Прочитај ми чланакАранжмани се праве док је господар на власти, сматрају саговорници Данаса и додају да се зато може очекивати и да Александар Вучић, годину дана пре истека председничког мандата, покуша да за себе направи неки аранжман са САД, попут свог „брата“ Милорада Додика.
Међутим, отежавајућа околност за Вучића је што је он од енергетике, до геополитике радио са опонентима садашњег америчког председника, док је он био у опозицији. А Доналд Трамп, подсећају саговорници Данаса, је злопамтило и тешко може да опрости Вучићу подршку Клинтоновим, Обаминим и Бајденовим демократама.
*Гаји ли Трамп одбојност према Вучићу?
Сада је тешко брзо направити заокрет који би задовољио Трампа, а трагови непријатне прошлости остају и ремете односе. То не значи да Вучић у години која је пред нама неће покушавати да преко бројних, добро плаћених лобиста, за себе осигура сигурну позицују после истека председничког мандата. Питање је, ипак, шта може да понуди Трампу у замену.
Обзиром да се спекулише да је бивши председник Републике Српске издејствовао скидање америчких санкција себи и својим ближим сарадницима и родбини у замену за литијум и НАТО пут Босне и Херцеговине, питање је да ли би таква нека понуда из Србије била добро прихваћена у Трамповој администрацији.
Наши саговорници истичу да када се ради о НАТО, Бела кућа је тренутно прилично равнодушна према том војном савезу, а од када је Трамп победио, акценат се ставља на самостални војно-политички наступ. Ни литијум није нешто по чему смо, кажу, јединствени у свету и са чим би могло једноставно и брзо да се тргује.
„Вучић мало тога може да понуди Трампу, а изгледа да амерички председник има и личну одбојност према српском председнику“, примећују саговорници Данаса.
*Вучићева преговарачка позиција је другачија од Додикове
Михајло Бркић, бивши амбасадор и потпредседник странке Србија центар, подсећа да Вучићу мандат истиче у пролеће 2027. године и да тако посматрано он има заиста довољно времена да током целе 2026. године евентуално преговара са Американцима о својој даљој политичкој судбини.
„Међутим, питање је са друге стране да ли он заиста има толико времена, будући да је унутрашња политичка ситуација у Србији у великој мери делегитимизовала власт СНС и Вучића као председника Републике. Његова евентуална преговарачка позиција је другачија од Додикове. Додик јесте био под притиском међународне заједнице и високог представника у БиХ са упитним легалитетом, али Додик није имао годину дана демонстрације по улицама Републике Српске. Осим тога политичка улога Милорада Додика у ратним и кризним деведесетим је била потпуно другачија од Вучићеве“, сматра Бркић.
Према његовим речима, Додик је увек имао некада отворену, а некада тиху, подршку бар дела америчке администрације. Осим тога од почетка је јавно подржавао Трампа и његов МАГА покрет у САД, и био у сталном сукобу са Бајденовом администрацијом.
„Вучићева позиција спрам унутрашњих односа у САД није била тако јасна и пре је нагињао Клинтоновим, Обаминим и Бајденовим демократама него Трамповим републиканцима. Отуда је његов маневарски простор да стратешки преговара са Трамповом администрацијом много ужи него што га је имао Додик“, наводи наш саговорник.
Овај дипломата напомиње и да је Трамп показао да је доста личан како у унутрашњим тако и у међународним односима. Упркос томе, евентуална могућност да Вучић направи договор по угледу на Додика, зависиће и од различитих међународних интереса спрам Републике Србије.
„Наша политика неутралности, преточена у форму четири спољнополитичка стуба, није добила медјународно признање, а рат у Украјини коме се не види крај још више отежава Вучићу евентуални договор какав је постигао Додик“, оцењује Бркић.
*Ваљда ће босански Србин бити толико фер да Аци Србину да пелцер, како се продао
Одговарајући на питање шта Вучић може да понуди Американцима у замену за сигурност, Срећко Ђукић, политички аналитичар каже да он нема више шта да да.
