisalo: „Oštro upozoravamo da će slanje bilo kakve vojne ili radarske opreme, bilo brodom ili avionom, u svrhu podrške cionističkom režimu biti smatrano učešćem u agresiji protiv Irana i automatski postati legitimna meta naših oružanih snaga“.
Visoki iranski zvaničnik je ovo saopštio i u obraćanju emitovanom na državnoj televiziji u Teheranu, a povod je upravo bio Vučićev „biznis“ sa Izraelom.
