Прочитај ми чланакУ Србији су ступили на снагу закони који значајно ограничавају рад специјалног тужилаштва за борбу против организованог криминала, које истражује неколико важних случајева, у које су укључени и неки министри.
„Антитужилачки закони“ (тзв. Мрдићеви закони) су оштро критиковани од стране Европске уније, која их је оценила као „озбиљан корак уназад на европском путу Србије“ и затражила да се њихова примена замрзне и да се унесу измене пише Генадиј Сисојев, допсиник руског Комерсанта са Балкана.
Закони који значајно ограничавају рад српског специјалног тужилаштва за борбу против организованог криминала ступили су на снагу ове недеље након што их је потписао председник Александар Вучић. Српски парламент је усвојио ове законе по убрзаној процедури крајем децембра – без јавне расправе и консултација са ЕУ, које Србија, као кандидат за чланство у Европској унији, треба да спроведе.
Закони предвиђају премештај значајног броја тужилаца, који истражују важне случајеве, из специјалног у редовно тужилаштво, под изговором, како тврде српске власти, „повећања ефикасности и правичности у раду ових структура“.
Они који се противе оваквој одлуци власти и многи правници упозоравају да смањењем овлашћења специјалног тужилаштва његова самосталност и независност бивају озбиљно ограничене, што ће негативно утицати на истраге, пре свега случајева који одјекују у јавности.
Међу таквим случајевима, најзвучнији су истрага трагедије у Новом Саду 1. новембра 2024. године, када је услед урушавања надстершнице на тек реконструисаној Железничкој станици погинуло 16 особа, као и „случај Генералштаба“, када је, према верзији тужилаштва, са зграда бившег Генералштаба и Министарства одбране, делимично уништених током НАТО бомбардовања 1999. године, незаконито уклоњен статус културног добра, како би била продата компанији зета председника САД Џареда Кушнера.
По првом случају оптужбе су подигнуте против два бивша министра и десетак високих званичника. Међу оптуженима по другом случају налази се актуелни министар културе Никола Селаковић, који се сматра блиским сарадником председника.
Још пре него што је парламент усвојио „антитужилачке законе“, председник Александар Вучић је више пута оштро критиковао специјално тужилаштво, износећи озбиљне оптужбе.
Најпре је специјалне тужиоце назвао „корумпираном бандом која узима новац и делује као најгора мафија, радећи против државе по инструкцијама са стране“.
Затим их је оптужио да су ометали договор о Генералштабу, тврдећи да је кампања коју су покренули имала циљ да „економски подрива Србију“ и „вођена је наменски по инструкцијама са стране“.
Након што је српски парламент гласовима владајуће коалиције усвојио законе који ограничавају рад специјалног тужилаштва, покушај да се њихова примена заустави предузела је Европска унија. Шеф српског Министарства правде Ненад Вујић је ове недеље потврдио да су високи представници ЕУ, са којима се састао претходног дана у Бриселу, инсистирали на непримени усвојених закона, али је он тај предлог одбио.
„Немогуће је зауставити примену закона, то не може да учини ни министар, ни влада, ни председник, то је потпуно нереално“, изјавио је шеф Министарства правде у интервјуу за телевизију Прва. Он је само дозволио могућност „неке корекције“ усвојених закона у будућности, и то само у случају да „Венецијанска комисија има значајне примедбе“.
Упркос оштрим приговорима и упозорењима Европске уније, председник Александар Вучић је потписао спорне законе, након чега су они ступили на снагу.
У ЕУ су то оценили као „озбиљан корак уназад на европском путу Србије“, што готово неизбежно води ка компликовању односа Београда и Европске уније.
