Прочитај ми чланакПакистанске оружане снаге тврде да су обориле пет индијских борбених авиона, укључујући три "рафала", што би био први губитак тог типа авиона у борбеној ситуацији. Вест је потврдио високи званичник француске обавештајне службе за CNN, наводећи да је најмање један "рафал" погођен.
За операцију је, према речима пакистанског министра спољних послова Ишака Дара, коришћен кинески ловац Ј-10Ц, а Пекинг је био унапред обавештен о нападу.
Тиме се додатно потврђује војна блискост Кине и Пакистана у јеку напетости у Кашмиру.
Француске власти тренутно истражују да ли је оборен још неки „рафал“ током ноћних сукоба, док званична потврда из француске војске или компаније „Дассаулт Авиатион“ још није стигла.
Индија ћути, Кина слави
Иако Пакистан није доставио доказе, вест је изазвала велико интересовање у Кини. Кинеске друштвене мреже препуне су коментара и честитки, а акције кинеских одбрамбених компанија порасле су након саопштења. Бивши уредник „Глобал Тимеса“ написао је да овај догађај показује „превласт кинеске војне технологије над руском и француском“.
Индијска влада још увек није потврдила губитак авиона, док француске власти проверавају наводе о могућем обарању више од једног „рафала“.
Говорећи о непотврђеном обарању индијског борбеног авиона „рафала“, Ху Шишенг, заменик генералног секретара Академског комитета Кинеског института за савремене међународне односе, изјавио је да ће овај напад вероватно имати значајан утицај на војне реформе Индије, посебно када је реч о набавци борбених авиона.
Он је навео да би Индија могла да преиспита куповину напреднијих америчких борбених авиона, као што је Ф-35, или да повећа улагања у истраживање и развој авиона шесте генерације.
Све се догађа након индијских ваздушних удара на девет циљева у Пакистану, које је Њу Делхи описао као „прецизне и ограничене“. Пакистан је одговорио противнападом и најавио даљу одмазду. Званични подаци говоре о стотинама погинулих, док међународна заједница позива на уздржаност.
У позадини сукоба, председник САД Доналд Трамп понудио је посредовање, док се Кина и Русија залажу за политичко решење — свака са својим интересима у региону.