„Питање је шта ће они „преко баре“ од Аце тражити, када је изгубио Српску без зрна политичког барута. Косово је дао и нема шта више да даје. Несумњиво то Амери најбоље знају. Главни проблем Аце Србина, међутим, јесте у томе што њему са Трампом, којем се толико надао и којег је толико желео поново у Белој кући, упркос свему, никако не иде!? А не иде му, ни директно, ни индиректно, ни преко Руса, ни преко Јевреја, ни преко Кинеза, ни преко Јапанаца, ни преко Мађарске, ни преко Италијана. Нешто је силно згрешио“, наводи Ђукић.
Он напомиње да Вучић сигурно сада док је на власти размишља о својој будућности о дану када не буде био власт.
„Аранжман се прави док господар на власти. Кад се оде са власти, неко ће да заврши на робији, а неко у хладу палми на плавом мору. Не само диктатори него и демократски носиоци власти не баш ретко завршавају на судовима, неки и на вишегодишњим робијама, неки у избеглиштву, ако имају среће. Нема недодирљивих. Судбина је неумољива. Бити дуго на власти, владати апсулутистички, а сваки владар зна како влада, и очекивати мирну пензију, немогуће је. Знају они то добро. Знамо и ми да они немају мирне снове“, наводи Ђукић и додаје да ће ваљда босански Србин бити толико фер да да Аци Србину пелцер, како се продао.
*Вучић има много мањи простор за велики договор са Трампом
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, међутим сматра да је разлика између Додика и Вучића у томе што први држи реч и поштује договоре ако се тако и друга страна понаша, док други покушава буквално сваког да шибицарски превари.
„Вучић у својој машти са сваким игра игру престола као да баш он на њему има право да седи, иако би требало да сматра, полазећи од величине Србије и свог значаја, да је добро прошао ако стоји, рецимо, у трећем реду од њега. Полазећи од те врсте своје ирационалности, он у неком моменту не издржи и искочи из колосека којим је претходно рационално пристао да се котрља, те на тај начин угрози интересе много моћнијих од себе. Све то како о Додику тако и о Вучићу добро знају људи који информишу Доналда Трампа. Отуда, он је дао светло за прављење договора за Додиком, јер су на неки начин на истим таласним дужинама“, истиче Анђелковић.
Он сматра да Вучић има много мањи простор за велики договор са Трампом, а да не треба заборавити да амерички председник слоновски памти све оно што му неко конкретно учини на штету, или тако да му повреди сујету.
„А не треба заборавити да док га је Додик јавно подржавао и 2016. као и 2023. године, Вучић је 2016. ишао на конвенцију Била Клинтона што је представљало експлицитну подршку Хилари Клинтон, а 2024. је мало дискретније, али ипак јасно стао уз Камалу Харис. У том контексту је одуговлачио и са реализацијом пре америчких председничких избора склопљеним пословним аранжманом са Трамповим зетом, Кушнером, у вези са изградњом њиховог породичног комплекса зграда на месту некадашњег министарства одбране и генералштаба у улици Кнеза Милоша. Када је Трамп победио, Вучић је пожурио да одради обећано, али тада је већ пропустио прилику да то релативно тихо и ефикасно реализује. Све то представља камен око врата“, наводи политички аналитичар.
*Српски председник би имао где да се скраси
Иако је ситуација у Србији неупоредиво сложенија него у Српској, некакав „деал“, по узору на Додика, како каже бивши амбасадор Милован Божиновић, се не може искључити. Поготово ако Трамп настави да офанзивно спроводи своју „деал агенду“ широм планете, па и наш случај буде само фрагмент на новој, испретураној мапи света и његових кризних жаришта.
„Да дилему поједноставимо. Ако је питање да ли би након толико година апсолутне власти, где се многом странцу излазило у сусрет и кад није било јасно да ли је то у државном интересу, српски председник имао где да се скраси, одговор може бити потврдан. За разлику од номенклатуре чије ће рашчињавање, ако до тога уопште дође, трајати годинама“, закључује Божиновић.
